Postoji jasna hijerarhija žrtava, pa je tako došlo do toga da građani Kragujevca i đaci koji su streljani 1941. godine više nisu potrebni, kazala je istoričarka Dubravka Stojanović istražujući promene u tumačenju prošlosti
U knjizi „Prošlost dolazi“, istoričarka Dubravka Stojanović zaokružila je izučavanje promena u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije od 1913. do 2021. godine. Jedan od primera koji ilustruju ovu temu je streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, o kojem su generacije učile kao o najvećoj tragediji Drugog svetskog rata.
U ovom veku, kaže Dubravka Stojanović, udžbenici istorije ga predstavljaju drugačije.
„Streljanje u Kragujevcu je u prvim udžbenicima objavljenim posle političke promene 2000. bilo svedeno samo na jednu jedinu rečenicu! Od tada je prostor donekle povećan, ali i dalje sasvim nedovoljno za takvu tragediju“, rekla je Dubravka Stojanović ua Novu.rs.
„Za to ima više razloga. Mislim da je prvi u tome što danas nije popularno govoriti o tome da su nedićevci i ljotićevci učestovovali u hapšenju Kragujevčana, upravo zbog revizionizma“, kaže Stojanović, referišući na sveprisutnu tendenciju ka izjednačavanju četnika i partizana koja je nedavno kulminirala u predlogu Aleksandra Šapića da se izmesti Titov grob i postavi spomenik Draži Mihailoviću.“
Drugi razlog je, kazala je Dubravka Stojanović, „što postoji jasna hijerarhija žrtava. U vreme socijalizma na prvom mestu među žrtvama nalazili su se borci, partizani, zbog čega se nije govorilo o civilnim žrtvama. Zatim su, u udžbenicima iz devedesetih, na prvo mesto došle srpske žrtve u NDH, pa su zbog toga borci bili potisnuti. Kasnije su dodate i žrtve partizana iz 1944-1945. godine. Tako postavljene hijerarhije pokazuju da je selektivnost tu i kada su žrtve u pitanju, i da različiti režimi biraju one žrtve koje su im politički potrebne. Građani Kragujevca i đaci koji su streljani 1941. godine više nisu potrebni. I tu najbolje vidite surovost mahinacija sa istorijom, koje vas na kraju dovode do potpunog pomanjkanja empatije, rekla bih i same humanosti“, objasnila je Dubravka Stojanović.
Izvor: Nova.rs
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
