Borko Petrović iz Paraćina, koji je prošle godione proglašen za najboljeg nastavnika na svetu, kaže da ga nakon dobijanja tog priznanja niko iz Ministarstva prosvete nije zvao da dođe kod njih i da ga uključe u neke programe.
„Prijatno su me iznenadili pojedini ministri koji su me zvali direktno u školu – čak sam morao da proverim za neke ministre da su to stvarno oni, da nije neka šala. Rekli su da su mi vrata otvorena za sve. Rekao sam da je u svemu tome čudno to što jedino moje ministarstvo ne zove, oni koji stvarno treba da zovu, gde ja stvarno mogu najviše da pomognem je Ministarstvo prosvete“, rekao je Petrović za RTS.
Navodi da ima korektnu saradnju sa Školskom upravom u Jagodini i da željno očekuje poziv iz Ministarstva prosvete jer ima snage, želja, ideja.
„Nekako sam sam preduzeo inicijativu i poslednjih godinu dana iz svog džepa i svojim automobilom obilazim Srbiju“, kaže Petrović, „gde god me ljudi pozovu – to su kolektivi raznih škola koji žele da me vide, upoznaju, da me nešto pitaju.“
Bez povišice
Na pitanje da li je dobio povišicu zbog toga što je proglašen najboljim nastavnikom na svetu, Petrović odgovara da nije:
„U sistemu gde nemate kaznu za neradnike i nemate nagradu za radnike, nema ni motivacije. Koja je motivacija kada smo svi isti u tom sistemu?“
Prema njegovim rečima, motivacija je unutrašnja: „Kada su me studenti pedagogije pitali da li se dobar edukator rađa ili se to uči, ipak sam morao da odgovorim da se rađa.“
„Pogrešno je misliti da bi ne znam kakva spoljašnja motivacija mogla da utiče na neke ljude u prosveti koji jednostavno nisu za taj posao. Moramo i to da kažem“, napominje Petrović.
„Reset“ na početku školske godine
Kako je ispričao, odlučio je da bude bolji posle jezivih događaja u maju prošle godine jer, kako kaže, nije svakog dana baš najbolji.
„To je zbirni rezultat, kad se povuče crta. Nekog dana biste čestitali sebi, potapšali se po ramenu – sjajan si bio danas! A nekada biste opalili sebi šamar – danas si sve pogrešno uradio! Dakle, niste vi najbolji na dnevnom nivou. To je neki zbirni rezultat koji su prepoznali drugi. Ali, ono što je jako teško jeste upravo to: biti najbolji na dnevnom nivou. Svakog dana se truditi, raditi na tome“, objasnio je profesor Petrović.
Posle tragedija u maju, odlučio je da svetu da malo boje, kao što je govorio Đorđe Balašević, tako što je okrečio učionicu.
„Odlučio sam da nova školska godina treba da počne na neki novi način, nekim resetom, da se bilo šta desi. Tako da je poenta bila da dočekam decu u nekom novom okruženju. Hajde da počnemo iznova. Hajde da kažemo da stvari nisu tako ružičaste, nisu ni moje učionice ružičaste, pošto sam ih okrečio u plavo. Stavili smo nove podove, novi nameštaj, neke nove stvari uradili, hteli smo da pokažemo da zajednica može da se ujedini, da možemo da budemo zajedno u ovom bolu, da možemo da pokažemo da nismo toliko otuđeni jedni od drugih, jer to je nekako bilo ono što je preovladavalo u vazduhu – otuđenost. I taj dečak koji se toliko otuđio“, naveo je Petrović.
