Država Srbija daje do 20.000 evra bespovratne pomoći majkama za prvi stan, ali i pola miliona dinara za rođenje prvog i 100.000 više za rođenje drugog deteta, a ovi iznosi se sve više povećavaju. Uveden je i Alimentacioni fond tokom 2025. godine.
Ipak, Srbija je prošlu godinu završila sa manje od 60 hiljada beba, što je najmanje od kada se vodi evidencija. Iz godine u godinu beleži se sve manji natalitet, a statistika kaže da smo za 15 godina izgubili više od 700 hiljada stanovnika, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Režim je poslednjih pet-šest godina oformio i specijalizovano Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a pre toga je nekoliko godina imao i ministarku bez portfelja za ovu oblast Slavicu Đukić Dejanović. Ipak, čini se da ovi stručnjaci malo šta rade da konkretno podstaknu ljude da, prvestveno, žele da imaju dete u Srbiji.
Alimentacioni fond za odabrane
Deca u Srbiji često su žrtve pravne i finansijske nepravde – dok sudski sporovi traju, mnogi roditelji ne ispunjavaju svoje obaveze, a deca ostaju bez potrebne finansijske podrške. Statistika kaže da 85 odsto dece ne dobija alimentaciju od roditelja, koja im po zakonu pripada. Zato je država uvela 2025. Alimentacioni fond. Ipak, prema rečima trenutne ministarke za brigu o porodici i demografiju Jelene Žarić Kovačević, do sada je svega 600 i nešto dece ostvarilo pravo na sredstva fonda.
Ako bi se pogledala zvanična računica, godišnje se oko 10.000 parova razvede, a polovina njih ima decu. Ako 85 odsto te dece ne dobija alimentaciju, onda je samo godišnja brojka neuporedivo veća nego što je Alimentacioni fond obuhvatio. Prethodna ministarka je saopštila da se već u prvim najavama fonda oko 2.000 ljudi prijavilo za ovu mogućnost.
Ko može da dobije 20.000 evra od države
Silne peripetije prošle su žene koje su 2022. pokušale da se prijave na državni program pomoći majkama za prvi stan. Mnoge od njih su odbijene, iako su ispunjavala apsolutno sve uslove konkursa. Problema je bilo i previše – žene su morale da kupe stan do detetovog prvog rođendana, bilo je problema i sa predugovorima, a država nije odgovarala na upite i po tri meseca, dok su ljudi računali na tih 20.000 evra pomoći dok su sklapali dogovore za najveću kupovinu u životu.
Mnoge žene su za medije govorile da su u toku celog mukotrpnog procesa digle ruke, a mediji su morali da podsećaju Ministarstvo da uplaćuje ženama iznos koji im duguje, jer su kasnili mesecima.
Ova uredba je tako pretrpela sijaset izmena, a država sada tvrdi da je do sada odobreno oko 1.400 zahteva, a da je za 2026. godinu u tu svrhu izdvojeno više od 1,1 milijardu dinara.
„Žene koje neće da rađaju“
Manji broj rođenih u Srbiji počinje da se dešava od početka devesetih, a negativni trendovi su krenuli i ranije. Ispadne da je to problem star više od sto godina, prema rečima Petra Vasića, demografa i profesora na Geografskom fakultetu za Radio Beograd.
Ipak, u većini društvenih razgovora se pominje često mizogen narativ da se „žene odlučuju da kasnije imaju decu“, a ne govori se da o tome da ta odluka trebalo da bude zajednička – muškarca i žene. Kroz seriju tekstova u „Politici“ se apelovalo na žene u kasnim tridesetim, „koje više cene sopstvenu slobodu, nego potrebu društva o osnivanju porodice“. Na sednicama Narodne skupštine Republike Srbije žene su se pozivale da „rađaju više”, a posebno se kao resorni ministar pre koju godinu porukama ženama „istakao“ Ratko Dmitrović.
On je, između ostalog, izjavio da su „žene koje neće da rađaju krive za negativan prirodni priraštaj u Srbiji“. Prema njegovim rečima, neke žene „nemaju materinski nagon“ i da to mora apsolutno da se prihvati. Posle je svoju izjavu objasnio, ali nikako nije uspeo da pobegne od reči koje prožima osuda:
„Imamo žena koje kažu – ‘Jednostavno me ne zanima, neću da rodim’. I niko ne sme da joj kaže nešto, da joj zameri. Ovo što su me napali, ja sam malo proveravao, tu uglavnom ima žena sa jednim detetom, ili one koje nemaju nijedno. Dakle oni jednostavno ne dozvoljavaju da se o tome razgovara.“
