Polovina građana Srbije spada u ranjive grupe koje su u visokom riziku od klimatskih promena. Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i na prvom je mestu u Evropi. Bez velikih ulaganja, situacija će bivati sve gora
Udeo stanovništva Srbije koji spada u bar jednu od grupa ranjivih na klimatske promene kreće se između između 45 i 55 odsto – toliko njih je u visokom riziku od klimatskih promena.
Od 20 do 30 odsto građana je u veoma visokom riziku od klimatskih promena, što znači da već trpe njihove posledice. Uzimajući u obzir projektovane promene klime, migracije u gradove i starenje stanovništva – ovaj udeo će se u budućnosti samo povećavati, navode stručnjaci, piše Nova ekonomija.
Visoke temperature postaju veliki problem naročito za ljude koji žive u urbanim sredinama, zbog efekta „toplotnog ostrva“ koje nastaje većim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina u odnosu na zemljište i travnate površine.
Srbija se zagreva brže od ostatka sveta
Nekoliko decenija unazad imamo trend porasta temperature u celom svetu. Ali Srbija se nalazi u takozvanoj tranzitnoj zoni, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.
„Srbija, konkretno, je u oblasti koja se brže zagreva od ostatka sveta, pa se ona leti već zagrejala za 2.6 stepeni celzijusa u odnosu na period pre emitovanja ovolikih količina ugljen dioksida u svetu“, rekla je ranije za „Vreme“ Irida Lazić, istraživačica i saradnica u nastavi na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Objasnila je da je šira oblast mediterana „vruća tačka“ na planeti zemlji, da se tu dešavaju klimatske promene brže nego u ostatku sveta. Klimatske promene se ne događaju na isti način u svakom delu sveta istim intezitetom.
Postoje klimatske projekcije do 2100. godine. One zavise od klimatskog scenarija. Odnosno, odluka koje se donesu na državnim i institucionalnim nivoima, da li ćemo emitovati manje ugljen dioksida, da li ćemo uvesti potrebne ekonomske mere i preduzeti ostale potrebne korake.
„Sada možemo da predvidimo klimu u narednih 30 do 50 godina. U periodu od 1960-ih do 1990-tih imali smo ‘staru klimu’. I tada su toplotni talasi bili ređi i nisu bili ovakvog inteziteta. Sada imamo ‘novu klimu’. Recimo za 50 godina, period trajanja toplotnog talasa može da se poveća na mesec dana pa sve do 130 dana, ukoliko se na planeti ne smanji proizvodnja ugljen dioksida”, objasnila je Lazić.
Zemlja je u nekim delovima zagrejana već za 1.5 stepen. To prevazilazi granicu zagrevanja koju predviđa Pariski sporazum o klimatskim promenama. Srbija je takođe već zagrejana više od predviđene granice.
Dostigli smo tačku bez povratka
„Opis klimatskih promena su ekstremni događaji poput jakih padavina, ili jakih udara vetra. Možemo imati velike količine kiše. Pa se samim tim i češće javljaju poplave. Tokom ‘stare klime’ smo u periodu od 30 godina imali tri sušne godine. Sada, od 2011. do 2020. godine je svaka druga godina bila sušna. To je zaista alarmantan podatak”, kaže Lazić.
Ona podseća da smo sada u situaciji da moramo da mislimo o ublažavanju klimatskih promena.
„Nema više povratka na staro, ta tačka je pređena. Posledice emitovanja ugljen dioksida se osete nakon 10, 20 godina. Klimu više ne možemo da menjamo. Sada je bitno da se gradovi i države prilagode klimatskim promenama. Da obezbede infrastrukturu i budu spremni za velike količine padavina i suša”, kaže Lazić.
Kaže da ima slučajeva da se neki gradovi zagrevaju brže od okoline.
„Mnogi gradovi u svetu, godinama unazad, ublažavaju efekte zagrevanja. Fabranjem krovova u belo, rashlađivanjem ulica, investiranjem u posebne vrste asfalta, ispod koga se nalaze šljunak i zemlja, pa mogu da apsorbuju i velike količine padavina, čime se sprečavaju poplave. Ali to su skupe investicije. Zbog klimatskih promena mogu biti ugrožene zemlje trećeg sveta. Svi koji imaju novca da prilagode infrastruktutu gradova novoj klimi, to su već uradili”, kaže Lazić.
Kako navodi indeks koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i najranjivija je država Evrope.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
