Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
Trgovačke prevare stare su koliko i trgovina, ali metode varanja su razvojem tehnologije evoluirale. Nekada su nam putujući trgovci na kućnom pragu nudili korišćene šerpe, a TV emisije prodavale plastičan nakit kao pravi. Danas nam „Danica Grujičić“ (ne prava, naravno) na Fejsbuku „valja“ preparate za mršavljenje.
Na društvenim mrežama poslednjih godina pojavljuju se profili koji uz pomoć veštačke inteligencije prave reklame za medicinske proizvode sumnjivog porekla, zloupotrebljavajući slike i imena lekara i javnih ličnosti.
Većina ovih oglasa zavijena je u formu televizijskog priloga ili intervjua u kojem osoba, najčešće poznata široj javnosti, „govori“ o svom zdravstvenom problemu i o tome kako mu se zdravstveno stanje pogoršalo jer je pratila savete „zvanične“ medicine i farmacije.
Na ta „svedočenja“ obično se nadoveže i neki lekar, takođe prepoznatljivog lica, koji govori o „novom preparatu“ koji će „za samo 24 časa“ otkloniti bol u leđima ili pročistiti krvne sudove.
Na kraju klipa, prodavci koji se kriju iza imena lekara, uglavnom ostavljaju poziv da se klikne na link u opisu profila i tamo poruči proizvod.
Osnova za ovakve video klipove najčešće je pravi snimak TV gostovanja neke javne ličnosti, preko kojeg se uz pomoć AI alata generiše njen glas i pokrete usnama tako da izgovara tekst koji zadaje „prodavac“. Kako alati postaju sve napredniji, tako je i sve teže prepoznati prevaru, makar iz tehnološkog ugla.
Iako nemamo potvrdu da li se iza ovakvih profila zaista kriju prevare, a postoje svedočenja i o tome, same reklame i ideje koje se u njima iznose dovoljno su morbidne i opasne. Čest narativ je da „zvanične“ apoteke i lekari ne umeju da leče i da je njihov cilj samo zarada.
Nakon što je ministar Darko Glišić doživeo moždani udar, pojavio se lažni AI generisani snimak kako Glišić u istom studiju u kojem mu se to dogodilo, „govori” da je „popio šaku lekova“ pre nego što mu se javio taj zdravstveni problem.
Lekari su, kako „kaže“, „samo slezali ramenima“, dok se on pridržavao njihovih preporuka, što ga je na kraju, navodno, dovelo do moždanog udara.
„Bio sam na ivici života i smrti, niko od lekara nije mogao da mi pomogne. Oni su samo izvlačili novac iz mene, bogateći se na mom zdravlju“, glasila je skripta za tu reklamu, izgovorena u AI liku Darka Glišića.
Tu se pojavljuje i lekar Miljko Ristić, čiji se identitet često zloupotrebljava u te svrhe, koji je prema Glišićevim „rečima“, „sve one koji leče apotekarskim tabletama nazvao idiotima“ i koji je na kraju pozvao gledaoce da kupe neimenovani proizvod.
Bojan Perkov iz „SHARE fondacije“ pojasnio nam je ko je ciljna grupa ovakvih prevara.
„Pretpostavka je da se takvim prevarama pretežno targetiraju ljudi sa slabijom informacionom i digitalnom pismenošću, što je često slučaj kod starije populacije. Takođe postoji pretpostavka da će starija populacija biti više zainteresovana za savete o zdravlju i lekovima“, rekao je on za „Vreme“.
Perkov dodaje da se ovakve manipulacije mogu okarakterisati kao krivično delo računarske prevare.
„Za to su propisane novčane kazne i višegodišnje zatvorske kazne, u zavisnosti od iznosa nezakonito pribavljene imovinske koristi na taj način“, kaže on.
Osloniti se samo na vizuelne falinke AI tehnologije u prepoznavanju prevare nije dovoljno pouzdano, pošto je njih sve manje. Korisnije je, umesto toga, osloniti se na zdravu logiku nego na „tehničke“ karakteristike video snimka, koje teže raspoznaju čak i oni informatički najpismeniji.
Perkov navodi nekoliko saveta za prevenciju AI generisanih prevara.
„Sumnjivo je sve što je previše povoljno da bi bilo finansijski realno i isplativo. To važi za sve proizvode pa tako i lekove. Takođe, generisanje sadržaja putem veštačke inteligencije je postalo dosta napredno i nekada je teško primetiti razliku između generisanog i autentičnog sadržaja. U tom slučaju treba više ići na racionalni aspekt takvog sadržaja: da li bi neka poznata ličnost, lekar ili ko god, zaista promovisao određeni proizvod“, zaključuje Perkov.
Vlast na mnoge načine pokušava da stane na put profesionalnim medijma pred opšte izbore u Srbiji. Kako bi kampanja izgledala da u tome i uspeju? Da li građani mogu da se oslone samo na društvene mreže?
Građani do 45 godina mogu da se vakcinišu uz preporuku specijaliste i jasno definisanu proceduru
Nakon uvođenja sistema EES, došlo je do velikih gužvi na granicama i aerodromima širom Evrope. Situacija se trenutno stabilizuje, ali stručnjaci upozoravaju da bi letnja sezona mogla doneti nove probleme
Na protestu vlasnika parcela u Ratini kod Kraljeva, koji traže naknadu štete zbog izgradnje Moravskog koridora, došlo je do incidenta kada je cisterna angažovane firme poprskala okupljene, pri čemu je jedna žena povređena i hospitalizovana
Mladi sa autizmom, po završetku škole, nemaju pravo na personalnog asistenta zbog bizarne formulacije u pravilniku. Tako ostaju izolovani u kući i bez društvenog života
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
