Foto: A. Dimitrijevic
Prilikom posete Rasinskom okrugu, predsednik Srbije ubeđivao je jednog korisnika invalidske penzije da je stanje u državi bolje nego ikada. Za to vreme, iznos invalidske penzije često nije dovoljan da pokrije osnovne životne troškove
„Ja povećavam penziju za 11 posto! A kad ti je neko povećao u životu za 11 posto penziju? Kad? Reci mi godina koja? ’75-ta, ’85-ta? Sad ja pitam ’95-ta, 2005-ta, 2015, kad ti je neko povećao penziju 11 posto“, prekinuo ga je Vučić obrativši mu se na „ti“.
Tako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio jednom Miloju Sariću, penzioneru sa invaliditetom, koji je na poslu ostao bez desne ruke, dok je pokušao da mu predstavi kako u praksi izgleda povećanje penzije od 11 odsto.
Odnosno, kada neko za svoj invaliditet dobija pomoć od tek nešto više od 8.000 dinara mesečno.
Miloš Grabunžija iz Sindikata penzionera Nezavisnost o za “Vreme” da iznos invalidskih penzija u Srbiji često ne može pokriti ni osnovne troškove, pa su mnoge osobe sa invaliditetom primorane da nastave da rade.
“Osobe koje primaju invalidsku penziju su one, koje silom prilika, taj novac primaju iz nekih zdravstvenih razloga, dakle zbog nekih oboljenja ili povrede na radu. Njima se od redovnih primanja umanjuje prilično velika suma. Neki od njih neretko idu da rade kod privatnika, dakle idu i bolesni da rade”, kaže Grabundžija.
Dodaje da su posebo ugrožena kategorija žene, koje su u nekim fabrikama i proizvodnim pogonima od starta radile u veoma nepovoljnim uslovima.
Jovanka Pavlović iz Udruženja Ratnih i vojnih invalida i porodica poginulih boraca grada Zrenjanina ima nešto drugačiji stav. Pavlović kaže za “Vreme” da su primanja osoba sa invaliditetom dovoljna za normalan život.
“Može se živeti od invalidske penzije u Srbiji. Naša primanja su vezana za prosečne plate i imaju i iznos invalidnine. Dakle primanja su dovoljna, dobijaju se i dodaci za nezaposlenost preko Biroa. Oni koji su zaposleni od Boračko- invalidske zaštite dobijaju i razliku, ukoliko je njihova invalidnina manja od prosečne plate”.
Kolika je invalidska penzija?
Prema podacima PIO fonda, prosečna invalidska penzija iznosi 42.150 dinara.
Najviše invalidske penzije imaju penzioneri iz grupe zaposlenih, koji u proseku primaju oko 43.400 dinara mesečno, a iza njih su penzioneri iz grupe samostalnih delatnosti, koji primaju oko 40.700.
Najniža primanja od svih imaju penzioneri u kategoriji poljoprivrednika, koji mesečno u proseku primaju tek nešto manje od 21.000 dinara.
Inače, iznos invalidske penzije određuje se na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika.
Ukoliko je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina, što znači da će osiguranik imati penziju kao da je radio 40 godina.
Ukoliko je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, onda radni staž nije uslov za invalidsku penziju.
Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina radnog staža, odnosno staža osiguranja. Izuzetak su oni građani kod koji su radnu nesposobnost izgubili ranije.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
