Ustavni sud Crne Gore je ukinuo kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, odnosno neradnu nedelju u prodavnicama.
Sud je ocenio da se navedenom odredbom krši sloboda preduzetništva garantovana Ustavom, kao i ustavni princip jednakosti svih pred zakonom, jer je jednoj grupi preduzetnika omogućeno da obavlja delatnost nedeljom i u dane državnih i drugih praznika, dok je drugoj grupi to zabranjeno.
„Ustavom su precizno propisani razlozi zbog kojih se može ograničiti sloboda i zakonodavac ne može samostalno da propisuje nova ograničenja van tih ustavnih osnova, niti bez jasno utvrđenog legitimnog cilja u javnom interesu“, saopšteno je.
Dodaje se da time što je zakonodavac jednoj grupi preduzetnika, među kojima su apoteke, poslastičarnice, pekare, kiosci za štampu, suvenirnice, cvećare, prodavnice za pogrebnu opremu, za zaštitu bilja, benzinske stanice, pijace, dozvolio da radi, a drugoj ne, jednu grupu privrednika je doveo u neravnopravan položaj u odnosu na drugu.
Dodaje se da je zabranom rada nedeljom i u dane državnih i drugih praznika samo pojedinim trgovcima došlo do ograničenja ljudskih prava i sloboda i povrede ustavnog principa saglasnosti pravnih propisa.
Kakvo je stanje u Srbiji i regionu?
U većem delu Evrope rad nedeljom je regulisan ili su ljudi barem više plaćeni. U Srbiji, ipak, radnici za svoj rad nedeljom nisu plaćeni ni dinara više. A, osim nedeljom, radnici često rade i praznicima koji bi zvanično trebalo da budu neradni.
Za one koji rade za vreme praznika propisano je da ostvaruju pravo na naknadu zarade, odnosno ako radi na dan praznika ostvaruje pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika samo za onoliko dana koliko je Zakonom propisano da se taj praznik praznuje.
Dok se u mnogim evropskim i gradovima regiona primenjuje mera neradne nedelje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikako nije za njenu implementaciju, jer, kako kaže – „Srbija mora da ubrza svoj napredak“.
„Mi moramo da razumemo da svi moraju da se angažuju da rade i vikendom, a ne da dolaze da pitaju da radimo četiri dana nedeljno ili da nedelja bude neradna“, govorio je ranije Vučić.
U više navrata, predsednik je jasno isticao da neće pristati na zahteve da se kod nas nedelja proglasi neradnim danom.
„Ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, nek ide i neke druge zemlje. Potrebno je da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope“, izričito je napominjao Vučić.
Dom naroda Parlamenta Federacije BiH (FBiH) usvojio je sredinom 2024. godine, Zakon o unutrašnjoj trgovini, kojim se u trgovinama uvodi neradna nedelja.
Mostar je, 2022. godine, službeno postao prvi od većih gradova u BiH gde je prodavnicama zabranjen rad nedeljom. Tada je, za one koji se ne pridržavaju te odredbe ili prema posebnoj odluci Grada Mostara nemaju odobrenje za rad, predviđena kazna i do 3.000 konvertibilnih maraka.
U Hrvatskoj je, u 2023. godini, stupio na snagu Zakon o trgovini, prema kojem je rad prodajnim objektima dozvoljen samo 16 nedelja u godini.
„Nedelja neradni dan“, u Severnoj Makedoniji, počela je da se primenjuje od 1. januara 2022. godine i od tada je izvršeno ukupno 357 inspekcijskih nadzora, pokazuju podaci koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Državnog inspektorata za rad.
U EU se manje radi
U većini evropskih zemalja rad nedeljom je ograničen ili potpuno zabranjen za maloprodaju, dok ugostiteljstvo i turistička mesta rade. Najstroža pravila su u Austriji, a ograničenja važe i u Grčkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Holandiji i Belgiji, gde su otvorene uglavnom samo benzinske pumpe i apoteke.
U Austriji vlada gotovo potpuna zabrana rada nedeljom, dok se u Nemačkoj i Poljskoj postepeno radi na potpunom zatvaranju.
Belgija je 2022. postala prva zemlja koja je legalizovala četvorodnevnu radnu nedelju. To ne znači da zaposleni rade manje, ali dobili su mogućnost da sami naprave svoj raspored.
Island, Portugalija, Španija, Velika Britanija i Kanada takođe su neke od zemalja u kojima se testira kraća radna nedelja, a samim tim i potpuno neradna nedelja.
Prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. U Srbiji je broj takozvanih „stvarnih radnih sati“ za 15 odsto veći od proseka EU, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,3 sati nedeljno, pokazuju podaci Eurostat iz sredine 2025. godine.
