Foto: dragana prica / cins
Čak i kada se u smeću na osnovu sadržaja nađe dokaz da je đubre nesavesno izbacio u prirodu, nemoguće je počinioca kazniti, jer u Srbiji takav dokaz nije održiv na sudu
Iz budžeta grada Valjeva za uklanjanje divljih deponija JKP Vidrak biće izdvojeno 833.300 dinara.
Na koju god stranu od Valjeva da se krene pa i u samom gradu vidljivo je postojanje divljih deponija. Čak i kada se u smeću nađe dokaz vlasništva nemoguće je počinioca kazniti.
Svake godine iz budžeta grada biva izdvojen novac za uklanjanje divljih deponija. Deponije uklanja JKP Vidrak po nalogu komunalne inspekcije.
U Gradskoj upravi Valjeva građani divlje deponije mogu prijaviti putem aplikacije gReact.
„Grad Valjevo je u sistemu ove aplikacije tako da građani najčešće na ovaj način prijavljuju deponije kada ih uoče. Nakon toga komunalna inspekcija izlazi na teren konstatuje stanje i izdaje nalog JKP Vidrak da deponiju ukloni.
Narednih dana biće uklonjene dve deponije koje su upravo na ovaj način prijavljene“, kaže za Vamedia Milica Ostojić načelnik odeljenja inspekcijskih poslova.
U zemljama Evrope moguće je otkriti vlasnika smeća deponovanog na ovaj način na osnovu samog sadržaja, odnosno računa koji se tu mogu nalaziti ili pak pretplate u zaglavlju nekih novina i časopisa.
Ukoliko se ovako nešto dogodi na vrata nesavesnog počinioca kucaju inspektori.
Nemoguće zateći počinioce na delu
U Srbiji slučaj nije takav.
„To kod nas nije održivo na sudu jer se smatra da je neko drugi mogao baciti samo račun na to mesto. Naši inspektori mogu reagovati prema počiniocu samo u slučaju da ga zateknu u vršenju radnje“, pojašnjava Ostojić.
I već je jasno, Valjevu bi bile potrebne stotine ljudi na dežurstvima samo na ovom poslu, a to je priznajmo, nerealno.
„U prošloj godini uklonili smo šest velikih deponija, a mi i bez naloga inspekcije uklanjamo manje kada ih uočimo. Redovno uklanjamo kabasti otpad.
Na pojedinim mestima u gradu ima i kamera, ali kažnjavanja nema i to je ključni razlog što je jako teško izboriti se sa tim“, kaže Dragutin Kuzmanović direktor JKP Vidrak.
Prokuplje: deponija u centru grada
Prošle godine u aprilu radnike preduzeća „Demetra RB“ koje čisti grad policija je sprečila da bace otpad u centru grada, na mestu gde je neko, moguće baš to preduzeće, uspostavio divlju deponiju.
Ironično, tog dana, 22. aprila, obeleževao se Međunarodni dan planete.
Radnici su tvrdili su da su se samo parkirali, slučajno baš u položaju za izbacivanje otpada, kako bi sačekali da im gazda kaže gde da bace šut.
Gde su ga do tad bacali nisu hteli da kažu, zato što nisu za to ovlašćeni.
Beograd i Kragujevac: Deponije na grobovima žrtava
Muzej žrtava genocida upozorio početkom prošle godine Sekretarijat za kulturu Grada Beograda da se od Spomen-parka „Jajinci“ i Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ pravi deponija.
Muzej je podsetio na to da memorijalni prostori nekadašnjih stratišta u Kragujevcu i Jajincima predstavljaju kulturna dobra i da su kao takvi zaštićeni zakonom, ali su očigledno predmet zajedničke nedovoljne odgovornosti i manjka svesti o neophodnosti negovanja kulture sećanja na sve nevino postradale u Drugom svetskom ratu.
Pojedini neodgovorni građani te prostore koriste za organizaciju javnih koncerata, vožnju kola, šetnju kućnih ljubimaca, bavljenje sportskim aktivnostima, ali i kao izletišta, ukazao je Muzej u saopštenju.
Stručnjaci Muzeja žrtava genocida po nebrojeno puta uočili da su pojedini neodgovorni Beograđani iznova i odlagali svoj komunalni otpad u neposrednoj blizini masovnih grobnica u okviru Spomen-područja „Jajinci“, ali niko nije kažnjen.
Nakon što je javnost skrenula pažnju nadležnima na očajno stanje u porodilištu GAK „Narodni front“, koji usred toplotnog talasa nema funcionalan klima uređaj, društvenim mrežama ponovo kruže slike iz porodilišta - kao iz horor filma
Filip Urumović (21) iz Klenka kod Rume nestao je 20. novembra prošle godine. Početkom februara na sajtu Nestali Srbije objavljeno je da je telo Filipa pronađeno, međutim, iz policije su demantovali ovu informaciju. Više od 40 porodica u Srbiji trenutno traga za svojim voljenima
Polovina građana Srbije spada u ranjive grupe koje su u visokom riziku od klimatskih promena. Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i na prvom je mestu u Evropi. Bez velikih ulaganja, situacija će bivati sve gora
Budućnost u rodnoj zemlji mladi sa Balkana gotovo da i ne vide, pokazuju istraživanja sprovedena u Hrvatskoj i Srbiji. Mladi se masovno iseljavaju zbog visokih cena, niskog životnog standarda, problema stanovanja, ali i zbog nepoverenja u političke institucije
Leto je uveliko počelo, a sa njim i mnogima omiljena letnja aktivnost – sunčanje, uprkos tome što gotovo svi znaju da je prekomerno izlaganje suncu opasno i da može da poveća šanse za pojavu raka kože. U Srbiji svake godine od ovog karcinoma oboli oko 7000 ljudi, od toga 700 od najtežeg oblika, melanoma
Deluje da je Muzej Nikole Tesle zloupotrebljen zbog interesa Beograda na vodi, da mu je prostor zgrade starog „Jugošpeda“ namenjen ne zato što mu tako odgovara, nego zato što Beogradu na vodi nedostaju turisti
Fiskalni savet bio je jedina preostala institucija sa kičmom. Na njegovom čelu je trinaest godina bio prof. Pavle Petrović. Vučić mu je sada uručio otkaz. Dosta je bilo kritike
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
