Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Mnogi sumnjaju da su na nemačkom tržištu „isti“ proizvodi poput čokolade, deterdženta ili pelena ne samo jeftiniji – nego i kvalitetniji nego u Srbiji. Ali, to niko zvanično ne proverava
Za tri godine koliko živi u Nemačkoj, Jelena Barać je primetila da se proizvodi koje je tamo kupuje po kvalitetu razlikuju od proizvoda koji se prodaju u Srbiji.
Za „Vreme“ priča da je razlika velika pre svega u cenama, ali i u kvalitetu određenih proizvoda.
„U Nemačkoj me je prvo iznenadila velika količina organskih proizvoda, koji su cenovno dostupni maltene svima, dok u Srbiji zbog cena nisam nikada ni zastala kod takvih proizvoda, kvalitet me je najmanje interesovao“, kaže Barać.
Što se kvaliteta tiče, kaže, postoje razlike u proizvodima od tehničke robe do prehrambene.
„Pre svega mislim na proizvodnju za određena tržista. Tako se određeni suhomesnati proizvodi za EU tržište prave sa većim procentom mesa“, priča ona.
Kao primer navodi ćureći parizer koji se pravi sa 75 odsto mesa, a 400 grama koštaju 2,5 evra. U Srbiji se, kaže, tako kvalitetan parizer ne može naći za te pare.
Primera radi čureći parizeri najčešće sadrže oko 55 odsto mesa i cena za kilogram se kreće oko 900 dinara.
Cene iste ili više
Naše ljude u Nemačkoj iznenađuje da su cene mesa su iste kao i u Srbiji, što, kako kažu, nikada nije pre bilo.
Kada je reč o kvalitetu namirnica, naša sagovornica kaže da se razlika oseća i u ukusu, ali i roku trajanja proizvoda.
„Za mene je najbolji primer Nutela, koja je ukusom drugačija od Nutele iz srpskih marketa. Cena joj je 770 dinara za 700gr u Maksiju, dok u najskupljoj radnji u Frankfurtu 4,59 evra za 750 grama“, poredi ona.
Još kaže da Nutela u Srbiji, par dana nakon otvaranja, „dobija neki masni sloj na površini“, što se u Nemačkoj ne dešava.
Dalje, Milkine čokolade se ne pakuju na manje od sto grama što je trik u Srbiji. Jelenin omiljeni slatkiš, Fererove kugle, koštaju od 2,5 do 3,9 evra, zavisi da li su na popustu, dok u Srbiji staju oko 900 dinara.
„Od kada imam malu decu upoznata sam sa svakom cenom pelena, vlažnih maramica i slično, i uvek kažem, da imam više mesta, nosila bih i pelene. Nije stvar uštede od 500 dinara, već principa“, kaže ona.
Jedino gde principi ne važe su, kaže, omiljeni proizvodi koji sećaju na detinjstvo, Plazmin keks ili Smoki. Oni se uvek nose u Nemačku.
Pretpostavke, bez dokaza
Dok kod cena nema spora jer su svima vidljive golim okom, nejasno je da li na srpsko tržište zaista stižu proizvodi nižeg kvaliteta iako bi se mnogi ljudi u to zakleli.
Problem je što je to u Srbiji ne postoje uporedne analize koje bi ove tvrdnje ozvaničile, a to potvrđuju za „Vreme“ i iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV).
„Proizvođači u Srbiji su u obavezi da primenjuju zakonske i podzakonske akte koji su na snazi, a tiču se bezbednosti i kvaliteta hrane, s tim da smo mišljenja da je kvalitet hrane svakako bolji u državama EU, ali samo zato što su zakoni rigorozniji i referentne brojke iznad onih koje si primenjuju kod nas. Nadamo se da će Srbija uskoro otvoriti poglavlja koja se tiču ove teme“, kažu iz ovog udruženja.
Početkom 2017. godine otkrivena je praksa takozvanog „dualnog kvaliteta proizvoda“, odnosno razlika u kvalitetu robe istih proizvođača koji se plasira kako unutar same EU tako i na tržištima van nje. Reakcije su bile oštre, kako među u državama EU tako i u zvaničnom Briselu.
Bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da neće prihvatiti da se u nekim delovima Evrope ljudima prodaje hrana lošijeg kvaliteta nego u drugim zemljama.
Nepoznato ima li toga u Srbiji
„Dualni kvalitet se otkriva tako što bi se kontrolisao kvalitet proizvoda kupljenih na teritoriji RS i teritoriji države EU, i na taj način bismo, kroz rezultate uporedne analize, dobili pravu sliku da li se u RS prodaje roba lošijeg kvaliteta“, objašnjavaju iz UZPV.
Evropska komisija donela je 2017. godine u Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi uvela posebnu odredbu koja se odnosi na dualni kvalitet.
Zajednički istraživački centar Komisije od tada je sproveo više istraživanja koja su pokazala da se unutar EU smanjuje udeo prehrambenih proizvoda koji imaju istu ili sličnu ambalažu, ali su različitog sastava. Dok su ti proizvodi činili 31 odsto testiranih uzoraka još u 2018. i 2019. u 2021. njihov je udeo pao na 24 odsto, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Najavljeno je da će Komisija u 2024. godini izvestiti o primeni Direktive o modernizaciji i njenom boljem primenjivanju, uključujući pravila koja se odnose na „dualni kvalitet“.
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
Dok su se studenti i nezadovoljni građani digli i od tada ne miruju, režim izgleda za godišnjicu ljudske, ali i političke stragedije u zemlji, sprema otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu
Prva generacija regruta mogla bi u kasarne već početkom 2026. Rok bi trajao 75 dana, ali ne za sve – mlađi muškarci bi išli duže, stariji nešto kraće, a oni sa prigovorom savesti bi proveli čak 155 dana u „civilnoj službi“
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju JP „Standard Jagodina“, JKP „Vodovod“ Zaječar i JKP „Vodovod“ Smederevo, u kojima je nefakturisani deo vode u prethodne tri godine više od 50 odsto. Šta je zaključila?
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
