Profesorka prava iz Velike Britanije govori za „Vreme" kako se njen tim izborio da dipfejk pornografija postane zakonom kažnjiva. Gde je tu Srbija
Fotografije ili snimci žena bez odeće, koji se masovno dele u grupama putem mobilnih telefona, a zapravo su lažni – mogli bi da postanu prošlost.
Makar u Velikoj Britaniji. Vlada ove zemlje najavila je da će biti usvojen zakon koji predviđa da svako ko napravi ili podeli „dipfejk“ pornografiju, odnosno seksualno eksplicitni sadržaj kreiran uz pomoć veštačke inteligencije, može da dobije i do dve godine zatvora.
„Ovo je dobrodošao korak koji prepoznaje ozbiljnu štetu ovakvog seksualnog zlostavljanja“, kaže za „Vreme“ Kler Mekgin, profesorka prava sa Univerziteta u Duramu.
Mekgin je bila u timu stručnjaka koji se izborio za ovaj zakon.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Svi oblici stvaranja, deljenja ili pretnje deljenjem intimnih slika bez pristanka mogu biti razorni“, dodaje ona i upozorav da moramo da bdemo svesni toga “da mogu biti i opasni po život“, pa čak i smrtonosni.
Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju, koja za sada nema slične zakonske regulative.
„U Srbiji su postali popularni takozvani ‘botovi za skidanje odeće’ u Telegram grupama“, kaže za „Vreme“ istraživačka novinarka Anđela Milivojević. „Istraživanje koje sam radila prošle godine za BIRN je pokazalo da je desetine muškaraca delilo slike ‘skinutih žena’ iz raznih krajeva Srbije“.
Šta će Britanci kažnjivati
U Velikoj Britaniji je 2015. godine kriminalizovano objavljivanje intimnih fotografija ili video-zapisa bez pristanka.
Međutim, postojeći zakon ne obuhvata korišćenje lažnih slika, a ovaj problem uzeo je maha poslednjih godina.
Podaci britanske službe za pomoć žrtvama Revenge Porn Helpline pokazuju da je zloupotreba slika uz pomoć „dipfejka“ porasla za više od 400 odsto od 2017. godine.
„Najpopularnija stranica za ‚dipfejk‘ pornografiju, koja se obično kreira i deli bez pristanka, ima oko 17 miliona poseta mesečno“, objašnjava profesorka Kler Mekgin. „Sadržaj skoro isključivo cilja na žene“.
Došlo je i do ogromnog porasta „aplikacija za skidanje“.
Prema novoj regulativi, koja će biti uključena u Zakon o kriminalu i policiji koji će biti upućen parlamentu, počinioci će biti krivično gonjeni i suočiće se sa optužbama za kreiranje i deljenje takvih slika.
Britanski primer nije usamnjen. I Amerika razmatra da u federalno zakonodavstvo ubaci mogućnost da žrtve imaju pravo da tuže za odštetu prekršioce, kaže Mekgin. Slični zakoni koji predviđaju kazne za „dipfejk“ već postoje u Holandiji i Viktoriji u Australiji.
„Niko nije bezbedan“
„Veoma dobra vest“, komentariše Anđela Milivojević najavu britanskog zakona.
„Zloupotreba veštačke inteligencije za kreiranje seksualno eksplicitnog sadržaja je postala toliko masovna da gotovo niko od nas nije bezbedan“, kaže ona.
„Još strašnije je što je uz samo nekoliko klikova bilo koja slika koju smo objavili na društvenim mrežama može da bude pretvorena u pornografski sadržaj“.
Srpski zakon ne prepoznaje, dodaje ona, „ni deljenje pravih intimnih snimaka ili slika bez dozvole kao posebno krivično delo“.
„Žrtve, koje su uglavnom žene, su prepuštene same sebi da kroz dug proces privatnih tužbi traže zaštitu od digitalnog nasilja koje ostavlja dugoročne traume“, kaže Milivojević, koja je razgovarala sa ženama žrtvama pornografskog „dipfejka“ za BIRN.
U Srbiji se ovaj vid lažne pornografija masovno koristi i za osvetu ženama koje su prekinule veze sa muškarcima ili su ih odbile.
U Hrvatskoj je 2021. godine u Krivični zakon uvedeno krivično delo ‘zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja’, dok je Crna Gora prošle godine uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili fajla sa seksualno eksplicitnim sadržajem, navodi se u tekstu Milivojević koji je objavila za BIRN.
Je li moguće da neko misli da je dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koja nema nikakvo regulatorno telo za elektronske medije, pita se Rodoljub Šabić u intervjuu za novi broj „Vremena“
Zaposleni u Apotekama Beograd kažu da im je rečeno da je do prolongiranja rešenja došlo zbog loše komunikacije sa Gradskim sekretarijatom za zdravstvo
„Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima“, kaže pisac Vladimir Arsenijević za novi broj „Vremena“. Pričao je o tome kako je pretučen i ima li ikakvih pouka
Reč je o optužnici kojom se Milutinu Savoviću i Biljani Krstić na teret stavlja nesavestan rad u službi i teško delo protiv opšte sigurnosti, a Slobodanu Kataniću zlupotreba službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti
Vlada Srbije je krajem novembra prošle godine usvojila odluku da obilaznica oko Beograda preimenuje u „Milutin Mrkonjić“
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
