Tema nacionalnih udžbenika ponovo je otvorena, a takvi udžbenici trebalo bi da se pojave od školske 2027/2028. godine. I dok se do početka primene čini da ima vremena, polemike su već počele.
Na panelu „Uniformisanje mišljenja“, u organizaciji Edu foruma, učesnici su ocenili da bi uvođenje nacionalnih udžbenika moglo dodatno da politizuje obrazovni sistem i suzi prostor za pluralizam mišljenja.
Udaljavanje od savremenih tokova
Da nacionalni udžbenici predstavljaju pretnju ukidanju pluralizma u nastavi istorije, što bi, kako smatra, dodatno pogoršalo stanje u školstvu i produbilo njegovu politizaciju, upozorila je istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović.
Kako je kazala, uvođenje nacionalnih udžbenika zapravo način da država spasi Zavod za udžbenike kroz „politički i finansijski monopol za korupciju”, a isključivo politički pristup udžbenicima, svođenjem istorije na politiku, otvara širom prostor za sve teorije zavera.
Ona je ocenila da etnocentrizam karakteriše udžbenike u Srbiji već 30 godina, a sada će je potpuno izolovati od sveta.
Ima li mesta kritičkom mišljenju
Profesorka Filozofskog fakulteta Dragica Pavlović Babić, po struci psiholog, ocenila je da je nacionalni udžbenik sredstvo za „formatiranje“ učenika, ali i da dogmatski udžbenik koji dolazi iz države nije jedini alat u procesu obrazovanja.
Prema njenim rečima, čak i najlošiji udžbenici mogu da podstaknu razvoj kritičkog mišljenja, jer učenike „guraju“ u preispitivanje i potragu za dodatnim izvorima znanja.
„Svedoci smo da je generacija koja se školuje u jednom autoritarnom društvu, razvila ne samo mehanizme kritičkog mišljenja, već i sposobnost i inicijativu da se aktivira i sprovodi demokratiju, i to direktnu – na ulicama ili u studentskim plenumima”, rekla je Dragica Pavlović Babić.
Kome ide novac
Kolumnista Peščanika Dejan Ilić smatra da identitet nije jednoznačna kategorija i da uvođenje novih udžbenika neće suštinski promeniti stanje u obrazovanju, koje je, kako ocenjuje, već loše.
Prema njegovim rečima, ključni motiv za izdavanje novih udžbenika jeste novac koji će se slivati ljudima iz vlasti, dok se stvarne promene mogu očekivati tek sa političkom promenom.
Na finansijski aspekt ukazala je i predstavnica Udruženja Roditelj Gordana Plemić. Ona je istakla da ni besplatni udžbenici u praksi nisu u potpunosti besplatni, jer roditelji dodatno plaćaju prateće materijale.
Uz sve veće troškove školovanja, roditelji sa više dece, kako je navela, nemaju ni vremena ni prostora da se bave kvalitetom udžbenika.
Ukazala je i na rastući trend da roditelji odličnih učenika već od prvog razreda plaćaju dodatne časove kako bi im omogućili šire obrazovanje.
„Roditelji su odustali da razmišljaju o kvalitetu udžbenika, čak nemaju ni uticaja na to, niti su pitani”, rekla je ona, dodajući da mnogi roditelji nisu ni informisani o procesu uvođenja novih udžbenika i da će se tom temom verovatno baviti tek kasnije tokom školske godine.
A šta kažu učenici
Predstavnik Unije srednjoškolaca, učenik Dositej Jovanović, poručio je da se glas učenika u ovom procesu ne čuje.
On je naveo da Unija srednjoškolaca okuplja oko 110.000 učenika iz 196 škola i da su učestvovali u javnoj raspravi o novim udžbenicima, ali da nisu dobili povratne informacije, obrazloženje zakona, niti odgovor na pitanje ko određuje šta je nacionalni interes.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su u decembru izmene Zakona o udžbenicima kojima je predviđeno uvođenje dva, umesto prvobitno planiranih šest nacionalnih udžbenika. Prema novom rešenju, učenici će dobiti nacionalne udžbenike iz istorije i geografije.
Izvor: FoNet
