Otvoreni su šalteri za prijavu nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti. Kako ide prijava i šta je od dokumenata neophodno za legalizaciju objekata
Prijava za legalizaciju objekata koji to nisu počela je u ponedeljak (8. decembar) i moguća je na tri načina: preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata Pošte Srbije.
Za prijavu nelegalnih objekata za legalizaciju, kojih je u Srbiji oko pet miliona, prema novom zakonu građani imaju dva meseca, a nadležni navode da je potrebna minimalna dokumentacija.
Za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna je važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu – ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, broj katastarske parcele, podaci o vrsti, površini i spratnosti objekta, kao i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.
Obavezna je prijava svakog pomoćnog objekta na placu, šupe, garaže i slično, a ako je deo objekta već legalizovan, treba prijaviti onaj deo koji nije prošao legalizaciju.
Zahtev se može podneti i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.
Advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije Đorđe Vukotić za Forbes Srbija objasnio je da ako je kao vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi u katastru uknjiženo drugo fizičko ili pravno lice, mora se dostaviti „vlasnička dokumentacija“.
To je ugovor o kupovini parcele, ugovor o zajedničkoj gradnji, presuda kojom se utvrđuje vlasnik parcele ili neki drugi dokument kojim se dokazuje da postoji pravni osnov za izgradnju na parceli.
Zakon propisuje da je uz taj „vlasnički dokument“ u tri slučaja obavezno dostavljanje i elaborat geodetskih radova. I to u slučaju legalizacije stambene i/ili poslovne zgrade sa više posebnih delova, prostora adaptiranog od zajedničkih prostorija, kao i objekta koji nije vidljiv na satelitskom snimku.
Ako se prijava podnosi preko punomoćnika, on uz prijavu mora podneti uredno punomoćje, navodi Vukotić.
Po zakonu punomoćja moraju biti overena kod javnog beležnika. U praksi javne uprave i sudova punomoćja advokatima ne moraju biti overena.
Kako objašnjava Vukotić, poželjno je uz prijavu uvek dostaviti elaborat geodetskih radova i/ili veštačenje o površini objekta. RGZ neće moći da upiše u katastar kvadraturu objekta samo na osnovu izjave o površini objekta.
Legalizacija košta od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama.
Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
U resornom ministarstvu kažu da su opštine i Pošta Srbije spremne za legalizaciju i da sada konačno rešavamo problem koji je nasleđivan generacijama.
Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama koje su planirane za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države, piše RTS.
Građani koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu na vreme mogu je podneti u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz dokaz za opravdanost kašnjenja.
Legalizacija „za 100 evra”: Šta se krije iza najavljene mere
Izvor: RTS/Forbs Srbija
Je li moguće da neko misli da je dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koja nema nikakvo regulatorno telo za elektronske medije, pita se Rodoljub Šabić u intervjuu za novi broj „Vremena“
Zaposleni u Apotekama Beograd kažu da im je rečeno da je do prolongiranja rešenja došlo zbog loše komunikacije sa Gradskim sekretarijatom za zdravstvo
„Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima“, kaže pisac Vladimir Arsenijević za novi broj „Vremena“. Pričao je o tome kako je pretučen i ima li ikakvih pouka
Reč je o optužnici kojom se Milutinu Savoviću i Biljani Krstić na teret stavlja nesavestan rad u službi i teško delo protiv opšte sigurnosti, a Slobodanu Kataniću zlupotreba službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti
Vlada Srbije je krajem novembra prošle godine usvojila odluku da obilaznica oko Beograda preimenuje u „Milutin Mrkonjić“
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
