Samoinicijativno sam prihvatila da umesto meni važne i drage osobe saznam neke informacije iz PIO fonda. Konkretno: na kojoj adresi može da dobije informaciju o svom stažu i šifru za aplikaciju sa kalkulatorom za projekciju penzije.
Na internetu su tri adrese PIO fonda, pa pošto nikome nije do lutanja od Nemanjine preko Dr Aleksandra Kostića do Venizelosove, pogotovo ako je to već iskusio, razumljivo je što ne bi da mu se to ponovi. Da nesporazum bude veći, na naslovnoj strani sajta PIO fonda navedena je samo ona adresa u Nemanjinoj, kao da u stvarnom svetu one druge dve ni ne postoje.
U svakom slučaju, telefon je bio najbrži način da se sve to reši.
Sizifova borba sa kol centrom
Na sajtu su navedena dva telefonska broja kontakt centra. Onaj sa pozivnim brojem 011 je u nekoliko pokušaja bio zauzet, a sa onog na 0700… mi je automat ženskog glasa dreknuo sekantno „žao nam je!“, zatim dodao strogo „svi operateri su zauzeti“, i veza se prekinula!
PIO fond mi je spustio slušalicu pošto me je prethodno lupio po glavi informacijom da za mene nema operatera, ne udostojivši me uobičajene fraze „javite se kasnije i hvala na pozivu“! Kako li je tek nekom nemoćnom penzioneru kad mu se nešto ovako desi, da li pomisli – šta bi od sve one ljubavi prema najstarijim sugrađanima o kojoj mi vlast neprestano puni uši?
Nije važno, pomislila sam ja, vrlo je moguće da sam naletela na momenat kad svih 1.600.000 penzionera hoće nešto od PIO fonda, pa je kontakt centar preopterećen. A i tim operaterima nije lako.
U 14:47 mi je automat PIO fonda ženskim glasom saopštio da sam 13. u redu čekanja i da će mi se prvi slobodni operater javiti čim prije. Tek trinaesta? Ko će da čeka! Hajde ipak malo da sačekam, hajde da ustanovim kojom brzinom mi se povećava šansa, da i sebi i njima dam šansu, lako ću da odustanem. Možda su brzi. Ipak je to PIO fond, sigurno imaju operatera koliko i SNS pred izbore.
Posle četiri minuta popela sam se za dva mesta, izračunala da ću znači doći na red za još 22 minuta, što je prilično, ali sam nekako baš tad uzela knjigu Daj, babo, glavu – sećanja na omnibus film Kako je propao rokenrol koji je prikupila Vladislava Vojnović, i odlučila da čekam čitajući je.
Knjiga me je izgleda potpuno zamajala, jer kad sam sledeći put oslušnula šta mi priča s telefona automat PIO fonda, bila sam na petom mestu, a bilo je već 15:32h. Međutim, peto mesto u odnosu na trinaesto ne zvuči tako loše, a i penzioneri su spori i usamljeni pa vole da zamajavaju operatere koji su po prirodi posla sigurno bolećivi prema njima pa neće da ih ubrzaju – glupo je da sad odustanem kad sam ovoliko čekala.
Da sam na prvom mestu, javio mi je automat PIO fonda u 16 časova. Sad će – pomislila sam, i brže-bolje se vratila knjizi da što pre što više ugrabim o vremenu u kome mi je život bio lep.
U 16:47 PIO fond mi je prekinuo vezu i vratio me u sadašnjost.
Nakon u minut tačno dva sata zamajavanja!
Ništa mi nije jasno
Dva sata su me lagali da mi se šanse povećavaju, lagali su me da sam stigla do prve pozicije i da mi samo još malo treba do cilja– skroz su me slagali. I grdno nasamarili.
PIO fond postoji zbog penzionera, kako ih nije sramota da penzionere varaju! Fuj! Državna institucija, važna i velika, pa se ponaša neprofesionalno! Reči nemam.
I još nešto: pozivanje PIO fonda nije besplatno, što znači da ću ja ovu prevaru platiti kao da sam s nekim ćaskala dva sata. Pa dokle, bre, ljudi?!
Nešto posle 17 časova pozvala sam opet isti broj, i opet mi se javio automat ženskog glasa, ali sad je recitovao silne opcije koje kao uslugu nudi PIO fond sadašnjim i budućim korisnicima. Ja samo treba da razumem sve te izraze i nazive, i da u pravom trenutnu pritisnem odgovarajuću brojku na tastaturi. Nije mi jasno kako očekuju da to postigne neko od 80+ sa slabim vidom i nedovoljno vešt u rukovanju telefonom, ali nije važno.
Uradila sam sve što mi je rečeno i saznala sve što sam htela. Za minut.
Šta je bilo ono od malopre, možda neki drugi automat koji PIO fond uključi kad kontakt centar ode na pauzu ili zbog nekog drugog razloga ne radi? Dva sata? Okej, nije problem, neka pauzira koliko mu je potrebno, nije to sramota. Ovako ispada da se pretvara da radi, a zapravo ne radi. Ništa mi nije jasno.
