Svakodnevica novinara često počinje sa „poštovani“, a završava se sa „srdačan pozdrav“ ili tako nekako.
Jedan od najvećih daveža zanata je pisanje zvaničnih upita institucijama i funkcionerima. Ali, ajde što je dosadno, nego što je u Srbiji uglavnom – jalovo.
Evo nekih upita i poruka koje je potpisani novinar slao u poslednjih par sedmica, a koji su redom ignorisani.
Anu Brnabić sam pitao da li je istina da je, kao premijerka, povukla pismo primedbi na Ohridski i Briselski sporazum. Arno Gujon ignoriše više upita za intervju povodom nove funkcije sa koje će se tobože boriti protiv „lažnih vesti“ o Srbiji u stranoj štampi.
Nacionalno telo za akreditacije se pravilo ludo na pitanja o dozvoli za rad Megatrenda, a kabinet Predsednika na upit odakle Vučiću kineska tabla za pisanje – tu temu smo obradili u njuzleteru Međuvreme.
Čak mi ni Ministarstvo kulture nije odgovorilo na valjda jednostavnu molbu da dostave program Evropskih dana baštine. Turistička organizacija Velikog Gradišta ignorisala je upit o vampirskom turizmu.
Manir loš za publiku
Jesam li kužan ili je problem opšti? Raspitali smo se kod nekoliko kolega iz BIRN-a, Danasa, Radara, N1, sa RTS-a… i izgleda da nisam kužan nego je to manir.
Manir sa tužnim epilogom – naša medijska zbilja je raspolućena i publika je tu na vetrometini. Gde da stekne celu sliku?
Jednoj koleginici, recimo, Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na upit o nepopunjenim ambasadorskim mestima, drugoj MUP ništa nije otpisao na pitanja o nestanku male Danke Ilić. Ignorišu nas i katastar i Šapićev kabinet.
Istina, ponekad neko odgovori. Tužilaštva, sudovi, za potrebe našeg njuzletera Međuvreme smo, recimo, uredno dobijali odgovore pres-službe grada Beograda, Zavoda za statistiku ili Zavoda za zaštitu prirode.
Isto istina, ponekad i opozicioni političari izvoljevaju – te hoće na televiziju sa ovim, a neće sa onim.
No, šampion ignorisanja mogla bi biti famozna informativna služba Srpske napredne stranke koju vodi Vladanka Malović. „Oni nam nisu odgovorili ni na jedan upit poslednjih godina“, kaže nam jedan kolega.
Famozne „dve strane“
Jedna koleginica seća se da je samo u vreme turbulencija u DOS-u mogla bez problema da ima famozne „dve strane“. To ni pre ni posle toga nije slučaj.
Mnogi iz tzv. kritičkih medija su digli ruke, pa više institucije ili vlast ne pitaju ništa. „To jeste problem. Uvek me nerviralo kad mi novinari kažu da neće da zovu nekog jer ‘znaju’ da neće odgovoriti“, kaže mi jedan dugogodišnji urednik.
Ovde su se podudarili politička računica vlasti i tradicionalni javašluk.
Pokušali smo da o ovoj temi dobijemo odgovore od Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima i informativne službe SNS. Nisu reagovali na upit.