Otvoreni su šalteri za prijavu nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti. Kako ide prijava i šta je od dokumenata neophodno za legalizaciju objekata
Prijava za legalizaciju objekata koji to nisu počela je u ponedeljak (8. decembar) i moguća je na tri načina: preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata Pošte Srbije.
Za prijavu nelegalnih objekata za legalizaciju, kojih je u Srbiji oko pet miliona, prema novom zakonu građani imaju dva meseca, a nadležni navode da je potrebna minimalna dokumentacija.
Za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna je važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu – ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, broj katastarske parcele, podaci o vrsti, površini i spratnosti objekta, kao i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.
Obavezna je prijava svakog pomoćnog objekta na placu, šupe, garaže i slično, a ako je deo objekta već legalizovan, treba prijaviti onaj deo koji nije prošao legalizaciju.
Zahtev se može podneti i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.
Advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije Đorđe Vukotić za Forbes Srbija objasnio je da ako je kao vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi u katastru uknjiženo drugo fizičko ili pravno lice, mora se dostaviti „vlasnička dokumentacija“.
To je ugovor o kupovini parcele, ugovor o zajedničkoj gradnji, presuda kojom se utvrđuje vlasnik parcele ili neki drugi dokument kojim se dokazuje da postoji pravni osnov za izgradnju na parceli.
Zakon propisuje da je uz taj „vlasnički dokument“ u tri slučaja obavezno dostavljanje i elaborat geodetskih radova. I to u slučaju legalizacije stambene i/ili poslovne zgrade sa više posebnih delova, prostora adaptiranog od zajedničkih prostorija, kao i objekta koji nije vidljiv na satelitskom snimku.
Ako se prijava podnosi preko punomoćnika, on uz prijavu mora podneti uredno punomoćje, navodi Vukotić.
Po zakonu punomoćja moraju biti overena kod javnog beležnika. U praksi javne uprave i sudova punomoćja advokatima ne moraju biti overena.
Kako objašnjava Vukotić, poželjno je uz prijavu uvek dostaviti elaborat geodetskih radova i/ili veštačenje o površini objekta. RGZ neće moći da upiše u katastar kvadraturu objekta samo na osnovu izjave o površini objekta.
Legalizacija košta od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama.
Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
U resornom ministarstvu kažu da su opštine i Pošta Srbije spremne za legalizaciju i da sada konačno rešavamo problem koji je nasleđivan generacijama.
Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama koje su planirane za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države, piše RTS.
Građani koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu na vreme mogu je podneti u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz dokaz za opravdanost kašnjenja.
Legalizacija „za 100 evra”: Šta se krije iza najavljene mere
Izvor: RTS/Forbs Srbija
Članovi navijačke grupe Ultra Crna Gora tvrde da im nije dozvoljeno da iz Beograda otputuju na Kipar, gde je trebalo da bodre fudbalsku reprezentaciju Crne Gore. Jedan od putnika kaže da im je kao razlog navedeno to što su pojedini putnici konzumirali alkohol
Putnički vozovi između Beograda i Budimpešte neće krenuti ni 13. decembra, kada počinje novi železnički red vožnje. Početak saobraćaja ponovo je odložen zbog softverskih problema u sistemu za upravljanje vozovima.
Trojica zatvorenika su sedamdesetčetvorogodišnjeg Stanimira Brajkovića nedeljama fizički zlostavljala, a nasilje je postalo intenzivnije pred njegovu smrt u februaru 2024. godine
Zbog smrti Dalibora Dragijevića uhapšeno je još sedam policajaca iz Bora. Među njima je i inspektor Darko Bogdanović
Građani su godinama gledali kako im zgrade i javni objekti izgledaju kao ruglo, išarani porukama mržnje, a poslednjih godina i direktnim političkim pretnjama. Zborovi su zato zasukali rukave i krenuli da čiste grad. Ipak, apeluju na građane da, ukoliko žele da se uključe u slične akcije, ne rade to samoinicijativno
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
