Stvar traži debele živce i pola sata kruženja… Nekada je lakše proći kroz ceo Beograd nego naći parking-mesto. „Vreme“ istražuje zašto je tako i kako uopšte rešiti ovaj problem koji mori mnoge Beograđane
„Da bih stigao do posla, sa jednog kraja grada na drugi, lakše mi je da idem autom. Međutim da bih našao parking u okolini posla potrebno mi je u proseku oko dvadeset minuta, nekada i više“, kaže Daniel (26). Sa Banovog brda do centra kreće znatno ranije – da bi našao parking.
„To traženje leti ume da bude gadno zbog prevelike vrućine, gužve i nervoze među vozačima. Proći će nam životi u putu i traženju gde da se parkiramo“, žali se on.
I golim okom se vide skoro uvek zauzeta parking mesta ispred zgrada, garažna mesta koja su postala vid biznisa jer je potražnja velika. Neka mesta se iznajmljuju na dan ili čak na sat.
Da je broj parking-mesta u Beogradu nedovoljan, potvrđuju i iz Sekretarijata za saobraćaj.
„Osnovni razlozi nedostatka parking mesta su nasleđeno stanje saobraćajnog prostora, propusti u prethodnom periodu u planiranju i izgradnji potrebnog broja parking mesta uz objekte određene namene, porast stepena motorizacije, broja putovanja i zahteva za parkiranjem“, poručuju iz Sekretarijata.
U centralnom delu Beograda, kako objašnjavaju, uveden je zonski sistem parkiranja sa namerom da se postojeći broj parking mesta ponudi većem broju korisnika.
Naglašavaju da se rešavanju problema prvenstveno treba pristupiti obezbeđivanjem dodatnih kapaciteta za parkiranje, ali ne na ulicama već u vidu dodatnih parking-garaža.
Ko je kriv?
„Problem parkiranja je i investitorski urbanizam i gradnja kvadrata, konstantno svaki dan“, kaže pak saobraćajni inženjer Igor Velić iz udruženja „Institut za urbanu mobilnost”.
„Imate male ulice, recimo na Voždovcu gde su sve privatne kuće, gde jedva dva auta mogu da se mimoiđu i oni u tim ulicama prave zgrade od tri ili četiri sprata. Naravno da ćemo imati problem sa parkiranjem a samim tim i sa zagušenjem saobraćaja, a problem nastaje i kod komunalne mreže, kanalizacije, vodovoda“, dodaje Velić za „Vreme“.
On kaže da je i problem parkiranja deo velikog problema urbanizma. Velić kritikuje Sekretarijat grada Beograda za saobraćaj posebno jer „mimo zakona okupira“ deo trotoara parkiranim vozilima.
„Ugrožava se bezbednost i pešaka i saobraćaja. Čak i ako se dozvoli na trotoaru parkiranje, mora da se ostavi 1,6 metara za pešake, ali to Sekretarijat ne ostavlja“, naglašava Velić.
Bajka zvana urbana mobilnost
Kako Velić kaže, jedino pravo rešenje je grad u kojem primat preuzimaju gradski prevoz i bicikli, a ne automobili.
„Problem parkiranja toliko je dubok da u Beogradu nemate zelene površine jer se pretvaraju u podzemne i nadzemne garaže. Kakvu infrastrukturu gradite takve ćete učesnike u saobraćaju da imate“, zaključuje Velić.
Na plan urbane mobilnosti ukazuje i Zoran Rubinjoni iz Centra za planiranje urbanog razvoja i dodaje da je ideja oko parkiranja i uvođenja zona bila da se smanji vreme zadržavanja i poveća broj izmena za jedno parking mesto.
Sadašnji tarifni sistem po garažama i po zoniranim parking mestima, u poređenju sa cenama javnog prevoza i taksija, takav je da se ljudima više isplati da dolaze kolima.
„Politika grada mora da stimuliše korišćenje garaža a da destimuliše korišćenje parking-mesta na otvorenim prostorima“, objašnjava Rubinjoni i navodi primere da se u svetu prave velike podzemne garaže ispod velikih trgova i parkova.
Primer u Beogradu jeste Pionirski park ili garaža kod Vukovog spomenika. U gradovima poput Amsterdama i Beča, parking u samom centru grada iznosi i do trideset evra dnevno, dok je kod nas dnevna karta oko 900 dinara.
„Sredstva koja se prikupe od parkiranja uključujući dnevne karte ili kazne za parkiranje, treba da budu usmerene za izgradnju novih parking-mesta u nadzemnim ili podzemnim garažama, na poboljšanje javnog prevoza“, poručuje Rubinjoni.
Ko i kako režira?
Kako Rubinjoni objašnjava, postoje dva načina za utvrđivanje potrebnih parking mesta. Jedna od metoda su urbanistički planovi. Ko gradi zgradu, morao bi da obezbedi 1 ili 1,2 parking mesta za svaki stan u zgradi.
„Postoje i norme za poslovne zgrade ili stadione gde se proračunavaju brojevi zaposlenih i posetilaca“, objašnjava i dodaje da se pri izgradnji novih zgrada problem parking mesta u planovima rešava podzemnim garažama ali da se one obično ne realizuju.
„Sa jedne strane jer nema para, a sa druge što to zahteva ozbiljne pripreme, projekte, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa što je najkomplikovanije“, kaže i dodaje da je u Beogradu planirano nekoliko garaža, ali nikako da se krene sa izgradnjom.
Navodi primere garaže Studentski trg, koja nikako da krene sa realizacijom zbog problema sa arheološkim nalazištem. Trenutno, kaže, trebalo bi da se izgradi nova garaža pored Skupštine, a planira se i jedna posle Brankovog mosta.
Trenutno u Beogradu, po navodima JKP Parking servisa, na teritoriji deset gradskih opština nalazi se oko 34.000 parking mesta u zoniranom području, a vozačima je na raspolaganju i oko 9.250 parking mesta u garažama i na parkiralištima.
Prema podacima republičkog zavoda za statistiku broj putničkih automobila za 2022. godinu u Beogradu iznosi 664.092. Treba dodati radna, teretna vozila kao i vozila onih koji se turistički ili makar u prolazu kreću kroz grad.
Kako bi ugušilo pobunu, obustavu rada i štrajk, Ministarstvo prosvete odlučilo je da zaposlenima u školskim ustanovama isplati zarade po učinku. Tako su u februaru i martu na račune zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji legli iznosi od često svega nekoliko hiljada dinara. Kako žive nastavnici s umanjenim platama i da li će umanjenje biti nadoknađeno
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
