U Predlogu izmene Zakona o visokom obrazovanju piše da će država ubuduće moći da subvencioniše strane univerzitete u Srbiji, kao i da će ti univerziteti dozvolu za rad dobijati samo na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete. Ovo je izazvalo burne reakcije
Predlog za izmenu Zakona o visokom obrazovanju kojim se otvara put za dolazak stranih visokoškolskih ustanova u Srbiju stigao je u Skupštinu Srbije.
Tekst zakona izazvao je zabrinutost u akademskoj zajednici, jer se njime uvodi mogućnost subvencionisanja stranih univerziteta iz državnog budžeta, kao i davanje dozvole za rad inostranoj instituciji „na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom“, odnosno – ne spominje se Nacionalno akreditaciono telo koje izdaje uverenje o akreditaciji srpskim državnim i privatnim visokoškolskim ustanovama.
Na predlog izmene zakona prvi je na društvenoj mreži Iks reagovao bivši ministar prosvete Srđan Verbić.
„Halo, zaposleni u visokom obrazovanju! Ima li vas negde? Jeste li svesni šta vlast pokušava da provuče na mala vrata kad se bude usvajao zakon o budžetu? Subvencije stranim univerzitetima!?“, napisao je Verbić.
Viši naučni saradnik na Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu Milovan Šuvakov napisao je da se izmenom zakona „ovlašćuje Ministarstvo da mimo Nacionalnog akreditacionog tela da dozvolu za rad i inostranom univerzitetu, bez bilo kakve provere i osiguranja kvaliteta. Dodatno, daje mogućnost delimičnog ili potpunog finansiranja školarina iz budžeta“.
Dodao je da se ovim „inostrane ustanove stavljaju u povoljniji položaj nego domaće (i privatne i državne)“.
Šta piše u predlogu zakona
Zaista, u stavu 1. člana 52a predloga zakona, navodi se da, izuzetno od člana 52, da Ministarstvo može izdati dozvolu za rad i inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom.
U stavu 3. i 4. istog člana dodaje se da za naknadu školarine, odnosno dela školarine studenata kao i za druge troškove studenata, sredstva mogu biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, a da je uslov za izdavanje dozvole za rad „da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište“.
ZLF: SNS i SPS urušavaju sistem obrazovanja
Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije sistemski i kontinuirano urušavaju sistem obrazovanja u Srbiji, pa i najnovijim dopunama Zakona o visokom obrazovanju koje je Vlada usvojila.
„Laž je da će se na osnovu ovog zakona u Srbiju otvoriti novi, strani univerziteti, oni će moći da otvaraju predstavništva, a radiće na osnovu sporazuma sa Ministarstvom i izvoditi programe i izdavati diplome ‘prema propisima zemlje u kojoj su akreditovani’ umesto prema postupku akreditacije pred Nacionalnim akreditacionim telom“, naveo je ZLF.
Naveli su i da će taj zakon omogućiti Vladi da dodeljuje budžetska mesta za studiranje srpskih studenata na ispostavama stranih univerziteta na programima koji postoje i na domaćim i dodali da će se ispostave stranih fakulteta staviti u povoljniji položaj.
„U državi u kojoj su izdavanja za obrazovanje daleko ispod evropskog proseka, u budžetu se pronalazi novac za subvencionisanje stranih univerziteta, a da neki državni fakulteti ne dobijaju dovoljno da plate grejanje ili komunalne račune“, naveo je ZLF.
Ova partija je istakla i da nije protiv otvaranja stranih univeziteta u Srbiji, ali da „smatra skandaloznim zakon koji to omogućava na osnovu dogovora i sporazuma sa Ministarstvom kojim se suspenduju propisi Srbije i otvaraju mogućnosti za beskrajne zloupotrebe“.
Naveli su i da strani univerziteti neće unaprediti kvalitet studiranja i da Srbija treba da ulaže u razvoj vlastitog sistema obrazovanja.
DS: Najopasniji udar na obrazovni sistem
Vlast predlogom dopune Zakona o visokom obrazovanju želi da finansira inostrane fakultete u Srbiji i ugasi sve državne fakultete, navodi se u saopštenju Demokratske stranke.
Kako navodi DS, u skupštinsku proceduru je pre nekoliko dana, neprimetno, u senci predloga budžeta, ušao i predlog dopune ovog zakona.
„Ovom dopunom zakona omogućava se da i inostrane visokoškloske ustanove mogu da dobiju dozvolu za rad na teritoriji Republike Srbije, ali i da država iz budžeta plaća školarine i druge troškove studiranja naših državljana. Na ovaj način bi ova vlast od novca svih građana Republike Srbije finansirala rad stranih fakulteta na teritoriji naše zemlje, što je novi i najopasniji udar na naš obrazovni sistem“, navodi DS u saopštenju.
Država trenutno, ističe Demokratska stranka, ne izmiruje ni sve svoje obaveze prema državnim univerzitetima, za pravo povećanje plata ni ne želi da čuje, a želi da finansira strane fakultete, od kojih će većina sigurno biti upitnog kvaliteta.
„To samo znači da ova vlast želi na ovaj način, kroz uvođenje nelojalne konkurencije, da ugasi državne fakultete i kompletno državno obrazovanje“, navodi se u saopštenju.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
