Kako su jama i metan progutali rudare: Država je čekala smrt

Portal CINS objavio je tekst u kome su navedeni propusti koji su pratili nesreću u rudiniku Soko 1. aprila 2022. godine u kojoj je poginulo osam rudara. Prema rečima tadašnje ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, uzrok smrti radnika je trovanje metanom. U nesreći je poginulo šest rudara iz Aleksinca, jedan iz Vranja i jedan iz Sokobanje.

Nakon što je krajem marta ove godine Više javno tužilaštvo u Nišu odbacilo prigovor advokata porodica poginulih rudara u rudniku Soko, ostala je na snazi odluka Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da za nesreću niko nije odgovoran.

Kao osnovni propust za ovu nesreću CINS navodi da je nadležna inspekcija rudarstva godinama gledala kroz prste rudniku Soko.

Šta je pronašla inspekcija

Nekoliko sati od nesreće, prvog aprila 2022, rudnik Soko obišla je jedina rudarska inspektorka u zemlji u tom trenutku – Zorica Vukadinović.

Pronašla je da Soko nema odobrenje za izvođenje rudarskih radova u tom delu Rudnika.

To nije bilo koji dokument – bez njega rudnik uopšte ne bi smeo da radi. U odobrenju piše gde i kako će ugalj da se kopa, kakvi će biti tuneli, kakva ventilacija i slično. Praktično, rad bez odobrenja je kao izgradnja bez građevinske dozvole.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je rudarska inspekcija Ministarstva rudarstva i energetike godinama pre nesreće znala da Soko nema ovo odobrenje i nalagala Rudniku da ga pribavi.

U novembru 2016. tadašnji rudarski inspektor Milanko Savić dao je Rudniku rok od šest meseci da pribavi odobrenje. Kako se to nije desilo, inspektor je Rudniku 2017. ponovo naložio isto, ali ni tada se ništa nije promenilo.

Soko je nastavio da radi bez odobrenja sve do nesreće, iako je inspekcija mogla da mu zabrani rad.

Šta kaže zakon

Prema Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ukoliko inspektor utvrdi da rudnik radi bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova ovlašćen je da mu zabrani rad. Međutim, inspekcija to nije uradila, a nije ni kontrolisala Rudnik onako kako bi morala – barem dva puta godišnje.

Inače, Milanko Savić, koji je kao inspektor pronašao da Rudnik nema odobrenje, sada je zaposlen u javnom preduzeću Resavica u okviru kojeg rudnik Soko posluje. Ujedno, Savić radi i u Ministarstvu rudarstva i energetike koje je nadležno da kontroliše Resavicu. Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja CINS-a.

Isključena ventilacija

Kao drugi razlog je navedena činjenica da je ventilacija u Rudniku stala, iako nije smela.

Neposredno pre nesreće u Rudniku je nestala struja. To nije slučajno. U prostoru gde su rudari kopali, metana je bilo više od dozvoljenih 1,5 odsto. U toj situaciji uobičajena je procedura da se struja isključi jer je metan lako zapaljiv gas i može da dovede do eksplozije, stoji u tekstu CINS-a.

Zajedno sa strujom isključena je i ventilacija – što nije smelo da se desi, smatraju stručnjaci sa kojima je CINS pričao. Ventilacija je u rudniku važna jer dovodi svež vazduh sa površine i ujedno može da izduva metan iz jame.

Rudarski i mašinski inženjer, Predrag Dimovski, inače sudski veštak za rudarstvo, u razgovoru za CINS navodi da bi nastradali rudari preživeli da je ventilacija radila, jer bi u trenutku nesreće izduvala metan.

CINS otkriva da je ventilacija u rudniku Soko prestala sa radom kada je iz bezbednosnih razloga automatski isključena struja, jer su ventilatori bili priključeni na trafostanicu zajedno sa ostalim uređajima – što ne bi trebalo, kažu stručnjaci.

Dimovski objašnjava da bi ventilacija trebalo da ima svoju trafostanicu koja je nezavisna od svega ostalog.

Sa njim je saglasan i jedan od četvorice profesora Rudarsko-geološkog fakulteta koji su za Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu veštačili nesreću, a koji je pristao da priča za CINS – Branko Gluščević.

On je potvrdio da je trafostanica stala jer je nivo metana na tom mestu u Rudniku prešao kritičnu granicu. Samim tim isključio se ventilator.

„To se dešava. Nije to ništa neobično. Ako me pitate da li bi to smelo – u principu ne bi smelo da se ostane bez sveže vetrene struje na samom otkopu“, rekao je Gluščević.

Foto: Zoran Petrović/Tanjug/MRE

Rudari radili do samog kraja, a morali da budu povučeni

Koliki je metan u jami prati se na ekranima iz dispečerskog centra, dok pojedini rudari sa sobom imaju i merače metana. Detektori za metan raspoređeni su i po jami.

Prema državnom Pravilniku o tehničkim normativima za podzemnu eksploataciju uglja, kada u prostoru gde se kopa metan pređe granicu od 1,5% rudari treba da prestanu sa radom.

Rudar Srđan Colarić koji je 17 godina radio u rudniku Soko kaže za CINS da je procedura takva da se rudari povlače u prostor sa svežim vazduhom kada metan pređe granicu od 1,5 odsto. On objašnjava da je dispečerka ta koja povlači rudare.

Međutim, to nije bio slučaj prvog aprila kada se nesreća dogodila.

Iz snimaka razgovora koji su u noći nesreće zabeleženi, a do kojih je CINS došao, čuje se kako dispečerka obaveštava rudare u više navrata da je metan povišen. U jednom trenutku kaže da je metan pet odsto, ali im ne kaže da se povuku. Novinari CINS-a nisu uspeli da intervjuišu dispečerku Eminu Milovanović Stamenković koja je te noći radila.

Umesto da potraže zaklon, rudari su radili do samog kraja – dok neko od njih nije viknuo „bežimo“.

Deo rudara je krenuo da beži. Neki od njih su se onesvestili, ali osmorica njih je poginula.

Jedan od preživelih rudara, Saša Dimitrijević, seća se da se onesvestio sa alatom u rukama:

„Oni mrtvi, a ja na tri metra od njih sam bio. Ispod njih sam, kako sam pao, pa ima metar i po, e, ta visina sa sve rabalicom. Kažu ’ti si gu zagrlio kao Boško Buha bombu’“.

Kompletan tekst o propustima koji su pratili nesreću u rudniku Soko, kao i sve podkaste o ovoj temi pročitajte na portalu CINS-a.