Masovno trovanje srpskih reka otpadnim vodama: Država ne preduzima ništa

Zvanični podaci o stanju tretmana otpadnih voda u Srbiji otkrivaju jednu sumornu sliku – širom zemlje, otpadne komunalne vode završavaju direktno u našim rekama i drugim vodama.

Štaviše, u sedam okruga u Srbiji, tačnije u Zrenjaninu, Beogradu, Požarevcu, Užicu, Nišu, Prokuplju i Leskovcu obuhvat tretmanom je ravan nuli, piše Klima 101.

Sam obuhvat tretmanom otpadnih voda predstavlja procenat stanovništva ili količinu komunalnih otpadnih voda koje se sakupljaju i prečišćavaju u postrojenjima pre ispuštanja u prirodu.

Samo u pomenutim okruzima ukupno živi oko 2,8 miliona ljudi, po poslednjem popisu stanovništva. Dok je u ostatku zemlje, stanje možda nešto bolje, ali daleko je od dobrog.

Veći obuhvat od 50 odsto beleži se samo na severu Vojvodine i u nekim delovima zapadne i centralne Srbije, ali ni ovo ne nudi potpunu sliku lošeg stanja tretmana otpadnih voda u Srbiji.

Koje vrste tretmana postoje

Obuhvat tretmanom otpadnih voda se deli na primarni, sekundarni i tercijarni. Primarni podrazumeva fizičko uklanjanje krupnih nečistoća, sekundarni biološke, a tercijarni napredne hemijske procese.

To znači da se i „obuhvaćeno” stanovništvo razlikuje po stepenu tretmana u postrojenjima. Istovremeno, ranije objavljena istraživanja pokazala su i da su postojeća postrojenja za tretman otpadnih voda u načelno lošem stanju.

Ukupno, kažu zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine, samo oko 16 odsto stanovnika u Srbiji obuhvaćeno je tretmanom otpadnih voda. Ni ta brojka, nažalost, ne raste velikom brzinom, jer je udeo porastao samo za oko pet odsto u poslednjih 10 godina.

Postrojenja za tretman otpadnih voda su kompleksne mašine koje su skupe, i koje se moraju graditi i dimenzionirati u skladu sa potrebama, u pitanju je nešto u šta Srbija mora sistemski i dugoročno da investira.

Izvor: Klima 101