Žene u Srbiji još uvek čekaju da se pratnja na porođaju dozvoli u svim porodilištima. Čak i da se ispuni ovaj zahtev, mnoge porođajne sale u Srbiji nemaju prostora za pratnju, niti su prilagođene potrebama žena
Porođaj u pratnji bliske osobe olakšava čin rađanja, potvrđuju teorija i praksa širom sveta, ali u Srbiji to još uvek nije dozvoljeno u svim porodilištma. Zbog sve više slučajeva akušerskog nasilja, naše žene takođe zahtevaju pratnju prvenstveno radi zaštite, pa tek onda podrške radi.
Međutim, čak i da se svuda ispuni ovaj zahtev, mnoge porođajne sale u Srbiji nemaju kapaciteta za pratnju na porođaju.
Ginekolog–akušer dr Peter Červenak kaže za „Vreme” da je problem što su porodilišta prostorno projektovana za manje porođaja nego što ih zaista ima.
„Na primer, Narodni front u Beogradu ili Betanija u Novom Sadu su predviđeni za 4500 do 5000, a godišnje ima 6500 i više porođaja. Tu je sav proces ubrzan i nema vremena ni mogućnosti za čekanje biološkog toka porođaja”, objašnjava dr Červenak.
Ista je priča sa prisustvom očeva. Ono smeta jer nema mogućnosti za diskreciju.
„Za susednim stolom se porađa neka druga žena i to je nezgodno”, kaže on.
Da bi jedna porođajna sala bila uslovna za pratnju, trebalo bi, kaže naš sagovornik, da postoji diskrecija. Da ne budu kreveti odvojeni staklom ili paravanima. Da postoji prijatno ambijantalno osvetljenje, ne neonsko. Da se napravi opuštenija atmosfera.
Mercedesom oremo njive
Dr Červenak ukazuje i da treba imati na umu da nisu ljudi loši, već organizacija posla.
„Nama fale sekundarne bolnice. Zloupotrebljavamo kvalitetne resurse. Mercedesom oremo njive. Opteretimo stručnjake noćnim dežurstvima i oni ne mogu da rade svoj posao. Patologija treba da se centralizuje, a fiziološki porođaj da se decentralizuje. Da bude jednako ugodan i u Vranju i u Užicu, Nišu, Beogradu i u Bačkoj Topoli”, kaže dr Červenak.
Zaključuje i da treba obrnuti tezu: „Nisu pacijenti tu zbog nas, nego smo mi tu zbog njih, da im pomognemo.”
Otac na porođaju levo smetalo
Babica sa pet decenija iskustva Divna Miljković kaže za „Vreme” da se otac ili pratnja na porođaju u Srbiji uglavnom tretiraju kao levo smetalo ili gost koji vam nije drag.
Ona kaže da je u porodilištima uglavnom za pratnju napravljena “srpska varijanata”.
„Isto kao što je napravljena srpska varijanta ‘bejbi friendly’ porodilišta pa se sa tim manipuliše na hiljadu načina”, kaže Miljković.
Problem je, dodaje, da se u Srbiji misli da muž treba da posmatra samo rođenje deteta. Zapravo muž je tu da bude podrška ženi da je mazi, da je poji, da priča sa njom i pravi joj društvo.
„Porođaj može da traje 24 sata. I mužu treba da bude obezbeđeno da nešto pojede, da sedne, da se odmori, i on je živ čovek”, kaže ona.
Porodilišta po meri zdravstvenih radnika
Umesto da sve bude prilagođeno u korist žene i bebe, nažalost kod nas je sve sve naglavačke postavljeno, kaže sagovornica „Vremena”.
„Sam čin rađanja naše dece je postavljen naopako, pa onda i cela logistika oko toga. Tu su veliki otpori jer ovakav način porađanja i porodilišta kakva su sada, to nije funkcionalno za porođaje koji se izvode svakodnevno. Sve je napravljeno po meri zdravstvenih radnika, a ne po meri i potrebi žene”, kaže Miljković.
Ona priča i da je svojevremeno bila u Hjustonu u porodilištu čiji su projektanti, kada je zidano, konsultovali žene, majke i trudnice.
„Kod nas i da vam naprave novo porodilište bila bi prioritet soba za dežurnog lekara, da se on odmori. Soba za medicinske sestre i babice da puše i da piju kafu. Porođajna sala bez intime da može da se posmatra što više žena odjednom. Svetla su blještava da zdravstveni radnici mogu bolje da vide. Sve je u pločicama da može lakše da se održava…”, prića Miljković.
Ona dodaje da je čak i renoviranim porodilištima samo udarena šminka.
„Nema tu ništa značajno za žene da im se olakša”, kaže.
Divna Miljković zaključuje da kada bi se napravilo jedno porodilište po meri žene, budućih roditelja i beba, porođaj bi mogao da bude stvarno najlepši događaj u životu.
Broj napada na lokale u Beogradu, posebno na Vračaru, ove godine je dvocifren, što ukazuje na mogućnost da posredi nisu izolovani slučajevi, već fenomen
Jezik kao ogledalo društvenih promena u godini na izmaku - koje su reči obeležile 2025?
Nemanja Lacković, poljoprivrednik iz Mačve, prekinuo je štrajk glađu pošto je zemljoradnicima obećan sastanak sa predstavnicima ministarstva. Ukoliko do dogovora ne dođe, najavljuju radikalne poteze
Uklonjeni su transparenti koji su godinama prikrivali deo ruševina Generalštaba. Ono što je izgledalo kao promocija vojske, zapravo je prikrivalo punu razmeru razaranja
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
