Na godišnjem nivou iz Srbije trajno odlazi više od 25.000 do 27.000 ljudi od 2011. do 2022. godine. Sa druge strane, priliv stranih radnika stalno raste uz dominaciju Kineza, Rusa i Turaka
Iz Srbije već duže od deceniju, na godišnjem nivou, trajno odlazi više od 25.000 ljudi, pokazali su rezultati istraživanja koje je uradio Institut za razvoj inovacija, pod nazivom „Mobilnost radne snage u Srbiji“, piše „Danas”.
Sa druge strane, naša zemlja za prvih sedam meseci ove godine izdala oko 50.000 radnih dozvola za strance, gde dominiraju radnici iz Kine, Rusije i Turske.
Situacija u Srbiji se neupitno popravila kada je u pitanju broj nezaposlenih, a ekonomsko stanje na tržištu rada danas i 2008. ne mogu da se porede, naglasio je direktor ovog Instituta Nenad Jevtović.
„Tada smo imali gotovo milion nezaposlenih, a sada imamo 296.000 nezaposlenih, od čega je dosta privremeno nezaposlenih, koji su u fazi menjanja posla“, pojasnio je on.
Kako je zaključeno, ti rezultati su posledica, pre svega, svetskih kretanja privrede i toga što „već 25 godina nemamo rat“, zato, prema njegovim rečima „treba da budete antitalenat za ekonomsku politiku da ne napredujete“.
Međutim, kao problem se, prema rečima Jevtovića, javlja to što smo mi do 2027. godine, izabrali model rasta koji se zasniva na građevinarstvu.
„To je kao da smo izabrali da vozimo automobil na dizel, a nemamo dizel kod kuće, moramo da ga uvozimo. Dakle, izabrali smo to, a nemamo ljudi i radne snage. Mi nemamo ljude za sve te građevinske projekte“, ukazao je Jevtović.
Zbog toga, zaključno sa julom ove godine, imamo oko 50.000 izdatih radnih dozvola za strance u Srbiji, a taj broj će sigurno i rasti u narednom periodu smatra Jevtović i dodaje da je to neminovno uz sve radove koje EKSPO zahteva, jer Srbija nema ljudi za to. „Nema odakle iz Srbije da se vuku radnici“, ukazao je on.
Broj stranih radnika u Srbiji
Kako je „Vreme” ranije pisalo prilikom 251 izvršenog inspekcijskog nadzora, inspektori rada su zatekli na radu ukupno 7781 stranog državljanina, od kojih njih 867 nije imalo obezbeđenu dozvolu za rad u Republici Srbiji. Od tih 867 radnika 687 je iz Turske, 36 iz Kine, 24 iz Kube, 26 dolazi iz Indije, devet je iz Ruske Federacije, 14 iz Turkmenistana, 15 iz Uzbekistana, 22 iz Egipta, a trojica su državljani Tadžikistana…
Od zatečenih radno angažovanih prošle godine najviše ih je bilo iz Narodne Republike Kine, njih 5952, potom iz Turske – 1183, Egipta 256…
Na radu „na crno”, bez zaključenog ugovora o radu i/ili bez prijave na obavezno socijalno osiguranje, zatečeno je 450 stranih državljana, najviše državljana Turske, njih 335.
„Ne znamo gde su nam ljudi koji odu”
Jevtović je naveo da je od 25.000 do 27.000 ljudi godišnje, od 2011. do 2022. godine, odlazilo trajno iz Srbije.
Međutim, prema njegovim rečima, država Srbija nema nikave kvalitetne podatke o emigracijama.
„Mi ne znamo gde su nam ljudi koji odu“, ukazao je Jevtović.
„Podaci o imigraciji u našu zemlju su jasni”
Sa druge strane, podaci o imigraciji u našu zemlju su vrlo jasni, što je, kako je kazao, i deo obaveza prema Evropskoj uniji (EU), koje smo preuzeli još 2008. godine, a te podatke u Srbiji prati KIRS (Komesarijat za izbeglice i raseljena lica).
Jevtović je naveo da slika ljudi koji dolaze na rad u Srbiju nije baš onakva kao što nama izgleda.
„Dominantno su tu Kinezi, zatim Rusi i od 2017. godine imamo eksponencijalni rast Turaka, koji su se troduplirali od 2017. do 2021. godine“, otkrio je on.
I objasnio: „Dominantnta mesta na kojima rade jesu auto-putevi i razna gradilišta, kao što je Moravski koridor i slično“.
Jevtović je dodao da se Indija javlja, takođe, sa velikim brojem radnika u našoj zemlji i raste u sektoru poljoprivrede. Dalje je pojasnio da postoje slučajevi gde se njima plaća celokupan aranžman da iz Indije dođu avionom ovde odrade posao i kasnije se isto tako vraćaju.
To se, prema rezultatima istraživanja, najviše dešava u Sremu gde kod nas, kako je rekao Jevtović, nezaposlenost gotovo i da ne postoji.
Zahtev za izuzeće tužioca odložio je realizaciju naredbe za privođenje zakonskih zastupnika „Milenijum tima“. Predmet je sada preuzelo Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, koje treba hitno da nastavi postupanje
Tender za izgradnju jarbola na Ušću obustavljen je jer nije pristigla nijedna ponuda. U gradskom budžetu za ovu namenu planirano je svega 5,4 miliona dinara, dok za naredne dve godine nisu predviđena sredstva
Za 75 meseci stanovanja u stanu od 36 kvadrata na Dorćolu izdvojila sam 21.600 evra. Za te pare mogla bih na Starom gradu u ovom trenutku da kupim pet kvadrata, koji je u proseku porastao sa 2.129 na 3.958 evra za starogradnju.
Poštanska štedionica preuzima isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad, a novac će moći da podignu fizička i određena pravna lica, do limita od 50.000 evra po deponentu
Na EON platformi Informer TV je sa dosadašnjeg 11. mesta premešten na 402. poziciju, dok se kod Telekoma Srbija nalazi na 130. mestu
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
