Lomače su gorele po vascelom gradu, čak i u onim ultraurbanim, pankerskim delovima Novog Sada. Vatrometi, petarde, ali i nešto što je ličilo na zvukove haubica, mitraljeza i pušaka, odjekivali su od kasnog popodneva do iza ponoći svuda naokolo. Na sajtu SPC-a stoji da postoji „kanonska zabrana paljenja kultnih vatri“
Novosadsko predgrađe Klisa, nastanjeno šarolikim stanovništvom, najpoznatije je po Najlon-pijaci, Okružnom zatvoru i „tradicionalnoj“ proslavi Badnje večeri. Umesto da, recimo, u sjaju božićne proslave, koja podrazumeva i darivanje, desetine kubika drva podele siromašnim sugrađanima, Klisani naprave džinovsku lomaču i, uz novokomponovanu „patriotsku“ muziku, uživaju okupljeni oko besmislene vatretine uz koju čašicu rakije i gajbicu pive, kojima se skida večernja rosa sa srca.
Ranijih godina je u okviru lomače obavljana i „ekološka delatnost“ spaljivanja starih automobilskih, kamionskih i traktorskih guma, čime je ovaj ritual dobijao i adekvatnu boju i miris. Osim toga, kao što su to – kako kažu – radili njihovi preci, koristeći napredne pirotehničke metode ispaljuju Klisani i bure u visinu. Navodno, ako bure odleti visoko, biće rodna godina, ako odleti još više, privreda će procvetati, a ako baš, ono, dotakne nebo – Srbija promptno ulazi u Evropsku uniju.
Drvolov za paljenje veštica
Ove godine su na glavnoj lomači, odlukom organizatora, gume izostavljene, pa je valjalo potrošiti više drva. Drvolov se sastojao od donacija, ali i organizovanog pohoda na ono nešto malo drveća u okolini Novog Sada i na Fruškoj gori, koje je preostalo nakon decenijske vladavine Srpske napredne stranke. Nije ispaljeno ni bure, bar ne na centralnoj svečanosti, ali vatra je bila monumentalna, beleže kamere, a i ljudi su se ono baš svojski hrišćanski nauživali cupkajući oko nje.
Na lomači ni ove godine nisu spaljivane veštice, ali ne reci to dva puta: možda će već sledeće godine neki od nevernika, koji je nastao iz praha – u prah biti i vraćen. Religiolozi ukazuju da lomačenje nije hrišćanski običaj, već paganski, ali da ovaj klisanski najviše liči na srednjovekovno spaljivanje veštica. Za sada, figurativno i simbolično, gore svi oni koji se ne uklapaju u patriotski „narativ“.
Neki su zabeležili, međutim, da su ipak letela burad, ali na drugim prigodnim badnjim proslavama u ovom naselju. Odletelo je jedno, vidi se na snimku, visoko, ali su različite procene da li je to bilo dovoljno za ulazak Srbije u EU.
Kanondaa „mira Božjeg“
Bilo bi međutim nepravedno reći da je sve ovo samo klisanski specijalitet. Lomače su gorele po vascelom gradu, čak i u onim ultraurbanim, pankerskim delovima Novog Sada. Vatrometi, petarde, ali i nešto što je ličilo na zvukove haubica, mitraljeza, pušaka i bajoneta, odjekivali su od kasnog popodneva do iza ponoći svuda naokolo.
Ovo je dakako i svojevrsna pokazna vežba sile, pokazivanje borbene gotovosti. Neki smatraju da je propust vlasti što se nisu oglasile sirene za vazdušnu opasnost u adekvatnom momentu. Kućni ljubimci su posebno ustrašeni, a saznaćemo da li je nekoga od njih i ove godine izdalo srce od kanonade „mira božjeg“.
Kamiondžijsko hrišćanstvo
Proslavi Božića ponovo su se priključile kamiondžije, stari, dobri skrušeni hrišćani. Oni će danas, „tradicionalno“, provozati novosadskim ulicama svoja vozila okićena srpskim zastavama. Ideja im je, kažu, da se stvori „vesela atmosfera“. Šta ti je naš čovek – i od vožnje kamiona on napravi veselje!
Inače, na sajtu Srpske pravoslavne crkve javno paljenje badnjaka, uz vruće vino, rakiju i tešku artiljeriju, proglašava se „neprikladnim“. Navodi se da postoji i „kanonska zabrana paljenja kultnih vatri“.
„Shodno 65. kanonu Trulskoga sabora svako paljenje vatri u bilo koje obredne svrhe se za pravoslavne hrišćane smatra teškim prestupom, zbog čega se počinioci podvrgavaju strogim kaznama“, navodi se u tekstu koji potpisuje redovni profesor na katedri za Liturgiku Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nenad Milošević.
„Istorija je pokazala da nijedna vlast kao ova sadašnja nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
O setu pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića Skupština Srbije glasa 28. januara
Početak ponovljenog suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović odložen je zbog zahteva za izuzeće postupajućeg tužioca Milenka Mandića
U utorak, 27. januara, studenti su najavili bojkot nastave kako bi skrenuli pažnju na narušavanje akademske autonomije i slobode mišljenja. Okupljanje je najavljeno na raskrsnici ispred fakulteta u 11.52 i uveče ispred Rektorata
Zbog problema sa novim sistemom ulaska i izlaska iz Evropsku uniju kamiondžije iz Srbije, Crne Gore i BiH počeli su u podne blokadu teretnih terminala graničnih prelaza prema zemljama Šengena
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
