„Er Srbija“ koristi svoj zvanični nalog na društvenim mrežama – da se dopisuje sa svojim bivšim zaposlenima. Stjuardesa domaćeg avio prevoznika, koja već godinu dana ne radi u ovoj kompaniji, kaže da je tako postala – žrtva zastrašivanja.
Sve je počelo naizgled bezazleno, kada je na društvenim mrežama, na kojima ima pseudonim, komentarisala kako su kod nacionalnog avio prevoznika Srbije plate još manje nego kod stranaca, kaže ona za „Vreme“. Odgovorili su joj sa zvaničnog naloga „Er Srbije“ i obelodanili njeno pravo ime, što se smatra zloupotrebom ličnih podataka, a u brojnim zemljama Evrope se i kažnjava.
„Namerno su objavili moje ime da bi me botovi zastrašivali“, govori ona za „Vreme“. „Iako je kompanija napisala samo ime, botovi su zatim u komentarima navodili puno ime i prezime, tako da svako može da mi pronađe adresu i čime se trenutno bavim. Pisali su svakakve strahote – kako sam prostitutka i imam tarifu.“
Iste ponižavajuće komentare o tarifi, tvrdi ona, dobila je i preko privatne poruke od zaposlene u ovom preduzeću – za koju veruje da vodi nalog „Er Srbije“ na društvenim mrežama.
Odgovor Air Srbije je do objavljivanja ovog teksta imao preko 700.000 pregleda i stotine negativnih reakcija i kritika.
Lažne vesti i podrška vlasti
„Mislim da kompaniju brine što imam dosta pratilaca na mrežama, a poznato mi je da se slično odnose i prema drugim devojkama ili bilo kime ko bilo šta okači preko svojih privatnih naloga o firmi ili protiv vlasti u zemlji“, dodaje ona. Veruje da su je sada posebno targetirali i zato što je javno pisala o tome kako su pojedini visoki funkcioneri „Er Srbije“ na društvenim mrežama podelili lažnu vest da je jedino njihov avion leteo preko Irana u prvim danima rata i tako se posebno osramotili.
„Er Srbija“ nije odgovorila na zvanična pitanja „Vremena“ da komentarišu ovaj slučaj. Nisu odgovorili ni zašto su objavili njeno ime, zašto je otpuštena i da li je pomenuta na neki način povredila pravilnik preduzeća tokom svog rada?
Šta je pozadina
Bivša stjuardesa za „Vreme“ govori kako je trenutno srećno zaposlena u jednoj firmi koja se takođe bavi avijacijom. Ipak, nije bilo tako pre godinu dana, kada je dobila otkaz u „Er Srbiji“.
Zvaničan razlog je, tvrdi ona, bilo što nije ispoštovala proceduru u firmi – nije poslala informaciju da je otvorila bolovanje na dva mejla, već samo na jedan. Pre toga je, kaže, dobila čak pet upozorenja pred otkaz, a sve zbog objava na društvenim mrežama o protestima i političkoj situaciji u Srbiji.
„Okačila sam, odnosno šerovala, tuđi snimak iz drona sa protesta na Slaviji, koji pokazuje masovnost skupa, kao i snimak od 16 minuta tišine. Zatim sam dobila mejl od firme, u kojem se govori da kršim akte kompanije jer ‘pružam podršku masovnim okupljanjima što krši radnu disciplinu u firmi’“, tvrdi ona.
Slična upozorenja je dobila i 2023, kada je na mrežama delila snimak pred parlamentarne izbore o podmićivanju građana.
Kažnjiv prekršaj
Prvi poverenik Srbije Rodoljub Šabić rekao je za N1 da je obrada ličnih podataka dopuštena ako je opravdana svrhom i samo u meri neophodnoj za ostvarenje svrhe.
„Ali objavljivanje ličnih podataka bivše radnice na internetu najširoj javnosti svakako nije opravdano svrhom i kao takvo je nedopustivo i predstavlja kažnjiv prekršaj predviđen Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.(čl. 95)“, naveo je Šabić.
On ističe da Krivični zakonik (čl. 146) predviđa da ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju i obrađuju na osnovu zakona upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, odnosno saopšti drugom, vrši krivično delo kažnjivo novčanom kaznom ili zatvorom.
Doxxing, odnosno javno objavljivanje tuđih ličnih podataka bez dozvole, u mnogim evropskim državama smatra se ozbiljnim kršenjem zakona, iako sam termin često nije posebno definisan u zakonodavstvu. Takvo ponašanje se obično kažnjava kroz druga krivična dela, poput zloupotrebe ličnih podataka, uznemiravanja, proganjanja ili ugrožavanja bezbednosti. Kazne zavise od težine slučaja, ali mogu uključivati visoke novčane kazne koje dostižu i desetine hiljada evra, zatvorske kazne od nekoliko meseci do više godina, kao i građanske tužbe u kojima žrtva može tražiti novčanu odštetu zbog povrede privatnosti ili nanete štete.
U Srbiji doxxing nije posebno imenovan u zakonima, ali se takvi postupci mogu procesuirati kroz više krivičnih dela, poput neovlašćenog prikupljanja i objavljivanja ličnih podataka, proganjanja ili ugrožavanja sigurnosti.
Demanti kompanije „Er Srbija“
„Er Srbija“ odbacila je tvrdnje i pokušaje političkih interpretacija u pojedinim medijima u vezi sa objavom kompanije na društvenoj mreži Iks koje, kako je navela, „predstavljaju pokušaj da se umanji značaj i uloga nacionalnog avio-prevoznika za Srbiju, njenu međunarodnu povezanost i izgradnju savremenog državnog identiteta“.
Kako je navedno u saopštenju, kompanija odbacuje navode da je u komunikaciji na mreži Iks objavila lične podatke jedne korisnice, na način što je u odgovoru na objavu nazvala ličnim imenom i time dovela do takozvanog doxxinga.
„Prilikom navedenih istupanja na ličnim profilima društvenih mreža, koje nesumnjivo predstavljaju javni komunikacioni prostor, korisnica je navela svoje ime, što je jasno vidljivo iz sadržaja njenih objava i potpisa. Odgovor Er Srbije, preduzet radi legitimnog interesa kompanije da zaštiti svoj poslovni ugled, predstavljao je ograničenu i nužnu reakciju na iznete neistinite tvrdnje, koje su za cilj imale isključivo pokušaj umanjenja ugleda nacionalne avio-kompanije. Lični podaci korisnice nisu izneseni od strane kompanije, pa s tim u vezi nema ni kršenja odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, navela je Er Srbija.
NAPOMENA: Ovaj tekst dopunjen je18. marta u 16.00 sati saopštenjem kompanije „Er Srbija“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
