Na putu za Novi Sad studente su meštani dočekivali osmesima, suzama, vatrometom, ali i obiljem hrane. Pasulj, pečenje, kiflice, gulaš, supa, palačinke – nema čega nije bilo na ulicama Beograda, Batajnice, Nove i Stare Pazove, Inđije
Supa, pečenje, bakin kolač, palačinke, krofne, kiflice i kolači – ovo je samo deo hrane kojom su meštani na ulicama dočekivali nekoliko stotina studenata na njihovom protestnom maršu od Beograda ka Novom Sadu, starim putem dugim nešto više od 100 kilometara.
Studenti su se u četvrtak (30. januar) u jutarnjim časovima pešice uputili sa Novog Beograda ka Novom Sadu. Njihov plan je da, zajedno sa kolegama iz Novog Sada, blokiraju tri mosta 1. februara, tačno tri meseca nakon smrtonosnog pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici.
Studenti, međutim, u ovom pohodu nisu sami. Osim onih građana koji su odlučili da im se pridruže u protestnom maršu, veliki broj ljudi je izašao na ulice kako bi studente pozdravio, obodrio i pružio im okrepljenje, obilje hrane i pića. Dirljivom gostoprimstvu posvedočila je i reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović, koja je sa studentima krenula pešice do Novog Sada.
Od Zemuna do Batajnice
Nakon prvog sata pešačenja, studenti su stigli do Zemuna. Duž glavne zemunske ulice, ljudi su stajali i pozdravljali šetače aplauzima i transparentima sa natpisima „Hvala vam, deco”. „Deca” su uzvratila: „Hvala vam na podršci!”
Dok su studenti prolazili industrijskom zonom u Batajnici, radnici su izlazili da ih pozdrave. Da pozdravi studente izašao je i Kosta Predić (78) iz svog dvorišta, koje je tik uz put. Jedna od studentkinja je potrčala iz kolone da ga zagrli.
„Ih, mator sam“, rekao je Kosta za „Vreme“, i dodao : „Inače bih nastavio sa njima“.
Prva ozbiljnija količina hrane dočekala je studente u Batajnici. Kako je javila reporterka „Vremena“, ljudi su studente u Batajnici masovno dočekali sa kesama hrane, slatkiša, sokova i voća. Postavili su i tezge na kojima su delili bakine kolače, sokove, mafine i druge poslastice.
Mnoge žene su na poslužavnicima nudile upravo napravljene palačinke i mekike, koje su izašle iz njihovih kuhinja.
„Ja ovo ne mogu za deset dana da pojedem“, rekao je jedan od studenata. I nije bio jedini. Mladi iz kolone su u jednom trenutku postali toliko opterećeni slatkišima, da su počeli da ih dele deci koju su zaticali sa roditeljima uz put.
Foto: Vreme
„Domaćinski“ doček u Staroj Pazovi
Iako su i u Novoj Pazovi meštani pozdravili studente uz gomilu hrane, pobednik dana bila je Stara Pazova, gde je još ranije u toku dana pripremljena ozbiljna gozba. Tamo su šetači napravili dužu pauzu i pripremili se za poslednji deo današnje etape – do Inđije, koja je od Stare Pazove udaljena desetak kilometara.
U Inđiji će studenti i građani koji su im se pridružili prenoćiti, te će u pohod na preostalih četrdesetak kilometara do Novog Sada krenuti sutra. Plan studenata je da noćas kampuju na stadionu u Inđiji.
Stara Pazova se svojski potrudila da pomogne studentima u poslednjih 10 kilometara planirane današnje rute. Na ulazu u varoš, za šetače je bio spreman vatromet. Kako je javila reporterka „Vremena“, meštani su ih dočekali uz pasulj, pečenje, roštilj, razna slana peciva, toplu supu, gulaš, a tu su bile i palačinke koje se peku na licu mesta, kao i veganska hrana.
U sličnom maniru kolona je dočekana u na kraju svog današnjeg puta.
Koliko je ovakva podrška studentima značila, primetila je i naša reporterka Katarina na sopstvenoj koži.
„I ja sam umorna – priznajem, ali me i dalje ‘vozi’ energija svih ovih ljudi – kako učesnika šetnje, tako, možda i više, energija meštana koji nas iz mesta u mesto dočekuju sa sve većim žarom. Ili mi se zbog umora čini da je žar veći“, rekla je Katarina.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
