Oživljavanje projekta „Jadar“, nakon što je dolazak kompanije Rio Tinto u Srbiju prvobitno obustavljen 2022. posle masovnih protesta, izazvalo je među građanima burne reakcije, pitanja i dileme. Isto tako, uzrokovalo je i pitanje – da li je Rio Tinto jedini koji je bacio oko na litijum?
Odgovor je – ne. U Srbiji se litijum istražuje na više od 60 lokacija, piše „Danas“ . Zbog toga se, s pravom, otvorilo pitanje da li će reaktivacija projekta „Jadar“ podstaći i druge kompanije koje su se bavile ili se bave istraživanjem litijuma da se uključe i da zatraže svoj „deo kolača“.
Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) kaže za portal „Danas“ da podaci o istraživanju litijuma sa kojima oni raspolažu datiraju od 2003. godine.
„U periodu od 2003. godine, zaključno sa 2024, izdato je 69 rešenja koja se odnose na istraživanje litijuma i pratećih elemenata“, pokazuju podaci MRE dostavljeni ovom mediju.
U periodu od 2003. do 2012. godine izdato je 40 osnovnih rešenja gde se istražuje i litijum kao jedan od elemenata. U periodu od 2013. do 2024. godine izdato je još 29 rešenja, dok od 2021. godine nije izdato nijedno.
Od 2003, zaključno sa 2024. godinom odobreno je 514 osnovnih rešenja za istraživanje metala na 389 lokaliteta. Od svih tih lokaliteta, otvoren je jedino rudnik Čukaru Peki kod Bora.
Sve je počelo sa Rio Savom
Prema informacijama Ministarstva rudarstva i energetike, ukupno 138 kompanija dobilo je odobrenja za istraživanje metala u Srbiji.
Kada se govori o litijumu, prvo rešenje izdato je preduzeću „Rio Sava eksplorejšn“ 8. juna 2004. godine za izvođenje geoloških istraživanja evaporita u području Jadarskog neogenog basena, na području Loznice, kako je objavilo Udruženje „Prvi prvi na skali“ (PPNS) na osnovu podataka dobijenih od MRE.
Ovo preduzeće, koje je ćerka firma korporacije „Rio Tinto“, bilo je jedino koje je dobijalo dozvole države do 2010. godine, piše PPNS.
Različita rešenja u vezi sa litijumom dobijala su sledeća preduzeća: „Rio Sava Exploration“, „LithiumLi Balkan“, „Ultra Balkans“, „Balkan Gold“, „LithiumLi Exploration“, „Rare Mineral Resources“, „GeoMin Consulting“ (danas Euro lithium Balkan), „Nova Centauri metals“ (danas Balkan istraživanja), „Centurion metals“ (bivša „Nova Centauri Metals“), „Euro lithium Balkan“, „Jadar Lithium“ (danas Balkan Istraživanja) i „Sermetco“.
Radošević: Rudnici litijuma se planiraju na 30 lokacija u Srbiji
Ekološki analitičar Igor Radošević kaže za „Danas“ da, kada se pominje litijum, svi misle samo na kompaniju Rio Sava.
„Rio Tinto nije jedina kompanija koja planira da kopa litijum u Srbiji. Pored Rio Tinta na teritoriji Srbije svoje rudnike litijuma planiraju i kompanije ‘Euro Litijum’ koja svoj prvi rudnik planira u Valjevu, Ubu i Mionici, dok kompanija ‘Balkan istraživanja’ (Balkan Research) planira rudnike litijuma u okolini Jagodine, Gornjeg Milanovca, Rekovca, Požege i slično“, tvrdi on.
Rudnici litijuma se, prema njegovim rečima, planiraju na 30 lokacija po Srbiji u trouglu Loznica – Valjevo – Bor, piše „Danas“.
„To je teritorija od preko 22.000 km2 na kojoj živi oko dva miliona ljudi“, ističe Radošević i naglašava da je rudnik litijuma u dolini Jadra prvi od 30 planiranih rudnika litijuma.
„On ima zadatak da probije barijere u vidu ispunjavanja dobijanja svih potrebnih dozvola i studija, a pogotovo Studije o uticaju na životnu sredinu koja je krucijalan dokument. U slučaju da prođe rudnik Rio Tinta u Loznici, nastaće domino efekat gde neće biti moguće sprečiti otvaranje i drugih planiranih rudnika litijuma u Srbiji“, smatra Radošević.
Rio Tinto: Nema planova za razvoj bilo kog drugog projekta
Iz kompanije Rio Tinto navode da je „Jadar“ jedini litijumski projekat koji ta kompanija razvija u Srbiji i da nema planova za razvoj bilo kog drugog litijumskog projekta.
Međutim, oni potvrđuju da istraživanja jesu vršena.
„Osim istražnih radova u dolini Jadra, kompanija Rio Sava je od 2002. do 2015. godine vršila osnovna geološka istraživanja, prvenstveno borata, na teritorijama opština Užice (zlatiborski basen), Gornji Milanovac (Pranjani), Raška (mesta Baljevac na Ibru i Gradac) i Kraljevo (mesto Konarevo). Osim toga, u periodu od 2010. do 2015. godine vršena su i istraživanja prisustva litijuma i borata na teritorijama opština Valjevo (valjevski basen, Osladić i Dobrinja) i Požega (mesto Ježevica)“, navode iz Rio Tinta za „Danas“.
Objašnjavaju i zašto se od daljeg procesa odustalo.
„Na osnovu svih dobijenih rezultata, a u saradnji sa ekspertima kompanije Rio Tinto, ocenjeno je da pomenuta geološka istraživanja ne treba nastaviti, jer se utvrđeni geološki potencijal ne uklapa u poslovne planove kompanije“, pojašnjavaju iz Rio Tinta.
Oni podsećaju da su nakon 2015. godine istraživanja nastavljena samo u Jadarskom basenu.
„Svi radovi realizovani su u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom i odgovarajućim odobrenjima nadležnog ministarstva, a svi rezultati istraživanja dostavljeni nadležnom ministarstvu kroz godišnje izveštaje“, poručuju iz Rio Tinta.
Gde su do sada vršena istraživanja litijuma?
Kako je Udruženje PPNS objavilo na osnovu podataka dobijenih od MRE i drugih institucija, u razdoblju od 2004. do 2024. godine, zahtevima za istraživanje litijuma bilo je zahvaćeno ukupno 63 područja na teritoriji Srbije, što obuhvata i gradove, opštine i sela, odnosno naselja.
Prema pisanju ovog udruženja, to obuhvata i tri basena: Jadarski basen, Rekovački neogeni basen i Valjevsko-mionički basen.
Tu su Aranđelovac, Badanje, Baljevac, Bela Crkva, Belanovica, Blace, Brajkovac, Bujanovac, Bukulja, Cer, Čačak, Divci, Dobrinja, Dudovica, Gornji Milanovac, Gorobilja, Jadarski basen, Jagodina, Jalovik, Janok, Ježevica, Kamenica Šabačka, Knić, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Krajkovac, Kraljevo, Krupanj, Lađevci, Lajkovac, Lazarevac, Loznica, Lukavac, Ljig, Merošina, Mionica, Mrovska, Niš, Osečina, Osladić, Petlovača, Piskanja, Požega, Preljina, Rača, Raduše, Raška, Rekovac, Rekovački neogeni basen, Siokovac, Šabac, Šatornja, Topola, Trgovište, Trnava, Ub, Ursule, Valjevo, Valjevsko-mionički basen, Varvarin, Vladimirci i Vranje, piše Udruženje PPNS.
Međutim, Ministarstvo rudarstva i energetike tvrdi da su od ove 63 lokacije odobrena istraživanja za 49, što znači da za 14 lokacija koje su bile predmet interesovanja kompanija, istraživanja nisu dozvoljena.
Koliko u Srbiji ima litijuma
Prema studiji projekta Frejm (Frame) i njihovoj mapi litijuma u Evropi, iza koje, prema pisanju N1, stoji 55 stručnjaka iz više zemalja, od nekadašnjih navodnih 10 odsto svetskih rezervi, u Srbiji postoji samo jedna tačka koja je bogatija ovom rudom.
Verodstojnost ove mape za ovaj medij potvrdili su i geolog Branislav Božović, kao i naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević.
„Ovde su u pitanju samo zalihe u rudama, a ne sve zalihe. Nema razloga da se sumnja u ovu mapu“, rekla je Đorđević za N1.
Međutim, prema tim podacima, ta tačka koja je bogatija litijumom nije u Jadru.
Geolog Branislav Božović ranije je za N1 rekao se rudnik u Jadru i dalje tretira kao veoma značajan iako je tamo niska koncentracija rude.
Prema ovoj mapi, Srbija spada u zemlje sa manjim i srednjim potencijalima, a najveće nalazište je na istoku zemlje, u predelu Bora i Majdanpeka.
Izvori: Danas/N1
