Kocke na Trgu republike ponovo izvađene, a kružni tok ni na vidiku

Hoće li biti dugo najavljivanog kružnog toka na Trgu republike? Iako je Centar za lokalnu samoupravu (CLS) je u sredu (14. maj) saopštio da je Grad Beograd odustao od ovog projekta, o kom dugo priča gradonačelnik Aleksandar Šapić, gradska uprava se i dalje ne oglašava.

Dva dana od tvrdnji CLS-a, grad još uvek nije ni potvrdio ni demantovao informaciju da kružnog toka neće biti. Ne odgovara ni na pitanja novinara „Vremena“.

A ko se slučajno zadesi trasom kroz centar grada – imaće šta i da vidi. Radovi na rekonstrukciji Trga republike počeli su početkom ove godine, a od tada su kocke koje se nalaze tik uz Plato dr Zorana Đinđića iskopane i isprevrtane.

Šta će sa njima biti – ne znamo, jer grad na ova pitanja ne odgovara. Kako su ranije pisali mediji, preslaganje kocki trebalo bi da bude o početni deo radova u okviru izgradnje kružnog toka.

Kako je svojevremeno najavljivao gradonačelnik Aleksandar Šapić, plan je bio i da se kocka u pojedinim delovima zameni asfaltom, osim u samom kružnom toku, ali uz promenu podloge.

Međutim, ukoliko se od kružnog toka zaista odustalo, da li će kocke, posle više meseci, biti jednostavno vraćene na početni položaj? Hoće li taj deo trga biti asfaltiran?

Odgovore na ova pitanja i dalje čekamo.

Jedino što znamo je da bi radovi trebalo da traju još dve nedelje. Na sajtu Gradskog sekretarijata za javni prevoz stoji da su radovi zbog kojih je ukinuto stajalište „Trg republike“ produženi do 31. maja. Međutim, pošto su oni već nekoliko puta produženi, pitanje je da li je ovo konačan datum.

Ajmo, Jovo, nanovo

Nije prvi, a izvesno ni poslednji put da se kocke na Trgu republike vade, prevrću, preslažu, menjaju asfaltom i slično. Zapravo, kocke su od 2019. godine do danas toliko puta prevrtane da tačan broj radova verovatno niko ne može sa sigurnošću da kaže.

Granitne kocke postavljene su na kolovoz u sklopu temeljne rekonstrukcije Trga republike 2019. godine. Inače, kako je tvrdio tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kocke su napravljene od „najboljeg granita“.

„Moram da vam otkrijem jednu tajnu. Mi smo imali nekoliko varijanti, prvo su trebalo da budu obične kocke, betonske, to bi bilo nešto jeftinije, a onda sam ja razgovarao sa predsednikom Republike, gospodinom Vučićem, koji je rekao: ‘Ne, radite centralni gradski trg, stavite sve najbolje za Beograd, jer taj trg se radi jednom za nekoliko vekova’. I bio je potpuno u pravu. I stavili smo zaista najbolji granit, ono što je najbolje za Beograd“, rekao je svojevremeno Vesić za Pink.

Umesto nekoliko vekova mirne glave, desilo se suprotno – radovi na Trgu republike gotovo neprekidno traju već godinama.

Tek što su kocke postavljene, usledile su žalbe vozača motornih vozila – kocke su morale da budu okrenute na drugu stranu.

Nakon toga, kocke su počele da tonu i da pucaju, zbog čega su rađene sitne popravke, ali one nisu urodile plodom. Za sve to potrošen je veliki novac – osam miliona evra, koje je za to dobila austrijska firma „Strabag“. Međutim, ovaj novac ne uključuje naknadne popravke i rekonstrukcije, te je stvarna cifra radova znatno veća.

Naposletku su u Ulici Vase Čarapića kocke konačno izvađene i zamenjene asfaltom.

Zašto kocke tonu

Problem traje i danas. Na mnogim mestima na Trgu republike granitne kocke su utonule i ulegle, te je ta površina danas potpuno ne ravna. Osim što nije nimalo prijatno biti u vozilu koje se kreće tim delom grada, pitanje je i koliko je štetno za automobile.

Zbog čega kocke koje su predstavljene kao najkvalitetnije tonu i moraju da se održavaju na svakih nekoliko meseci? Problem, ispostaviće se, ne leži u samim kockama.

U izmeni ugovora o izvođenju radova na rekonstrukciji Trga republike od 3. septembra 2019, između ostalog, stoji da se „višak radova pojavio kod pozicija izrade kolovozne konstrukcije, a prvenstveno zbog Elaborata izmene slojeva kolovozne konstrukcije gde je umesto betonske ploče predviđeno da se rade dva sloja BNS-a (bito nosećeg sloja), tako se pojavila i veća količina DKA (drobljenih kamenih agregata, prim. nov.) i veća količina prskanja emulzijom“, piše N1.

U prevodu, voda između kocki prodire ispod njih, ali ne može da prodire kroz asfalt, zbog čega se podloga od peska pretavara u „kašu“.

Ovo je i razlog zašto granitne kocke na Trgu republike, uprkos stalnim popravkama i dalje tonu.

I sam gradonačelnik Aleksandar Šapić u septembru je potvrdio da podloga za kocke nije dobro urađena, odnosno da je umesto betona, kako je to bilo predviđeno projektnom dokumentacijom, ispod kocki postavljen asfalt.

Nadgornjavanje Vesića i Šapića

Javna je tajna da između aktuelnog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića i bivšeg zamenika gradonačelnika Gorana Vesića ne cvetaju ruže.

„Vreme“ je već pisalo o tome da Šapić, primera radi, bez bilo kakvog racionalnog objašnjenja ne postavlja spomenike različitim piscima, umetnicima i drugim istorijskim ličnostima, koje je prethodna uprava obećala. Veliki broj tih spomenika već je izrađen, plaćen i trebalo bi samo da se postavi, ali je Šapić po dolasku na funkciju gradonačelnika obustavio ovaj projekat.

Od tada, obećanim spomenicima se gubi svaki trag, a njihov jedini „greh“ je to što je inicijativu za njihovo postavljanje pokrenula gradska uprava u vreme Gorana Vesića.

Tako bi, da se spomenici postave, Vesić i pokupio zasluge.

Pitanje je da li je slična priča i sa Trgom republike, odnosno – da li Beograđani iz sopstvenih džepova plaćaju detinje hirove proizišle iz sukoba dvojice naprednjaka?

Ako je tako, onda Trg republike nije samo gradilište, već i poligon za političko nadgornjavanje. A dok Šapić i Vesić igraju partiju inata – ili su to barem činili dok Vesić nije nestao iz očiju javnosti – jedino što je sigurno je da ceh plaćaju građani. I njihovi bubrezi.