Novi Zakon o visokom obrazovanju: Konačno „rešenje“ za univerzitet

Iako je prošlo tek nešto više od dva meseca od kako je vladajuća većina u Narodnoj skupštini izglasala izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju – što je predsednica parlamenta Ana Brnabić nazvala „najteže izglasanim zakonom ikada“ i „ispunjenjem četvrtog studentskog zahteva“ – Vlada Srbije sada priprema nacrt novog zakona.

Prvi sastanak Radne grupe koju je Vlada osnovala sa zadatkom da pripremi nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju trebalo je da bude održan u ponedeljak (19. maj). Međutim, kako prenosi „Danas“, sastanak je u međuvremenu odložen.

Vest da će se Radna grupa prevashodno baviti pitanjem finansiranja visokoškolskih ustanova izazvala je strah u akademskoj zajednici, uz slutnje da će novi Zakon o visokom obrazovanju biti donesen u cilju dalje represije prema univerzitetima i profesorima.

Iako se o novim zakonskim rešenjima za sada samo spekuliše, strah i slutnja dodatno su pojačani kada se saznalo da će predsednik Radne grupe koja piše zakon biti novopečeni ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, dojučerašnji beskrupulozni režimski analitičar i rado viđen gost na televizijama naklonjenim vlasti.

Šta se sprema novim Zakonom o visokom obrazovanju i zbog čega ga mnogi smatraju grobarom univerziteta kakve danas poznajemo? Da li predviđa ukidanje autonomije univerziteta?

Vaučeri za finansiranje

Prvo, u novom Zakonu o visokom obrazovanju mogle bi se naći izmene koje bi omogućile stranim univerzitetima da otvaraju svoje ispostave u Srbiji – i to bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije, koji je obavezan za srpske državne i privatne visokoškolske ustanove. Zatim bi strani univerziteti dobijali subvencije kojima bi srpskim studentima bilo omogućene stipendije na ovim ustanovama.

Vlada Srbije je još u novembru pokušala da progura ovo rešenje, od kog se odustalo posle oštrog odgovora akademske zajednice i pretnje štrajkom. Međutim, već je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao Vladu što je lako poklekla i saopštio da se neće na tome završiti.

Takođe se nagađa da će studentima biti ponuđeni vaučeri i da će moći da biraju hoće li se školovati na državnim ili privatnim visokoškolskim ustanovama. Strahuje se da bi novim zakonom pala u vodu trogodišnja borba u vezi sa finansiranjem koju su vodili državni univerziteti, te da će se poništiti ono što su studenti blokadama uspeli da izdejstvuju u vezi sa ovim pitanjem.

„Prema planovima režima, nov zakon predviđa čitav set odredbi kojima bi se značajno smanjila upravljačka i finansijska autonomija fakulteta i visokih škola, kao i odredbe kojima bi se dozvolilo stranim fakultetima da bez ikakve akreditacije u Srbiji i sa finansiranjem iz državnog budžeta uđu u naš obrazovni prostor“, piše u autorskom tekstu za „Danas“ profesorka na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini Jelena Teodorović.

Priča se o uvođenju vaučera kao načina finansiranja visokog obrazovanja, što bi važilo i za državne i za privatne univerzitete.

„Snažna borba za finansiranje preko vaučera samo će pogoršati već alarmantnu situaciju – fakulteti će se upirati da studije postanu brže i lakše, što će rezultirati bezvrednim znanjem i bezvrednim diplomama i u državnom i u privatnom sektoru“, navodi Teodorović.

Dalje, kako kaže ova profesorka, vaučeri bi doneli drugačiju strukturu i cenu radne snage.

„Naši matematičari, prirodnjaci i inženjeri se školuju skoro isključivo u državnom sektoru. Kada ne bude bilo državnih para za laboratorije na Hemijskom fakultetu i merne instrumente za vežbe na Elektrotehničkom fakultetu (jer će taj novac da se slije u studije biznisa i menadžmenta koje malo koštaju ustanove), smanjiće se broj i kompetentnost diplomaca bazičnih nauka – inženjera, lekara i svih drugih zahtevnih struka“, piše ona i dodaje:

„To znači da će nam svako malo padati mostovi u reke, nadstrešnice na glave (zvuči poznato?), a ljudi umirati od komplikacija bronhitisa. Liste čekanja za operacije biće još duže, pregledi kod lekara papreni. Privreda će postati još slabija i manje konkurentna na svetskom tržištu“.

Pretnje državnim univerzitetima

Za sada nema zvanične potvrde da se sprema bilo šta od navedenog. Ipak, utisak je da su crne slutnje opravdane, posebno zbog neprestanih izjava predsednika Srbije, koji mesecima najavljuje obračun sa državnim fakultetima.

Vučić je i na Svenarodnom saboru u Nišu u subotu (17. maj) komentarisao aktuelnu situaciju na visokoškolskim ustanovama, rekavši da su mnogi mladi ljudi zavedeni, izmanipulisani različitim trikovima sa društvenih mreža i od strane nekih profesora, kojima je poručio „da neće dobiti pare dok ne počnu da rade svoj posao”.

Više puta je šef države izrazio želju da ojača privatni obrazovni sektor u Srbiji.

„Privatni fakulteti su se pokazali kao mnogo postojaniji, mnogo ozbiljniji kao fakulteti i univerziteti koji žele da pruže znanje i obrazovanje ljudima. Privatna svojina se pokazala kao svojina koja mnogo bolje upravlja kapacitetima nego državna. U državnoj, kao i u društvenoj, svi misle da imaju prava da koriste sva prava, a da nemaju nikakve obaveze, državu tretiraju kao poslednju rupu na svirali“, pričao je svojevremeno Vučić.

Kako ukrotiti univerzitet

Iako najglasniji, Vučić nije jedini iz redova Srpske napredne stranke ko mesecima priča o odmazdi nad državnim univerzitetima.

Slično je, u autorskom tekstu za „Politiku“ predložio narodni poslanik Vladimir Đukanović, koji je ironično pozvao studente da što duže istraju u blokadama i da tako ukinu državne univerzitete.

„Mora da se stvori što veća konkurencija, da imamo što više univerziteta, da se fakulteti takmiče u kvalitetu nastavnog programa i da ne bude više sistem: radio, ne radio – svira mi radio”, naveo je Đukanović.

„Razumem šta je ideja, pošto vlast ne može trenutno da kontroliše fakultete”, pričao je ranije za „Vreme“ o pominjanju privatizacije fakulteta Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. „Politički obračuni postoje u svakoj zemlji, ali mi te probleme pokušavamo da rešimo na neadekvatan način“.

Bivša rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović nije bila bogzna kako iznenađena novim udarom na univerzitet, premda je rekla da je priča o „privatizaciji” suviše demagoška čak i za prilike u Srbiji. A ipak je „u duhu onoga što vladajuća stranka radi veoma dugo”.

„Kao što žele da privatizuju zdravstvo, hoće da privatizuju i školstvo, sa ciljem da se zaradi novac. Oni ne razumeju da je pravo na obrazovanje osnovno pravo i verovatno nema zemlje na svetu koja nema državni sistem školstva”, rekla je ona za „Vreme”.

Neki od profesora su stava da i studentske blokade, u ovom trenutku, doprinose „ideji režima da uništi državne univerzitete“.

„Umesto da dobijemo ispunjenje zahteva, dobili smo inspekcije, kazne, smanjene budžete, krivične prijave, pretnje o ukidanju plata i mogućnost da svi budžetski studenti pređu na samofinansiranje. Iako je borba vođena za očuvanje institucija, posledica može biti upravo njihovo urušavanje. I to ne zato što studenti nisu bili u pravu, već zato što su – nesvesno – izabrali oblik otpora koji je bio lakše instrumentalizovati protiv njih samih. Problem nije u moralnoj ispravnosti blokada, već u njihovim realnim posledicama, kojih priznajem, ni sama u početku nisam bila svesna, pa pretpostavljam da nisu ni studenti“, rekla je u intervjuu za „Danas“ profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović.

I rektor deo Radne grupe

U međuvremenu, vlast napada fakultete i univerzitetske profesore na svim frontovima. Prvo je odlazeća Vlada Miloša Vučevića donela uredbu prema kojoj nastavnici na univerzitetima više nisu plaćeni za 20 časova nastave i 20 časova istraživanja sedmično, već je odnos promenjen u 35 prema 5 u korist nastave. Pošto nastave nema, profesori dobijaju samo 12,5 odsto plate, odnosno, prema nekim navodima, oko 20.000 dinara mesečno.

Paralelno sa napadima na egzistencijalnom nivou, protiv profesora se vodi žestoka kampanja u režimskim medijima. Neslavni šampion u broju tabloidnih naslova je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koga ne štede ni mediji ni naprednjaci. Ministar za javna ulaganja Darko Glišić je, recimo, više puta pozvao na hapšenje rektora.

Iako je Vladan Đokić mesecima na meti napada, Vlada je rektora Beogradskog univerziteta 8. maja imenovala za člana Radne grupe koja bi trebalo da pripremi Nacrt zakona o visokom obrazovanju.

Pored rektora Đokića, članovi Radne grupe su i rektor Univerziteta u Novom sadu Dejan Madić, ali i predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) Margareta Smiljanić – studentkinja koja je javnosti postala poznata nakon slučaja SNS kol centra pred izbore u decembru 2023.

Sedište nevladine organizacije pod nazivom Centar za edukaciju i razvoj omladine u Beogradu (CEROB), služio je kao prostor u kome se u decembru 2023. isplaćivao novac za rad u kol centru Srpske napredne stranke, otkrio je tada CINS.

Kako je već pomenuto, na čelu Radne grupe je ministar Dejan Vuk Stanković, a njegov zamenik je akademik i ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Bela Balint.

Sastav Radne grupe već je naišao na kritike dela univerzitetske zajednice, koja je ukazala da je Đokić jedini predstavnik našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta, te da se na spisku nalazi više ljudi koji su ujedno bili i potpisnici podrške Aleksandru Vučiću uoči ranijih izbora.

Izvori: Vreme/Danas