Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Mnogi sumnjaju da su na nemačkom tržištu „isti“ proizvodi poput čokolade, deterdženta ili pelena ne samo jeftiniji – nego i kvalitetniji nego u Srbiji. Ali, to niko zvanično ne proverava
Za tri godine koliko živi u Nemačkoj, Jelena Barać je primetila da se proizvodi koje je tamo kupuje po kvalitetu razlikuju od proizvoda koji se prodaju u Srbiji.
Za „Vreme“ priča da je razlika velika pre svega u cenama, ali i u kvalitetu određenih proizvoda.
„U Nemačkoj me je prvo iznenadila velika količina organskih proizvoda, koji su cenovno dostupni maltene svima, dok u Srbiji zbog cena nisam nikada ni zastala kod takvih proizvoda, kvalitet me je najmanje interesovao“, kaže Barać.
Što se kvaliteta tiče, kaže, postoje razlike u proizvodima od tehničke robe do prehrambene.
„Pre svega mislim na proizvodnju za određena tržista. Tako se određeni suhomesnati proizvodi za EU tržište prave sa većim procentom mesa“, priča ona.
Kao primer navodi ćureći parizer koji se pravi sa 75 odsto mesa, a 400 grama koštaju 2,5 evra. U Srbiji se, kaže, tako kvalitetan parizer ne može naći za te pare.
Primera radi čureći parizeri najčešće sadrže oko 55 odsto mesa i cena za kilogram se kreće oko 900 dinara.
Cene iste ili više
Naše ljude u Nemačkoj iznenađuje da su cene mesa su iste kao i u Srbiji, što, kako kažu, nikada nije pre bilo.
Kada je reč o kvalitetu namirnica, naša sagovornica kaže da se razlika oseća i u ukusu, ali i roku trajanja proizvoda.
„Za mene je najbolji primer Nutela, koja je ukusom drugačija od Nutele iz srpskih marketa. Cena joj je 770 dinara za 700gr u Maksiju, dok u najskupljoj radnji u Frankfurtu 4,59 evra za 750 grama“, poredi ona.
Još kaže da Nutela u Srbiji, par dana nakon otvaranja, „dobija neki masni sloj na površini“, što se u Nemačkoj ne dešava.
Dalje, Milkine čokolade se ne pakuju na manje od sto grama što je trik u Srbiji. Jelenin omiljeni slatkiš, Fererove kugle, koštaju od 2,5 do 3,9 evra, zavisi da li su na popustu, dok u Srbiji staju oko 900 dinara.
„Od kada imam malu decu upoznata sam sa svakom cenom pelena, vlažnih maramica i slično, i uvek kažem, da imam više mesta, nosila bih i pelene. Nije stvar uštede od 500 dinara, već principa“, kaže ona.
Jedino gde principi ne važe su, kaže, omiljeni proizvodi koji sećaju na detinjstvo, Plazmin keks ili Smoki. Oni se uvek nose u Nemačku.
Pretpostavke, bez dokaza
Dok kod cena nema spora jer su svima vidljive golim okom, nejasno je da li na srpsko tržište zaista stižu proizvodi nižeg kvaliteta iako bi se mnogi ljudi u to zakleli.
Problem je što je to u Srbiji ne postoje uporedne analize koje bi ove tvrdnje ozvaničile, a to potvrđuju za „Vreme“ i iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV).
„Proizvođači u Srbiji su u obavezi da primenjuju zakonske i podzakonske akte koji su na snazi, a tiču se bezbednosti i kvaliteta hrane, s tim da smo mišljenja da je kvalitet hrane svakako bolji u državama EU, ali samo zato što su zakoni rigorozniji i referentne brojke iznad onih koje si primenjuju kod nas. Nadamo se da će Srbija uskoro otvoriti poglavlja koja se tiču ove teme“, kažu iz ovog udruženja.
Početkom 2017. godine otkrivena je praksa takozvanog „dualnog kvaliteta proizvoda“, odnosno razlika u kvalitetu robe istih proizvođača koji se plasira kako unutar same EU tako i na tržištima van nje. Reakcije su bile oštre, kako među u državama EU tako i u zvaničnom Briselu.
Bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da neće prihvatiti da se u nekim delovima Evrope ljudima prodaje hrana lošijeg kvaliteta nego u drugim zemljama.
Nepoznato ima li toga u Srbiji
„Dualni kvalitet se otkriva tako što bi se kontrolisao kvalitet proizvoda kupljenih na teritoriji RS i teritoriji države EU, i na taj način bismo, kroz rezultate uporedne analize, dobili pravu sliku da li se u RS prodaje roba lošijeg kvaliteta“, objašnjavaju iz UZPV.
Evropska komisija donela je 2017. godine u Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi uvela posebnu odredbu koja se odnosi na dualni kvalitet.
Zajednički istraživački centar Komisije od tada je sproveo više istraživanja koja su pokazala da se unutar EU smanjuje udeo prehrambenih proizvoda koji imaju istu ili sličnu ambalažu, ali su različitog sastava. Dok su ti proizvodi činili 31 odsto testiranih uzoraka još u 2018. i 2019. u 2021. njihov je udeo pao na 24 odsto, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Najavljeno je da će Komisija u 2024. godini izvestiti o primeni Direktive o modernizaciji i njenom boljem primenjivanju, uključujući pravila koja se odnose na „dualni kvalitet“.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
