"Neke kompanije, kako bi smanjile troškove, nude svojim zaposlenima medicinske tretmane u inostranstvu, što pokazuje da se industrija rapidno širi. Kako bi zdravstveni sektor dobio deo prihoda tržišta zdravstvenog turizma, potrebno je da uspostavi i ojača odnose sa inostranim osiguravajućim kućama"
Krajem februara u Beogradu je održana međunarodna konferencija o zdravstvenom turizmu Balkan Health Forum, a jedan od ključnih govornika bio je dr Akan Suver, predsednik Marmara fondacije i organizator Evroazijskog ekonomskog samita. Za „Vreme“ on kaže da, uprkos krizi, zdravstveni turizam svake godine beleži rast, kao i da Srbija ima ogroman potencijal u ovoj oblasti.
„VREME„: Šta za jednu zemlju znači razvoj zdravstvenog turizma, čemu taj razvoj može da doprinese? Kako se razvoj ove oblasti odražava na ekonomiju?
AKAN SUVER: Zdravstveni turizam značajno doprinosi privredi jedne zemlje. Ova industrija raste od 20 do 30 odsto na svetskom nivou i očekuje se da će 2014. godine njen udeo na tržištu biti oko 120 milijardi dolara. Rezultati razvoja ove oblasti su lakše i jeftinije mogućnosti prevoza pacijenata, edukacija lekara u zemljama Zapada, viši standardi zdravstvenog tretmana.
Iako je to i dalje tema za diskusiju, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), širom sveta postoji oko 50 miliona zdravstvenih turista. Navodi se da je 2007. godine 750.000 Amerikanaca putovalo van SAD zbog lečenja i da je taj broj povećan na šest miliona 2010, a predviđa se da će dostići deset miliona 2017. godine. Prema istraživanju britanske kompanije Treatment Abroad, 41 odsto zdravstvenih turista iz Evrope putuje van svoje zemlje zbog estetske hirurgije, a 32 procenta zbog stomatoloških intervencija. Engleski pacijent potroši od pet do osam hiljada dolara po medicinskom putovanju. Isto istraživanje pokazuje da devet od deset zdravstvenih turista kaže da bi definitivno ili najverovatnije ponovo išli u inostranstvo zbog zdravstvenog turizma, i da će prijateljima i porodici preporučiti zemlju u kojoj su bili. Cena je najvažniji faktor putovanja za 83 odsto medicinskih turista, a 85 odsto njih kaže da su bili veoma zadovoljni zdravstvenim uslugama koje su im pružene.
Koji su bili ciljevi konferencije Balkan Health Forum i šta mislite da je postignuto na konferenciji?
Cilj ove međunarodne konferencije je bio da se identifikuje potencijal za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji i na Balkanu, kao i da se uspostavi saradnja zemalja koje imaju različite nivoe razvijenosti ovog sektora. Srbija i zemlje regiona imaju ogroman potencijal za razvoj i saradnju u ovoj oblasti. Korišćenje tih potencijala bi doprinelo kvalitetnijim medicinskim uslugama u ovim zemljama, ali i ekonomskom rastu. Ideja konferencije je bila i da se ohrabri saradnja lekara iz Srbije i njihovih kolega iz inostranstva, zarad edukacije lekarskog kadra. Takođe, pokušali smo da u projekat razvijanja zdravstvenog turizma u većoj meri uključimo institucije.
Kakva je uloga državnih institucija u razvijanju zdravstvenog turizma?
Uloga je ključna i ogleda se u ulaganjima u razvoj potencijala i centara za zdravstveni turizam, prilagođavanju zakonske regulative, stvaranju povoljne klime za razvoj i ulaganja. Država može da utiče i na podizanje svesti o nužnostima razvoja zdravstvenog turizma, na strukovno povezivanje onih koji pružaju usluge u ovoj oblasti, medicinskih i turističkih stručnjaka. Neophodno je dobiti međunarodne akreditacije i ispuniti neophodne standarde za bezbednost pacijenata. Međunarodna akreditacija doprinosi verodostojnosti zdravstvenih ustanova kod pacijenata, osiguravajućih kuća, potencijalnih investitora i ustanova s kojima se sarađuje. Takođe, vrlo je važno da medicinsko osoblje dobro zna strane jezike, jer je komunikacija pacijenata sa lekarom od vitalnog značaja.
Kakve su mogućnosti i potrebe saradnje zemalja na Balkanu u sektoru zdravstvenog turizma?
Razvoj zdravstvenog turizma na Balkanu, kao i u ostatku sveta, tema je koja zahteva detaljnu procenu investitora. Činjenica da zdravstveni turisti troše pet puta više nego obični turisti pokazuje značaj ove industrije. Neke kompanije, kako bi smanjile troškove, nude svojim zaposlenima medicinske tretmane u inostranstvu, što pokazuje da se industrija rapidno širi. Kako bi zdravstveni sektor dobio deo prihoda tržišta zdravstvenog turizma, potrebno je da uspostavi i ojača odnose sa inostranim osiguravajućim kućama. Saradnja bolnica, osoblja i drugih aktera u ovoj industriji je ključna za njen dalji razvoj. Takođe, napredak u promociji zdravstvenog turizma će se desiti tek kad se uspostavi jedinstvo svih njegovih aktera.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
