Izdržljivost i upornost nastavnika probudili su institucije

Nakon 309 dana štrajka nastavnik istorije Željko Matić u Šestoj gimnaziji je u petak ujutru prvi put održao čas u trajanju od 45 minuta. Kako kaže za „Vreme“ bilo mu je čudno da nakon toliko vremena može svoj posao da obavlja bez žurbe.

On je sa kolegama stupio u štrajk prošlog maja sa jasnim zahtevom da direktor te škole bude razrešen dužnosti.

Ministarstvo prosvete je ispunilo njihov zahtev u sredu kada je, sad već bivši rukovodilac ove škole, Radisav Milić zvanično smenjen.

Za vršioca dužnosti direktora imenovana je profesorka matematike koja dolazi iz kolektiva druge škole.

Za vreme trajanja mandata direktora Radisava Milića u školi su se promenila tri pomoćnika direktora, pet psihologa, tri sekretara, dva administrativna radnika. Dve šefice računovodstva su bile primorane da odu.

Bilo je sumnji u zakonitost rada, pokretanja disciplinskih postupaka protiv zaposlenih, inspekcijskih provera, upornog tihog štrajka dela kolektiva pa čak i šretnji štrajkom glađu od strane zaposlneih.

Ima još časnih ljudi u institucijama

Kako priča Matić za „Vreme“, problemi su počeli i pre nego što su stupili u tihi štrajk.

„Delovalo je da institucije ne rade, odnosno da ljudi u institucijama ne smeju da rade svoj posao. Na kraju smo dočekali pravdu koja je bila spora, ali smo je dostigli“, kaže Matić.

Dodaje i da je moguće da su institucije očekivale da će nastavnici jednostavno odustati od borbe.

Na pitanje da li je upornost podstakla institucije da reaguju, Matić kaže da je ipak glavni faktor bila izdržljivost nastavnika.

„Za nas koji smo ostali u školi ili koji nismo dobili otkaz se sve dobro završilo. Ali neki su i ostali bez posla, neki su izašli iz štrajka zbog pretnje da će im smanjiti plate… Kolege su se zaista žrtvovale. Izdržljivost i upornost je bila presudna, uz podršku pojedinih medija koju su nam pomogli i dali prostor ljudima koji su zaista trpeli neki vid terora“, neki Matić.

Poručuje da ljudi u ovakvim situacijama treba da skupe hrabrosti da ne trpe, nego da reaguju.

„Ima još časnih ljudi u našim institucijama koji će postupiti kako treba. To u ovom sistemu ide malo sporije, ali u ovom slučaju se ipak desilo“, kaže Matić.

Bahatost direktora kamuflirana u autoritet navela je zaposlene u srpskim obrazovnim i zdravstvenim institucijama tokom prošle godine više puta da spas od mobinga traže na ulici i u medijima. Za još neke od njih institucije u Srbiji su tek nakon toga imale sluha.