Giganti nemačke automobilske industrije „ozbiljno“ shvataju optužbe radnika zbog uslova rada u leskovačkoj Juri. U Mercedesu za „Vreme“ navode da su pokrenuli reviziju
„Da sad Nemce pustimo da vide šta se radi, kako se radi kod nas u pogonu, verovatno bi ljudi pobegli kroz ventilaciju“, kaže za „Vreme“ Predrag Stojanović koji vodi sindikalnu organizaciju u pogonu Jure u Leskovcu.
Stojanović je ovog juna onde predvodio i štrajk. U martu ove godine ga je Apelacioni sud u Nišu vratio na posao nakon što je dobio otkaz, navodno jer se bavi sindikalnim organizovanjem.
Pogoni Jure iz Srbije isporučuju kablove za automobile i gigantima industrije kakvi su Mercedes i Audi.
Ovi su pak dužni da motre na poštovanje ljudskih prava kod svojih dobavljača – na to ih je obavezao nemački Zakon o lancima snabdevanja koji je stupio na snagu početkom prošle godine.
„Vreme“ u novom broju u četvrtak (24. oktobar) donosi veliko istraživanje o tome da li su nemačke automobilske kompanije išta preduzele po žalbama iz Srbije.
„Kod nas je postalo normalno da ne smeš da ideš u WC. Da se stiskaš, stiskaš, stiskaš, da su ljudima bešike propale“, priča Stojanović o radu u Juri zbog kojeg se Samostalni sindikata metalaca Srbije požalio Mercedesu i Audiju.
Iznureni i očajno plaćeni
U prepisci u koju imamo uvid, sindikalci pišu da se u Juri sistematski krši pravo na sindikalno okupljanje, da su radnici iznureni i očajno plaćeni, da su izloženi opasnim hemikalijama, da je firma kršila pravo na štrajk tako što je upošljavala dodatne radnike da zamene štrajkače.
U Audiju kažu da „proveravaju okolnosti“ u Juri, a u Mercedesu da su stvar shvatili ozbiljno i „primorali dostavljača da pruži objašnjenje“.
„Dodatno smo angažovali nezavisnu revizorsku kuću da sprovede međunarodno priznatu procenu održivosti. Postupak još nije završen“, navodi Mercedes u odgovorima za „Vreme“. Dodaje se da će, ako bude potrebe, preduzeti mere kako bi se dobavljač pridržavao standarda.
Iz Jure su ignorisali upit o optužbama radnika i potezima nemačkih firmi.
Inspekcija dođe, a onda ništa
Nije da su sindikalci preskočili domaće institucije, naprotiv. Inspekcija rada ih je ovog juna obavestila da je vršila kontrolu u Juri i podnela dva zahteva za prekršajne postupke.
Jedan zbog zapošljavanja dvanaest radnika koji je trebalo da „odmene“ štrajkače, a drugi jer „pojedini zaposleni nemaju nedeljni odmor u trajanju od 24 sata ili dnevni odmor u trajanju od 12 sati“ čime su prekršeni i Zakon o štrajku i Zakon o radu.
„Sve to oni utvrde, ali tu staje“, kaže sindikalac Stojanović. U Srbiji je, kažu radnici, strani investitor zaštićen poput belog medveda.
Otuda i određene nade da bi nemački zakon mogao da im pomogne, ako su već u Srbiji viđeni kao jeftini par ruku.
*ovaj članak je pisan uz podršku Journalismfund Europe
Ceo članak čitajte u broju „Vremena“ koji na kioske stiže u četvrtak (24. oktobar) ili se pretplatite na štampano ili digitalno izdanje
Tokom više od šest meseci koliko traju blokade fakulteta u Srbiji, više puta su pominjani različiti datumi kao poslednje za nastavak godine, a sada se pojavio 9. jun
U Beogradu u poslednjih 10 godina nije sagrađen nijedan stan za socijalno najugroženije, podaci su organizacije A11
Prema navodima naučnika, švajcarski glečeri su između 2022. i 2023. izgubili leda koliko od 1960. do 1990. godine. Glečeri i ledeni štitovi čuvaju oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode, a prema podacima naučnika, dve milijarde ljudi širom sveta zavise od vode iz glečera za svoje osnovne svakodnevne potrebe
Izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) upao je u novu fazu. Skupštinski Odbor za kulturu i medije o njima raspravlja u petak (30. maj), a Građanske inicijative među predlagačima i kandidatima našle su brojne neregularnosti
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
