Građani „krivi“, računi veći, a smeće svuda: Iz kontejnera u Užicu preliva

Ne curi, nego preliva – tako se, ukratko, može opisati stanje sa smećem u Užicu i okolnim selima. Godinu dana od požara na regionalnoj deponiji „Duboko“, jedan od najvećih gradova u zapadnoj Srbiji i sedište Zlatiborskog okruga i dalje ne zna šta da radi sa svojim smećem.

Zapravo, rešenje problema nije ni na vidiku.

U međuvremenu, društvenim mrežama nedeljama kruže fotografije prepunih kontejnera u ovom gradu i okolini, uz žalbe da JKP „Bioktoš“, nadležno za prikupljanje i deponovanje otpada, ne radi svoj posao.

Nezadovoljstvo Užičana eskaliralo je krajem aprila, kada je udruženje građana „Da (ne) dišemo Duboko“ pokupilo otpad pobacan pored kontejnera u centralnim gradskim ulicama i odnelo ga pred Gradsku kuću.

Smeće je tada očišćeno u roku od sat vremena.

Kakva je situacija sa odnošenjem otpada u Užicu i zbog čega se meštani žale da gradu preti nova ekološka katastrofa?

Godinu dana nerešenog problema

Da bi se potpuno razumelo stanje u Užicu, potrebno je vratiti se godinu dana unazad.

U maju 2024. godine, velika ekološka katastrofa pogodila je grad u kojem živi oko 70.000 stanovnika, računajući okolinu. Na regionalnoj deponiji „Duboko“ koja se nalazi u neposrednoj blizini Užica, izbio je požar čije je gašenje trajalo tri nedelje.

Zbog požara na deponiji zagađeni su vazduh, zemljište i voda u okolnim mestima – što je predstavljalo varnicu za nezadovoljstvo građana koji su ubrzo zatražili potpuno zatvaranje deponije.

Od 19. avgusta, građani i aktivisti danonoćno su blokirali dovoženje novog otpada iz sedam opština i grada Čačka na regionalnu deponiju, a početkom novembra blokiran je i dovoz otpada iz Užica. Tog 4. novembra, gradska vlast je na blokade aktivista odgovorila kontra-skupom koji je predvodila gradonačelnica Užica Jelena Rakić Radivojević.

Foto: Da (ne) dišemo Duboko

Grupa građana stigla je na blokadu puta u pratnji bagera i druge mehanizacije, a vlast je upravo bagerom pokušala da probije blokadu puta. Iste večeri je, međutim, gradonačelnica saopštila da se na priču o deponiji „Duboko“ stavlja tačka.

„Kao neko ko odgovorno obavlja ovu funkciju, više ne želim da građani blokiraju i da svoje vreme provode u kontejneru kao poslednjih pet meseci. Od danas se ni smeće iz Užica neće deponovati na deponiji Duboko. Razgovarali smo i napravili dogovor da se smeće iz Užica transportuje u Lapovo. Ono što građani Užica moraju da znaju je da će odlaganje otpada na taj način koštati mnogo više nego što je to bilo do sada i to će se odraziti na njihove račune“, navela je Rakić Radivojević.

Sanitarna deponija „Duboko“ zvanično je zatvorena 14. novembra, po nalogu Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ali ne pre nego što su u javnost isplivale brojne neregularnosti u vezi sa njenim upravljanjem.

Kako se ispostavilo, desetogodišnja upotrebna dozvola za deponiju „Duboko“ istekla je 2022. godine, pa je ta deponija više od dve godine funkcionisala kao divlje smetljište. Ministarstvo nije moglo da izda novu dozvolu jer je, u vreme isteka prethodne dozvole, deponija već bila neuslovna i pretrpana otpadom.

Kada „Bioktoš“ izlazi na teren

Osam meseci od obećanja gradonačelnice i više od tri godine od kako deponija „Duboko“ nema upotrebnu dozvolu, saga i dalje nije završena. Umesto da spavaju mirnih glava, građani Užica su u svemu izvukli dva deblja kraja – iako su im računi znatno uvećani, grad se do danas „guši“ u smeću.

„JKP Bioktoš ne izlazi na teren dok ne dobije naš poziv. Tek kada mi izvršimo pritisak na rukovodstvo preduzeća da rade svoj posao, oni izađu i odnesu smeće“, kaže za „Vreme“ Bogdan Radojičić iz udruženja „Da (ne) dišemo Duboko“.

Slične priče kruže i Lunovim selom, mesnom zajednicom u blizini Užica, odakle je potekla borba protiv deponije. Lunovo selo čine sela Ponikovica, Dobrodol, Bjelotići i Kamenica, a iz kontejnera u ovim selima smeće često „preliva“. Neki od meštana misle da se otpad namerno ne odnosi – kao neki vid odmazde.

Lunovo selo je, inače, od požara na deponiji izuzetno politički i ekološki osvešćeno, a nedavno je tamo održan i prvi zbor građana.

Međutim, iz JKP „Bioktoš“ negiraju ove optužbe – kako kažu za „Vreme“, kontejneri zapremine 1,1 kubika u Lunovom selu prazne se svakog utorka u drugoj smeni. Sa druge strane, kako kažu iz ovog preduzeća, u Lunovom selu postoji i koš zapremine 7 kubika „čije pražnjenje finansira Odeljenje za zaštitu životne sredine, a predstavnici mesne zajednice su u obavezi da javljaju kada je isti napunjen da bi JKP Bioktoš dobio nalog za pražnjenje“.

Kako navode iz JKP „Bioktoš“, to se često ne dešava „već se kada se napuni koš okače slike istog i prozivke JKP Bioktoš kako ne radi svoj posao“.

Foto: Da (ne) dišemo Duboko

„To nije naša obaveza“

Ipak, pravilo prema kom je mesna zajednica u obavezi da javlja komunalnom preduzeću „Bioktoš“ kada se kontejner napuni nije poznato predsedniku MZ Lunovo Selo Milovanu Miliću.

„Pomenuti koš se nalazi u selu Ponikovica na putu ka Užicu. Mi smo njih više puta pozivali da ga isprazne, ali nije tačno da je to naša obaveza. Ja ih, lično, često zovem, ali zovu ih i drugi građani jer je taj koš stalno pun. Neću da grešim dušu, oni ga često prazne, ali on se već do sutra napuni jer se nalazi na glavnom putu. Znači, mi bismo morali da ih zovemo maltene svakog dana. U njega baca ko šta stigne, a ne samo meštani našeg sela“, kaže Milić za „Vreme“.

Ni „Vreme“ nije uspelo da pronađe pravilo na koje se poziva JKP „Bioktoš“. U Odluci o komunalnom uređenju Grada Užica piše jedino da se mesna zajednica stara o „održavanju čistoće u seoskim naseljima, uređenju zelenih površina, komunalnoj higijeni i slično“.

„U seoskim mesnim zajednicama postavljaju se odgovarajuće posude za smeće koje će prema utvrđenoj dinamici prazniti preduzeće, odnosno preduzetnik kome su povereni poslovi iznošenja kućnog smeća, uz obavezu korisnika usluga da plaćaju naknadu za izvršenu uslugu“, navodi se u članu 117 Odluke.

Neki kontejneri puni, drugi zarastaju u korov

Šta je glavni problem koji koči Užice u pronalaženju rešenja za odlaganje otpada? Bogdan Radojičić iz udruženja „Da (ne) dišemo Duboko“ smatra da je u pitanju „nezainteresovanost gradskog rukovodstva“.

„Mi smo u utorak imali javnu raspravu o ‘postrojenju’ koje vlast planira da napravi na parceli zatvorene deponije. Radi se o ‘postrojenju za skladištenje, tretman i pretovar komunalnog otpada’, što je u prevodu, nova deponija na mestu stare. Niko iz vrha rukovodstva grada nije se pojavio“, dodaje sagovornik „Vremena“.

On ističe da je prethodno postignut dogovor sa gradskom upravom da se na mestu nekadašnje deponije napravi transfer-stanica, ali da se to rešenje uopšte ne spominje u trenutnim planovima grada.

„Užicu je, za vreme trajanja blokada, data mogućnost da odlaže smeće na ‘Dubokom’ dok ne pronađe alternativno rešenje, ali oni to nisu učinili. Nije se u istoriji desilo da neko brani svom gradu nešto, ali se do sad dešavalo ni da rukovodstvo grada radi protiv svojih građana. Sve naše zahteve i molbe da se pronađe alternativno rešenje oni su sa podsmehom odbacivali“, kaže Radojičić.

Inače, u aprilu su užički opozicioni poslanici i ekološki aktivisti otkrili da ogroman broj kanti koje su 2023. godine Užicu donirane sredstvima EU, umesto da bude podeljen građanima, stoji na placu komunalnog preduzeća i zarasta u korov.

Vladan Sinđić iz Zeleno-levog fronta se ovim povodom obratio programskom menadžeru za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Antoineu Avinjonu.

„Smatramo da je važno da javnost bude informisana o ovom primeru neodgovornog upravljanja donatorskim sredstvima i njegovim posledicama po građane Užica i šireg regiona. U pismu smo izrazili duboku zabrinutost zbog načina na koji lokalna vlast u Užicu upravlja sredstvima i projektima finansiranim od strane EU u oblasti upravljanja otpadom“, rekao je Sinđić za portal Nova.

Foto: Da (ne) dišemo Duboko

„Stiče se utisak našeg nerada“

Otpad iz Užica se od novembra prevozi na deponiju u Lapovu, udaljenu od Užica oko 140 kilometara – čime, delimično, može da se objasni neažurno pražnjenje kontejnera.

„Odvoz kontejnera zapremine 1,1 kubika radi se po programu gde je definisana dinamika odvoza koja se uglavnom poštuje. Izuzetno dolazi do promene dinamike u slučaju kvara vozila. Odvoz kanti iz domaćinstava se takođe vrši po planu i tu ima povremenih poremećaja u radu jer odvozimo otpad na pretovar u Čačak pa se gubi vreme“, navode iz JKP „Bioktoš“.

Za razliku od ekoloških aktivista koji odgovornost traže među javnim funkcionerima, za ovo preduzeće je glavni problem grada „neodgovorno ponašanje pojedinaca koji na ulicu nekontrolisano iznose kabasti otpad i granje iz svojih dvorišta“.

„Time se stvara ružna slika, jer kada se pokupi otpad odložen pored kontejnera, odmah sutradan se pojavi novi pa se stiče utisak našeg nerada“, zaključuju iz preduzeća.