Kome ne treba plan za upravljanje sušom

Ovaj juni je bio najsušniji juni, od kako se u Srbiji prati ova pojava. Čak u osam gradova tokom celog tom meseca nije pala ni kap kiše.

Zbog ekstremne suše, niskog vodostaja i nedostatka vode,  vanredne situacije bile na snazi na području Vranja, Trgovišta i Mionice, a apeli da se voda racionalno troši odnosili su se na žitelje Niša, Užica, Gornjeg Milanovca…

Naučni saradnik Geografskog instituta “Jovan Cvijić” SANU Marko Urošev objasnio je za “Blic” da „prosečni stanovnik Srbije na raspolaganju ima tek jednu punu rakijsku čašicu sa vodom svake sekunde!“

Naime, postojeći kapaciteti izvorišta za vodosnabdevanje dovoljni su za narednih 10 godina, naravno pod uslovom racionalnog korišćenja i redovnog održavanja vodovodnih sistema.

Osnovni planski dokument, “Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine”, navodi da do 2034. godine na postojećih 21,5 kubnih metara treba obezbediti dodatnih 5 kubnih metara vode. S obzirom na to da su vodni resursi u našoj zemlji nepovoljno raspoređeni neophodan je razvoj složenih integralnih vodoprivrednih sistema za prebacivanje vode na sve veća rastojanja.

Međutim, od devedesetih do danas izgrađene su na primer samo dve veće akumulacije – Rovni na Jablanici kod Valjeva i Prvonek na Banjskoj reci kod Vranja, dok u zadnjih 20-25 godina nije otvoreno neko veće izvorište podzemnih voda.

Foto: FoNet/AP

Plan za upravljanje sušom na nacionalnom i lokalnom nivou – ne postoji.

Pre četiri godine tim Instituta “Jovan Cvijić” anketirao je 24 javna-komunalna preduzeća zadužena za lokalno i regionalno vodosnabdevanje, od kojih je samo  devet imalo akcioni plan za reagovanje u vanrednim situacijama.

Ostali su odgovorili da čekaju na o tome prvo odluči Vlada Srbije.