Foto: Vreme / Mila Jovanović
Nišavu je nedavno zadesila ekološka katastrofa. Plastične kese, limenke, pa čak i dečija kolica, plivali su duž reke. Gradska čistoća i lokalne vlasti ništa ne preduzimaju. Ekolog Dejan Lekić za „Vreme“ kaže da je problem i u velikoj količini otpadnih voda koje se slivaju u reke širom Srbije
Kej na Nišavi postao je kultno mesto za izlaske u Nišu. Od kraja maja, pa sve do sredine septembra, bedemi pored Nišave krcati su, a centrom grada odzvanjaju muzika, smeh mladih i vonja pivo.
Klupice na amfiteatru niškog keja, ukrašene spomenikom Šabanu Bajramoviću, mladima su zanimljivije od bilo kog kafića ili noćnog kluba.
Ali, glavna žrtva njihovog provoda je reka Nišava.
Blaga ekološka katastrofa nedavno je zadesila ovu reku, simbol grada. Nivo vode je opao, a izniklo je i smeće. Ćutale su i gradske vlasti, kao i Gradska čistoća.
„Moralna katastrofa“
Vest se proširila jedino putem Instagrama i naloga „Niš noću“. Anonimni građanin je poslao slike Nišave, koja je ličila na zelenu žabokrečinu, jedva vidljiva od silnog đubreta.
„Nivo vode je opao i ovo smeće je izniklo, kao ni manje ni više nego dečija kolica. Mučno je gledati i ne razumem kako Gradska čistoća žmuri na to“, naveo je građanin i pokrenuo lavinu komentara.
Neki navode da su „deca užas i da ne skupljaju za sobom“, drugi upiru prst u Gradsku čistoću, a treći navode da nije u pitanju ekološka, već „moralna katastrofa“.
Požalio se i jedan mladić, član kajakaškog kluba „Gusar“ koji treninge često održava u ovom delu Nišave. „I onda od nas kajakaša očekuju rezultate, a ovakvi su nam uslovi za trening“, naveo je mladić.
Komunalni otpad, suše, građani i ostali krivci
U razgovoru za „Vreme“, Dejan Lekić iz Ekološke asocijacije navodi da ne postoji jedan krivac.
„Zbog previsokih temperatura dolazi do bioloških poremećaja u rekama. Žabokrečina na površini reke je posledica bujanja određenih biljaka i mikroorganizama, a do toga dolazi ako je reka opterećena veštačkim đubrivima, kao što su nitrati i fosfati“, priča Lekić.
Lekić objašnjava da u Srbiji nije retko da se zagađujuće materije direktno ispuštaju u reke.
Upravo zbog toga, nedavno je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović zahtevala da industrijska postrojenja od 1. januara 2026. obavezno rade preliminarni tretman otpadnih voda.
„To znači da u ovom trenutku mnoge fabrike ispuštaju otpadne vode u naše reke, potpuno neprečišćene. Veliki broj gradova u Srbiji nema postrojenja za prečišćavanje vode, i mi prečišćavamo svega 14,5 odsto komunalnih otpadnih voda“, kaže Lekić.
Još jedan od problema reka u Srbiji je, kako navodi, niski vodostaj, koji je ove godine posebno izražen zbog jakih suša.
„Kombinuju se veoma visoke temperature, komunalni otpad, ali i nemar prema rekama. Stanje u Nišavi je samo primer, tako je u mnogim rekama. Nedavno je otpad plivao i u jednoj reci u Novom Pazaru“, kaže naš sagovornik.
Divlje deponije, kao i deponije koje koriste javno komunalna preduzeća se, kaže Lekić, često nalaze u neposrednoj blizini reka. Otpad na različite načine stiže do reka, bilo putem vetra ili tokom padavina.
„Na kraju, oni koji treba da brinu o tome to ne rade, a građani, kada vide takav odnos prirodi ,i sami krenu da se ponašaju isto i bacaju u reke šta stignu“, zaključuje Lekić.
Pritoka Nišave redovno crna
Pred kraj zime, poslednje tri godine, Gabrovačka reka u Nišu postaje crna zbog algi i trava koje trule na dnu korita.
Kada se reka prvi put zacrnela, na zimu 2022. godine, stručne službe Srbijavoda izašle su na teren, a obaveštena je i Vodna inspekcija.
Inspekcija nije utvrdila zagađenje izazvano izlivanjem neke materije, čime su kao potencijalni zagađivači izuzeti škola, ambulanta, livnica i ribarnica u blizini reke, pisale su Južne vesti.
Tada je ustanovljeno da nema potencijalnog zagađenja Gabrovačke reke, bez obzira na promenu boje, kao i da nema potrebe za uzorkovanjem vode.
Dalje analize nikada nisu odrađene, a javnost kao da je tokom naredne dve godine navikla na crnilo ove male reke.
Dok je trajalo saslušanje pet privedenih studenata zbog incidenta u Studentskom gradu, studenti su pozvali građane na protest ispred Trećeg osnovnog tuživađtva u Beogradu. VJT je saopštilo da je to neprimeren uticaj na tužilaštvo
Nakon što su specijalni izvestioci Ujedninjenih nacija (UN) zatražili od Srbije zvaničan odgovor u vezi sa navodima o upotrebi zvučnog topa, Srbija je poslala odgovor. BCLJP je naveo da u odgovoru nema novih informacija koje već nisu bile dostupne javnosti
Policija je u Beogradu uhapsila dvojicu osumnjičenih za ubistvo koje se dogodilo na Savskom vencu, saopštio je MUP. Na licu mesta je stradala jedna osoba. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je očigledno da je to ubistvo bilo naručeno
U centru Beograda, u ulici Gavrila Principa, ubijen je sa nekoliko hitaca muškarac u „lendroveru“., U akciji "Vihor 3" privedena su dva muškarca osumnjičena muškarca
Unija Roma kaže da neće dozvoliti investitoru da poruši njihovu svetinju Tetkicu Bibiju, upozoravaju Rome da ne potpisuju lažnu peticiju o tome, i društvo mole da zaštiti ovaj spomenik kulture
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
