Postoji jasna hijerarhija žrtava, pa je tako došlo do toga da građani Kragujevca i đaci koji su streljani 1941. godine više nisu potrebni, kazala je istoričarka Dubravka Stojanović istražujući promene u tumačenju prošlosti
U knjizi „Prošlost dolazi“, istoričarka Dubravka Stojanović zaokružila je izučavanje promena u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije od 1913. do 2021. godine. Jedan od primera koji ilustruju ovu temu je streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, o kojem su generacije učile kao o najvećoj tragediji Drugog svetskog rata.
U ovom veku, kaže Dubravka Stojanović, udžbenici istorije ga predstavljaju drugačije.
„Streljanje u Kragujevcu je u prvim udžbenicima objavljenim posle političke promene 2000. bilo svedeno samo na jednu jedinu rečenicu! Od tada je prostor donekle povećan, ali i dalje sasvim nedovoljno za takvu tragediju“, rekla je Dubravka Stojanović ua Novu.rs.
„Za to ima više razloga. Mislim da je prvi u tome što danas nije popularno govoriti o tome da su nedićevci i ljotićevci učestovovali u hapšenju Kragujevčana, upravo zbog revizionizma“, kaže Stojanović, referišući na sveprisutnu tendenciju ka izjednačavanju četnika i partizana koja je nedavno kulminirala u predlogu Aleksandra Šapića da se izmesti Titov grob i postavi spomenik Draži Mihailoviću.“
Drugi razlog je, kazala je Dubravka Stojanović, „što postoji jasna hijerarhija žrtava. U vreme socijalizma na prvom mestu među žrtvama nalazili su se borci, partizani, zbog čega se nije govorilo o civilnim žrtvama. Zatim su, u udžbenicima iz devedesetih, na prvo mesto došle srpske žrtve u NDH, pa su zbog toga borci bili potisnuti. Kasnije su dodate i žrtve partizana iz 1944-1945. godine. Tako postavljene hijerarhije pokazuju da je selektivnost tu i kada su žrtve u pitanju, i da različiti režimi biraju one žrtve koje su im politički potrebne. Građani Kragujevca i đaci koji su streljani 1941. godine više nisu potrebni. I tu najbolje vidite surovost mahinacija sa istorijom, koje vas na kraju dovode do potpunog pomanjkanja empatije, rekla bih i same humanosti“, objasnila je Dubravka Stojanović.
Izvor: Nova.rs
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Tužbu protiv RTS-a, sa zahtevom za poništenje odluke o izboru Manje Grčić za generalnu direktorku, podnela je politikološkinja Slađana Ivančević, jedna od kandidatkinja na konkursu
Agencija za privredne registre našla se na meti hakerskog napada, a grupa koja stoji iza njega tvrdi da je preuzela deo baze i dala rok od 24 sata za reakciju. Iz ove institucije poručuju da je informacioni sistem potpuno bezbedan i funkcionalan
Dvadesetog marta u 15 sati i 46 minuta zvanično počinje proleće. Proletnje vreme je, međutim, počelo već 22. februra. Otkud ovoliki poremećaj?
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
