Postoji jasna hijerarhija žrtava, pa je tako došlo do toga da građani Kragujevca i đaci koji su streljani 1941. godine više nisu potrebni, kazala je istoričarka Dubravka Stojanović istražujući promene u tumačenju prošlosti
U knjizi „Prošlost dolazi“, istoričarka Dubravka Stojanović zaokružila je izučavanje promena u tumačenju prošlosti u srpskim udžbenicima istorije od 1913. do 2021. godine. Jedan od primera koji ilustruju ovu temu je streljanje u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, o kojem su generacije učile kao o najvećoj tragediji Drugog svetskog rata.
U ovom veku, kaže Dubravka Stojanović, udžbenici istorije ga predstavljaju drugačije.
„Streljanje u Kragujevcu je u prvim udžbenicima objavljenim posle političke promene 2000. bilo svedeno samo na jednu jedinu rečenicu! Od tada je prostor donekle povećan, ali i dalje sasvim nedovoljno za takvu tragediju“, rekla je Dubravka Stojanović ua Novu.rs.
„Za to ima više razloga. Mislim da je prvi u tome što danas nije popularno govoriti o tome da su nedićevci i ljotićevci učestovovali u hapšenju Kragujevčana, upravo zbog revizionizma“, kaže Stojanović, referišući na sveprisutnu tendenciju ka izjednačavanju četnika i partizana koja je nedavno kulminirala u predlogu Aleksandra Šapića da se izmesti Titov grob i postavi spomenik Draži Mihailoviću.“
Drugi razlog je, kazala je Dubravka Stojanović, „što postoji jasna hijerarhija žrtava. U vreme socijalizma na prvom mestu među žrtvama nalazili su se borci, partizani, zbog čega se nije govorilo o civilnim žrtvama. Zatim su, u udžbenicima iz devedesetih, na prvo mesto došle srpske žrtve u NDH, pa su zbog toga borci bili potisnuti. Kasnije su dodate i žrtve partizana iz 1944-1945. godine. Tako postavljene hijerarhije pokazuju da je selektivnost tu i kada su žrtve u pitanju, i da različiti režimi biraju one žrtve koje su im politički potrebne. Građani Kragujevca i đaci koji su streljani 1941. godine više nisu potrebni. I tu najbolje vidite surovost mahinacija sa istorijom, koje vas na kraju dovode do potpunog pomanjkanja empatije, rekla bih i same humanosti“, objasnila je Dubravka Stojanović.
Izvor: Nova.rs
U Beogradu je u nedelju održan šesti polumaraton. Ova sportska manifestacija nije prošla bez kontroverzi, pošto je nekoliko nedelja pred start, promenjena trasa, između ostalog - zbog Ćacilenda
Rok za primenu evropskog standarda koji ograničava količinu aflatoksina u mleku pomeren je za godinu dana i važiće od 1. decembra 2026.
Republički geodetski zavod dostavio je redakciji odgovor na tekst „Osim Generalštaba, po katastru i Kasarna i Stari Generalštab više nisu kulturna dobra“. Odgovor prenosimo u celosti
Zbog Beogradskog polumaratona biće obustavljen saobraćaj u više novobeogradskih ulica, dok će desetinama linija GSP-a biti promenjene trase
Čokolade, kafa, šamponi, pa i flaširana voda — sve je meta lopova u beogradskim prodavnicama. Prodavci kažu da kradu svi: tinejdžeri, zaposleni, ali i penzioneri koji se ne libe da iznesu i najbanalnije artikle. Sistem, međutim, retko reaguje
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
