Osim toga što joj nedostaje radna snaga, Nemačka ima još jedan problem, a to je bolovanje.
Odlazak na bolovanje postao je sve češća pojava, ako je suditi po podacima koji dolaze iz evropskih država. Nemačka je došla u prvi plan i po ovom pitanju.
Nakon što je ekonomija ove zemlje dobila oznaku „bolesnika Evrope“, nova studija sugeriše da i zdravstveno stanje građana zaista igra značajnu ulogu u lošem učinku Nemačke.
Kako piše Bloomberg, bruto domaći proizvod najveće evropske ekonomije porastao bi za 0,5 odsto prošle godine da nije bilo odsustva sa posla zbog lošeg zdravlja radnika. Broj onih koji su odlazili na bolovanje tokom 2023. godine premašio je cifru za vreme pandemije, pokazuju analiza VFA, državnog udruženja farmaceutskih kompanija koje se bave istraživanjem.
Oko 26 milijardi evra (28,2 milijarde dolara) realnog prihoda izgubljeno je zbog bolesti zaposlenih, što je ekvivalentno oko 0,8 procentnih poena ukupne proizvodnje, napisali su ekonomisti Klaus Mišelsen (Claus Michelsen) i Sajmon Junker (Simon Junker) u izveštaju objavljenom u petak.
Visoki nivoi izostanaka u novembru i decembru ukazuju na još jednu tendenciju.
Naime, nemačka privreda se smanjila za 0,3 odsto u 2023. godini, što je njen najgori učinak u dve decenije, izuzev finansijske krize 2009. i 2020. godine. Ukoliko bi izostanci sa posla zbog bolesti postali nova realnost, gubici privrede bili bi nenadoknadivi, i to bi u praksi izgledalo kao da u svakom trenutku nedostaje 350.000 radnika.
Ko najmanje uzima?
I u Velikoj Britaniji situacija nije sjajna. Naime, Britanci uzimaju više dana bolovanja u ovom periodu od proteklih deset godina.
Zaposleni su u 2022. godini uzimali prosečno 7,8 dana odmora, u odnosu na 5,8 dana pre pandemije, prema podacima Instituta za osoblje i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva (CIPD), piše Euronews.
Na kraju 2022. godine zemlje sa najvećim udelom zaposlenih koji odsustvuju sa posla bile su Francuska (14,9 odsto), Finska (14,8 odsto), Švedska (14,7 odsto), Danska (13,6 odsto), Estonija (13,2 odsto) i Holandija (12,4 odsto).
Nacije u kojima ljudi najmanje izostaju sa posla su Rumunija (2,5 odsto), Bugarska (2,9 odsto), Grčka (4,9 odsto), Poljska (5,8 odsto) i Srbija (5,9 odsto).
Pritom, prosečna stopa odsustva sa posla u EU značajno je viša za žene (12,1 odsto) nego za muškarce (7,8 odsto).
Kako je u Srbiji?
U oktobru prošle godine Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju po kom izabrani lekar može da otvori bolovanje u maksimalnom trajanju od mesec dana, nakon čega pacijent mora da ide na komisiju.
Pre tih izmena, lekar je mogao da prepiše bolovanje u trajanju do dva meseca, u zavisnosti od zdravstvenog problema i brzine oporavka.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) objavljenim u pojedinim medijima, u prošloj godini je izvršeno oko 2.500 provera bolovanja, od kojih je u 300 slučajeva, odnosno 12 odsto, otkrivena nepravilnost.
Prema podacima Eurostata, Srbija je pri dnu lestvice kada se poredi sa državama Evropske unije (EU) po broju zaposlenih na bolovanju. Podaci za poslednji kvartal 2022. pokazuju da je na bolovanju bilo 5,9 odsto zaposlenih.
„Kod nas su toliko mala primanja i male zarade da odbijanje 35 odsto za odlazak na bolovanje svakom građaninu ove zemlje i te kako znači“, izjavila je predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić.
Zakon o radu u Srbiji podrazumeva umanjenje plate od 35 odsto za period kada je korišćeno bolovanje, osim u slučajevima povrede na radu.
