Anti-SLAPP konferencija: Srbija među pet država sa najviše SLAPP tužbi

Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene tužbama čija je namera da građani odustanu od borbe za istinu, da se uguši pravda, a pogađaju ne samo aktiviste i novinare, nego ostavljaju posledice po celu zajednicu, rečeno je na Anti-SLAPP konferenciji, prenosi Cenzolovka.

SLAPP tužbe imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore. One zloupotrebljavaju pravni sistem, nisu tu radi pravde, već radi njenog gušenja.

SLAPP tužbe ne pogađaju samo pojedince, nego celu zajednicu. One utiču na to da uzbunjivači ćute, da se novinari dvoume, a da se aktivisti pitaju da li su njihova istina i hrabrost na terenu vredni tolikih posledica, što je opasno za svako društvo, rekla je na Anti-SLAPP konferenciji Dragana Lukač Zečević iz Partnera Srbija.

Šefica Misije OEBS u Srbiji Karolina Hidea rekla je da se broj slap tužbi znatno povećao poslednjih godina, prenosi N1.

Broj slučajeva dvostruko veći

Prema poslednjem izveštaju koalicije CASE, koju je pripremila _F_ondacija Dafne Karuana Galicija, broj slučajeva SLAPP-a u Evropi se udvostručio od 2020. godine, kada ih je bilo 570, do prošle godine, u kojoj su zabeležena 1042.

CASE u svom izveštaju naglašava da je Srbija peta po broju SLAPP tužbi od 41 evropske zemlje u kojima su ovakve tužbe otkrivene od 2010. do 2023. godine. Broj nije pouzdan pošto se slučajevi često ne prijavljuju ili iz različitih razloga je nemoguće proceniti o kakvoj se vrsti tužbi radi.

U najgorem položaju u Srbiji, kada su u pitanju SLAPP tužbe, jesu lokalni mediji.

„Srbija je u Evropi među zemljama sa najviše slap tužbi. Institucije treba da se potrude da reše taj problem. Moramo da pomognemo onima koji su marginalizovani, a ne da ih ućutkujemo“, kazala je zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva.

Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetković kazala je da ne postoji precizna statistika u vezi sa brojem slap postupaka u Srbiji.

„U 2023. godini 10 postupaka je zabeleženo, a u 2024. godini 17 postupaka je vođeno samo protiv novinara, a ne znamo koliko je podneto protiv aktivista i organizacija civilnog društva. Pokretani su parnični, prekršajni i krivični postupci“, navela je Toskić Cvetković.

Izvor: Cenzolovka/N1