Foto: dragana prica / cins
Čak i kada se u smeću na osnovu sadržaja nađe dokaz da je đubre nesavesno izbacio u prirodu, nemoguće je počinioca kazniti, jer u Srbiji takav dokaz nije održiv na sudu
Iz budžeta grada Valjeva za uklanjanje divljih deponija JKP Vidrak biće izdvojeno 833.300 dinara.
Na koju god stranu od Valjeva da se krene pa i u samom gradu vidljivo je postojanje divljih deponija. Čak i kada se u smeću nađe dokaz vlasništva nemoguće je počinioca kazniti.
Svake godine iz budžeta grada biva izdvojen novac za uklanjanje divljih deponija. Deponije uklanja JKP Vidrak po nalogu komunalne inspekcije.
U Gradskoj upravi Valjeva građani divlje deponije mogu prijaviti putem aplikacije gReact.
„Grad Valjevo je u sistemu ove aplikacije tako da građani najčešće na ovaj način prijavljuju deponije kada ih uoče. Nakon toga komunalna inspekcija izlazi na teren konstatuje stanje i izdaje nalog JKP Vidrak da deponiju ukloni.
Narednih dana biće uklonjene dve deponije koje su upravo na ovaj način prijavljene“, kaže za Vamedia Milica Ostojić načelnik odeljenja inspekcijskih poslova.
U zemljama Evrope moguće je otkriti vlasnika smeća deponovanog na ovaj način na osnovu samog sadržaja, odnosno računa koji se tu mogu nalaziti ili pak pretplate u zaglavlju nekih novina i časopisa.
Ukoliko se ovako nešto dogodi na vrata nesavesnog počinioca kucaju inspektori.
Nemoguće zateći počinioce na delu
U Srbiji slučaj nije takav.
„To kod nas nije održivo na sudu jer se smatra da je neko drugi mogao baciti samo račun na to mesto. Naši inspektori mogu reagovati prema počiniocu samo u slučaju da ga zateknu u vršenju radnje“, pojašnjava Ostojić.
I već je jasno, Valjevu bi bile potrebne stotine ljudi na dežurstvima samo na ovom poslu, a to je priznajmo, nerealno.
„U prošloj godini uklonili smo šest velikih deponija, a mi i bez naloga inspekcije uklanjamo manje kada ih uočimo. Redovno uklanjamo kabasti otpad.
Na pojedinim mestima u gradu ima i kamera, ali kažnjavanja nema i to je ključni razlog što je jako teško izboriti se sa tim“, kaže Dragutin Kuzmanović direktor JKP Vidrak.
Prokuplje: deponija u centru grada
Prošle godine u aprilu radnike preduzeća „Demetra RB“ koje čisti grad policija je sprečila da bace otpad u centru grada, na mestu gde je neko, moguće baš to preduzeće, uspostavio divlju deponiju.
Ironično, tog dana, 22. aprila, obeleževao se Međunarodni dan planete.
Radnici su tvrdili su da su se samo parkirali, slučajno baš u položaju za izbacivanje otpada, kako bi sačekali da im gazda kaže gde da bace šut.
Gde su ga do tad bacali nisu hteli da kažu, zato što nisu za to ovlašćeni.
Beograd i Kragujevac: Deponije na grobovima žrtava
Muzej žrtava genocida upozorio početkom prošle godine Sekretarijat za kulturu Grada Beograda da se od Spomen-parka „Jajinci“ i Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ pravi deponija.
Muzej je podsetio na to da memorijalni prostori nekadašnjih stratišta u Kragujevcu i Jajincima predstavljaju kulturna dobra i da su kao takvi zaštićeni zakonom, ali su očigledno predmet zajedničke nedovoljne odgovornosti i manjka svesti o neophodnosti negovanja kulture sećanja na sve nevino postradale u Drugom svetskom ratu.
Pojedini neodgovorni građani te prostore koriste za organizaciju javnih koncerata, vožnju kola, šetnju kućnih ljubimaca, bavljenje sportskim aktivnostima, ali i kao izletišta, ukazao je Muzej u saopštenju.
Stručnjaci Muzeja žrtava genocida po nebrojeno puta uočili da su pojedini neodgovorni Beograđani iznova i odlagali svoj komunalni otpad u neposrednoj blizini masovnih grobnica u okviru Spomen-područja „Jajinci“, ali niko nije kažnjen.
Tokom više od šest meseci koliko traju blokade fakulteta u Srbiji, više puta su pominjani različiti datumi kao poslednje za nastavak godine, a sada se pojavio 9. jun
U Beogradu u poslednjih 10 godina nije sagrađen nijedan stan za socijalno najugroženije, podaci su organizacije A11
Prema navodima naučnika, švajcarski glečeri su između 2022. i 2023. izgubili leda koliko od 1960. do 1990. godine. Glečeri i ledeni štitovi čuvaju oko 70 odsto svetskih zaliha slatke vode, a prema podacima naučnika, dve milijarde ljudi širom sveta zavise od vode iz glečera za svoje osnovne svakodnevne potrebe
Izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) upao je u novu fazu. Skupštinski Odbor za kulturu i medije o njima raspravlja u petak (30. maj), a Građanske inicijative među predlagačima i kandidatima našle su brojne neregularnosti
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
