Ogromni komadi leda, lavina stena i oblaci prašine: baš uoči konferencije o glečerima obrušavanje glečera u Švajcarskoj čitavom svetu je pokazalo da je stanje već dramatično, piše Dojče vele.
Obrušavanje glečera koji je za sobom povukao i čitave komade planine nije samo užasnuo stanovnike švajcarskog sela Blatena koje je sada zatrpano lavinom. Ova do sada nezabeležena prirodna katastrofa bila je i jedna od glavnih tema na Međunarodnoj konferenciji o glečerima u Tadžikistanu. Na konferenciji koja se od 29. maja do 1. juna održava u glavnom gradu Dušanbeu, učestvuju šefovi država, izaslanstva vlada, naučnici, predstavnici UN i nevladinih organizacija.
Potreba za delovanjem je ogromna. Jer, dramatično urušavanje glečera u Švajcarskoj pokazuje koliko može a bude opasno topljenje leda koje uzrokuju klimatske promene.
Prema navodima naučnika, švajcarski glečeri su između 2022. i 2023. izgubili leda koliko od 1960. do 1990. godine. Globalno gledano, glečeri – koje često zovu i „vodeni tornjevi sveta“ – danas se tope dvostruko brže nego pre dvadeset godina. Od 2000. do 2023. izgubili su količinu leda kao 46.000 velikih piramida u Gizi.
Andi se tope
Glečeri i ledeni štitovi čuvaju oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode. Prema podacima naučnika, dve milijarde ljudi širom sveta zavise od vode iz glečera za svoje osnovne svakodnevne potrebe. Ali, kako se globalna temperatura povećava, glečeri se tope – a to ima ozbiljne posledice.
U nekim regionima nedostaje vode, dok se drugi bore s viškom vode. Recimo, stanovnici grada Huaraz u zapadnom Peruu gotovo 20 odsto svojih godišnjih potreba crpe iz otopljenog leda glečera. Ali, glečeri u Andima tope se brže nego drugi.
Tužba protiv nemačkog koncerna
Zbog toga prete poplave. U dugogodišnjem sudskom postupku jedan seljak iz Huaraza podigao je tužbu protiv nemačke energetske kompanije RWE.
Zašto baš protiv RWE? Prema tvrdnjama tužitelja i njegovih advokata, RWE kao jedan od najvećih proizvođača električne energije iz uglja u Evropi, znatno doprinosi emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, čime direktno podstiče klimatske promene – pa tako i u ubrzano topljenje glečera u Andima. Naučne analize koje su naručene u sklopu postupka zaključuju da je samo RWE odgovoran za oko 0,5 odsto svih industrijskih emisija ugljen dioksida i to od početka industrijalizacije. Time, tvrdi tužilac, kompanija učestvuje i u riziku koji preti njegovom domu, s obzirom na to da se glečersko jezero zbog topljenja sve brže puni – i preti izlivanjem.
Ali, Visoki pokrajinski sud u Hamu odbacio je tu tužbu 28. maja, ocenivši da uzročno-posledična veza nije pravno dokaziva.
Iznenadne poplave
Ogromna glečerska jezera ne stvaraju se samo u Peruu. Kad se glečeri tope i jezera se prepune, smrtonosne poplave mogu da odnesu kuće, mostove i unište plodno tlo – kao što se dogodilo u Pakistanu.
U susednoj Indiji izlivanje jednog glečerskog jezera odnelo je živote 179 ljudi. Naučnici procenjuju da je najmanje 15 miliona ljudi širom sveta (najviše u Indiji i Pakistanu) izloženo riziku od iznenadnih poplava uzrokovanih topljenjem leda.
U švajcarskim Alpima, stanovnici sela Blaten uspeli su da se na vreme sklone pre nego što se urušio glečer Birh.
Najpre previše, zatim premalo vode
Kad se glečeri smanjuju, u nekom trenutku dosežu tzv. „vodeni vrhunac“ (engl. peak water) – prekretnicu nakon koje se oticanje smanjuje. To može da ima dalekosežne posledice.
U Andima, smanjenje količine vode prisililo je lokalne poljoprivrednike, koji su tradicionalno sadili kukuruz i pšenicu, da promene svoje kulture i načine navodnjavanja. Neka sela sada uzgajaju gorku sortu krompira otpornu na sušu.
Nestabilno snabdevanje vodom ugrožava i proizvodnju struje. U Čileu čak 27 odsto električne energije dolazi iz hidroelektrana koje zavise od otopljene vode iz glečera. Godine 2021. hidroelektrana Alto Maipo morala je da bude zatvorena zbog nedovoljnog dotoka vode.
I more se diže
I ne tope se samo glečeri, odnosno led u planinama, već i oni u moru. Recimo glečer Tvejts na zapadu Antarktika. Taj ogromni ledeni masiv veliki gotovo kao dve Mađarske naučnici smatraju posebno nestabilnim: topi se sa svih strana.
Topljenje morskog leda značajno doprinosi porastu nivoa mora. Samo u poslednjih 25 godina glečeri su povisili globalni nivo mora za gotovo dva centimetra.
Možda se ne čini mnogo, ali ostrva poput Fidžija i Vanuatua u Tihom okeanu, koja su samo malo iznad nivoa mora, mogla bi da nestanu pod vodom. Uz to, više od milijardu ljudi u gradovima kao što su Džakarta, Mumbai, Lagos i Manila živi u priobalnim područjima. Zaštitni nasipi mogu da pomognu, ali su samo privremeno rešenje – jer nivo mora i dalje raste.
Ugrožene ledene tradicije
Glečeri za mnoge ljude imaju i duhovno i kulturno značenje. Svake godine desetine hiljada hodočasnika okupljaju kod jednog od najsvetijih glečera Perua – Kolkepunkoa – zbog verske svečanosti. Nekada su se iz njega rezali veliki blokovi leda i nosili u zajednice koje su verovale u njihovu lekovitost. Ali, kako glečer nestaje, tako se i ta tradicija našla u opasnosti.
Italijanski glečer Presena, omiljeno skijalište, izgubio je, prema izveštajima, trećinu obima od 1990. godine. Očekuje se da će se vekovni sneg u evropskim Alpima do kraja veka smanjiti za 42 odsto. Naučnici procenjuju da se brojna skijališta širom sveta više neće isplatiti.
Stanovnici nekih regiona pokušavaju se prilagoditi tim pretnjama. U pakistanskom selu Hasanabad instaliran je sistem za rano upozoravanje koji prati aktivnost obližnjeg glečera Šisper. Ako zatreba, upozorenja mogu da se oglase preko spoljnih zvučnika.
U susednom regionu Ladaku naučnici eksperimentišu s veštačkim glečerima koji bi leti ublažili nestašicu vode.
Ali, te strategije pomažu samo delimično. Prema mišljenju naučnika, najbolji način za usporavanje nestanka glečera je usporavanje rasta globalne temperature – dakle smanjenje emisije gasova koji zagrevaju planetu Zemlju.
Izvor: DW
