Tokom prethodnih deset godina, mladi ljudi su polako okretali leđa rigoroznim standardima lepote i idealu o besprekornom telu i savršenoj koži.
Trend je započeo u Sjedinjenim Državama, kada su izloge butika počele da krase drugačije lutke, različitih veličina, oblika tela i boja, koje su daleko verniji prikaz ljudske figure.
Na promenu je uticala i kompanija Mattel 2016. godine svojom novom linijom barbika, među kojima su se po prvi put našle lutke sa nekoliko različitih oblika tela i sedam nijansi kože.
Tokom Nedelje mode u Njujorku 2019. godine, 49 „plus sajz“ modela imalo je priliku da prošeta pistom.
Iz trenda je nastao i ceo pokret telesne pozitivnosti (body positivity) koji promoviše pozitivan pogled na sva tela, bez obzira na telesnu težinu, boju kože, pol i fizičke sposobnosti.
Zagovornici ovog pokreta u fokus stavljaju zdravlje i funkcionalnost ljudskog tela, umesto ispunjavanja šablonskih standarda lepote.
Ljubav prema sebi kao čin otpora i borbe
Aktivistkinja Dejana Stošić smatra da je neophodno pričati o fenomenu body positivity kao o činu prihvatanja novih i drugačijih standarda lepote.
„Naša tela se menjaju kako se i mi menjamo. Celulit, strije i ožiljci su deo nas, posebno ako pričamo o ženama koje su mame, koje su stvorile jedan život. Standardi lepote se menjaju i zavise od društva, kulture,mode i vremena“, kaže Stošić.
Objašnjava da je, uprkos konstantnim promenama u standardima koje postavlja modna industrija, potrebno u svakom trenutku voleti svoje telo i sebe.
„Voleti sebe baš takve kakvi jesmo jeste čin pobune i otpor“, naglašava Stošić.
Psihološkinja i profesorka na Fakultetu političkih nauka Ivana Jakšić kao razlog nastanka pokreta telesne pozitivnosti navodi i frustraciju time što su dominantni standardi lepote tokom prošlih decenija isključivali veći deo populacije.
„Nemogućnost da sliku o sebi uskladimo sa onom koja je socijalno poželjna dovodi do nezadovoljstva sobom i do negativnih ishoda u domenu mentalnog zdravlja, među kojima su socijalna anksioznost i poremećaji u ishrani“, kaže Jakšić.
„Posebno su ranjive mlade osobe, devojčice i devojke, budući da su tek u procesu izgradnje identiteta tokom kog su podložnije uticaju društvenih normi“, navodi ona.
Dodaje da uključivanje osoba različitog izgleda u modne revije, reklamne kampanje i druge široko vidljive sadržaje šalje poruku da su sva tela prihvatljiva i vredna.
„Takvi pokušaji zasigurno pogoduju mentalnom zdravlju osoba koje odstupaju od predhodno opisanih normi. Reč je o principu reprezentacije koji nam je potreban u svim sferama društvenog života“, kaže Jakšić.
Toksična strana pozitivnosti
Jakšić upozorava da je javnost i dalje skeptična kada je telesna pozitivnost u pitanju i da još uvek izostaje razumevanje ovog pojma, pa samim tim dolazi do manjka empatije i razumevanja za osobe koje su telesno različite, posebno za gojazne osobe.
„Telesna pozitivnost se nekada tumači i kao promocija gojaznosti. Javnosti nije jasno da je gojaznost često posledica mentalnog zdravlja i da je za suočavanje sa tim problemima potrebno samoprihvatanje i izgradnja pozitivne slike o sebi“, objašnjava Jakšić.
Kritičari ovog pokreta izražavaju zabrinutost da dolazi do promovisanja „toksične pozitivnosti“ odnosno očekivanja da moramo uvek biti pozitivni bez obzira na sve, pa i na štetne posledice gojaznosti po zdravlje.
„Smatram da je body positivity dobra stvar, ali i da ovaj pojam više ne postoji u svojoj početnoj formi“, kaže za „Vreme“ nutricionista Aleksandar Matić.
„Ovaj pokret je osmišljen u cilju promovisanja različitosti i prihvatanja sebe. To podrazumeva ne samo prihvatanje različitih veličina tela, već i različitih deformiteta, opekotina i sličnih specifičnosti. Međutim, vremenom je došlo do velike zloupotrebe pojma i do narativa da su ljudi sa bilo kojom telesnom težinom zdravi“, objašnjava on.
Treba, kaže, biti svestan i potencijalnih rizika po zdravlje koje gojaznost nosi – veće opterećenje zglobova, veći rizik za kardiovaskularna oboljenja, povišen holesterol, pa i pojedine oblike karcinoma.
„Treba voleti svoje telo i prihvatiti ga u potpunosti, ali ako volimo svoje telo, onda je potrebno da želimo najbolje za svoje zdravlje i budemo svesni određenih rizika“, zaključuje Matić.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji polovina ljudi ima prekomernu telesnu masu, a petina se broji u gojazne.
Isključiva inkluzivnost
Druga grupa kritičara naglašava da, iako se zagovornici telesne pozitivnosti zvanično zalažu za što veću inkluzivnost, dolazi do paradoksa u kome je i sam pokret postao isključiv.
Oni navode da pokret i dalje isključuje pojedine marginalizovane grupe i da većina objava na društvenim mrežama prikazuje „konvencionalno privlačne bele žene“.
Jedna od analiza koja je proučavala objave na društvenoj mreži Instagram pokazuje da dve trećine ovih objava prikazuje bele žene, dok su muškarci i žene koji su pripadnici etničkih manjina i dalje slabije prisutni.
Kao potencijalni odgovor na paradokse koje sa sobom nosi telesna pozitivnost, u upotrebu je ušao manje radikalan pojam telesne neutralnosti (body neutrality).
Ključna poruka telesne neutralnosti jeste da je potrebno prebaciti fokus sa fizičkih karakteristika na unutrašnje stanje pojedinaca koje ne treba nužno povezivati sa izgledom.
