Beogradski vaspitači imaće od ove godine početnu platu veću od osnovne plate nastavnika u osnovnim i srednjim školama. Portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost (GSPRS) Vesna Vojvodić Mitrović kaže za “Vreme” da to vidi kao priznanje gradske vlasiti da plate koje imaju zaposleni u prosveti nisu dovoljne za dostojanstven život
Vaspitači zaposleni u beogradskim predškolskim ustanovama od 1. januara imaju početnu platu 100.602 dinara. Onima sa 15 i više godina radnog staža sa minulim radom plata će preći 1.000 evra. Ostatak lokalnih samouprava nije pratio ovu odluku glavnog grada.
Brojni problemi sa kojima se zaposleni u predškolskom obrazovanju suočavaju još čekaju na rešenje, ali ova mera nikako nije zanemarljiva. Nakon ovog povećanja beogradski vaspitači imaće početnu platu veću od osnovne plate nastavnika u osnovnim i srednjim školama.
Portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost (GSPRS) Vesna Vojvodić Mitrović kaže za “Vreme” da ovu odluku vidi kao priznanje gradske vlasiti da su takve finansijke injekcije nužne.
“To predstavlja dragocen dodatak na ponižene i unižene plate zaposlenih u obrazovanju i jasan je signal za sve da plate koje imaju zaposleni u prosveti nisu dovoljne za dostojanstven život. Hajde da krenemo od tog priznanja i da ne čekamo više da nam se obraća predsednik države, čija to nadležnost i nije, pa da nam u junu najavljuje kako ćemo divno da živimo kada nam se podigne septembarska plata za pet odsto, a predivno u februaru kada dobijemo sedam odsto”, kaže Vojvodić Mitrović.
Sistem nejednakosti
Zakonska regulativa je ostavila prostor da se lokalne samouprave, one koje imaju finansijske mogućnosti, uključe u finasiranje zaposlenih u vrtićima, što je bio slučaj u Beogradu. Kada je reč o zaposlenima u školskim i visokoškolskim ustanovama, ova opcija za sad nije moguća.
Lošu stranu ovakvih odluka sagovornica “Vremena” vidi u tome što rađa ideje o nejednakosti.
“Posledica toga je da zaposleni na različitim teritorijama Srbije imaju vrlo različitu poziciju, jer nećete imati, na primer, u Beloj Palanci mogućnost da vam lokalna zajednica dodaje neka sredstva na platu”, kaže Vojvodić Mitrović.
Predsednica Samostalnog sindikata predškolskog obrazovanja i vaspitanja (SSPOV) Bosiljka Jovanović rekla je ranije za “Vreme” da je gradonačelnik Aleksaandar Šapić na dobrom putu da vrati dostojanstvo zaposlenih u vrtićima u Beogradu. Međutim da, to što je samo Beograd uzet u obzir, deluje kao taktika „zavadi pa vladaj“.
“Cela prosveta treba da bude kao Beograd i da ima još veće zarade. Da se razumemo, ni ovo povećanje nije iznos koji bi trebalo da ima radnik u predškolskom obrazovanju“, rekla je Jovnović. „Godinama unazad svađaju nas radnike. Prave neke ustupke koji čine da jedni druge mrzimo, a niko od nas ne donosi odluke. Dok to ne shvati cela radnička klasa, teško da ćemo da imamo neki boljitak”.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
