Foto: dragana prica / cins
Čak i kada se u smeću na osnovu sadržaja nađe dokaz da je đubre nesavesno izbacio u prirodu, nemoguće je počinioca kazniti, jer u Srbiji takav dokaz nije održiv na sudu
Iz budžeta grada Valjeva za uklanjanje divljih deponija JKP Vidrak biće izdvojeno 833.300 dinara.
Na koju god stranu od Valjeva da se krene pa i u samom gradu vidljivo je postojanje divljih deponija. Čak i kada se u smeću nađe dokaz vlasništva nemoguće je počinioca kazniti.
Svake godine iz budžeta grada biva izdvojen novac za uklanjanje divljih deponija. Deponije uklanja JKP Vidrak po nalogu komunalne inspekcije.
U Gradskoj upravi Valjeva građani divlje deponije mogu prijaviti putem aplikacije gReact.
„Grad Valjevo je u sistemu ove aplikacije tako da građani najčešće na ovaj način prijavljuju deponije kada ih uoče. Nakon toga komunalna inspekcija izlazi na teren konstatuje stanje i izdaje nalog JKP Vidrak da deponiju ukloni.
Narednih dana biće uklonjene dve deponije koje su upravo na ovaj način prijavljene“, kaže za Vamedia Milica Ostojić načelnik odeljenja inspekcijskih poslova.
U zemljama Evrope moguće je otkriti vlasnika smeća deponovanog na ovaj način na osnovu samog sadržaja, odnosno računa koji se tu mogu nalaziti ili pak pretplate u zaglavlju nekih novina i časopisa.
Ukoliko se ovako nešto dogodi na vrata nesavesnog počinioca kucaju inspektori.
Nemoguće zateći počinioce na delu
U Srbiji slučaj nije takav.
„To kod nas nije održivo na sudu jer se smatra da je neko drugi mogao baciti samo račun na to mesto. Naši inspektori mogu reagovati prema počiniocu samo u slučaju da ga zateknu u vršenju radnje“, pojašnjava Ostojić.
I već je jasno, Valjevu bi bile potrebne stotine ljudi na dežurstvima samo na ovom poslu, a to je priznajmo, nerealno.
„U prošloj godini uklonili smo šest velikih deponija, a mi i bez naloga inspekcije uklanjamo manje kada ih uočimo. Redovno uklanjamo kabasti otpad.
Na pojedinim mestima u gradu ima i kamera, ali kažnjavanja nema i to je ključni razlog što je jako teško izboriti se sa tim“, kaže Dragutin Kuzmanović direktor JKP Vidrak.
Prokuplje: deponija u centru grada
Prošle godine u aprilu radnike preduzeća „Demetra RB“ koje čisti grad policija je sprečila da bace otpad u centru grada, na mestu gde je neko, moguće baš to preduzeće, uspostavio divlju deponiju.
Ironično, tog dana, 22. aprila, obeleževao se Međunarodni dan planete.
Radnici su tvrdili su da su se samo parkirali, slučajno baš u položaju za izbacivanje otpada, kako bi sačekali da im gazda kaže gde da bace šut.
Gde su ga do tad bacali nisu hteli da kažu, zato što nisu za to ovlašćeni.
Beograd i Kragujevac: Deponije na grobovima žrtava
Muzej žrtava genocida upozorio početkom prošle godine Sekretarijat za kulturu Grada Beograda da se od Spomen-parka „Jajinci“ i Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ pravi deponija.
Muzej je podsetio na to da memorijalni prostori nekadašnjih stratišta u Kragujevcu i Jajincima predstavljaju kulturna dobra i da su kao takvi zaštićeni zakonom, ali su očigledno predmet zajedničke nedovoljne odgovornosti i manjka svesti o neophodnosti negovanja kulture sećanja na sve nevino postradale u Drugom svetskom ratu.
Pojedini neodgovorni građani te prostore koriste za organizaciju javnih koncerata, vožnju kola, šetnju kućnih ljubimaca, bavljenje sportskim aktivnostima, ali i kao izletišta, ukazao je Muzej u saopštenju.
Stručnjaci Muzeja žrtava genocida po nebrojeno puta uočili da su pojedini neodgovorni Beograđani iznova i odlagali svoj komunalni otpad u neposrednoj blizini masovnih grobnica u okviru Spomen-područja „Jajinci“, ali niko nije kažnjen.
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Najčešće pitanje koje su mi postavljali gosti iz Ljubljane u obilasku Beograda koga vole i tvrde da ima ono što niko nema, bilo je – zašto ste to dozvolili
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
