Za deset godina uplatili smo 950 miliona evra u srpski budžet

Početkom oktobra se navršava deset godina od privatizacije Duvanske industrije Vranje od strane kompanije British American Tobacco (BAT). BAT je najrasprostranjenija duvanska grupacija na svetu, koja posluje u više od 180 zemalja. Kompanija zapošljava više od 56.000 ljudi i poseduje 44 fabrike cigareta u 39 zemalja. U toku prošle godine, BAT je na globalnom nivou prodao skoro 700 milijardi cigareta i uplatio preko 32 milijarde funti u budžete zemalja u kojima posluje. Kompanija je prisutna u Srbiji 17 godina, s tim što je 2003. privatizovala Duvansku industriju Vranje čime je postala, i do danas ostala, vodeći britanski investitor u Srbiji.

U periodu obeležavanja jubileja, o iskustvima u poslednjoj deceniji, poslovnom ambijentu i budućim planovima u Srbiji, razgovarali smo sa Srđanom Lazovićem, direktorom za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku kompanije British American Tobacco South-East Europe d.o.o.

„VREME„: BAT ove nedelje obeležava važan jubilej – deset godina od kupovine Duvanske industrije Vranje. Kakva su vaša dosadašnja iskustva na srpskom tržištu?

SRĐAN LAZOVIĆ: Počeli smo kao predstavništvo 1996. godine, a prekretnicu je označila upravo privatizacija Duvanske industrije Vranje, 2003. godine. Time je kompanija postala jedan od najznačajnijih stranih investitora a ujedno i najveći britanski investitor u zemlji. Srpsko tržište zauzima veoma značajnu poziciju u našim poslovnim operacijama u Jugoistočnoj Evropi, zbog čega smo se i odlučili za ovu akviziciju. Dosadašnja iskustva u Srbiji su pomešana. Još uvek ne ostvarujemo željene finansijske rezultate zbog velikog broja, uglavnom eksternih faktora na koje ne možemo da utičemo, ili možemo samo delimično. Poslednji primer u tom smislu jeste eksplozija nelegalne prodaje rezanog duvana zbog koje su na gubitku i država i industrija. Sa druge strane, postoje i elementi kojima smo zadovoljni, na primer činjenicom da talentovani ljudi iz Srbije predstavljaju neprocenjiv resurs za celu BAT grupaciju. U poslednjih deset godina, više od 30 mojih kolega je otišlo da radi u BAT-ovim filijalama u inostranstvu – od Azerbejdžana, preko Češke, Nemačke do centrale u Londonu. Primera radi, danas u našoj centrali u Londonu radi šestoro Srba na veoma odgovornim poslovima za kompaniju globalno. To je najbolji pokazatelj da srpski menadžeri mogu da budu i te kako uspešni i u poređenju sa kolegama iz preko 180 drugih zemalja u kojima poslujemo. To su stvari na koje smo zaista ponosni.

Koliko je BAT doprineo ekonomiji Srbije u poslednjoj deceniji?

BAT je bio jedan od pionira stranih investicija u Srbiji. Od privatizacije fabrike pre deset godina, direktno smo investirali u Srbiju preko 200 miliona evra, od čega je 115 miliona evra uloženo u kupovinu i modernizaciju fabrike u Vranju. Zahvaljujući ovim investicijama, danas se u Vranju proizvode vodeći globalni brendovi kompanije kao što su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy. Verujem da je za srpsku ekonomiju i finansije mnogo važnija činjenica da smo, sve ove godine, jedan od najvećih poreskih obveznika u Srbiji. U poslednjoj deceniji uplatili smo 950 miliona evra u srpski budžet, prvenstveno kroz akcize i druge poreze. Dakle, godišnje uplatimo u proseku stotinak miliona evra u budžet Srbije.

Kako BAT doprinosi unapređenju poslovne klime?

BAT je jedan od osnivača i član Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC), vodeće međunarodne poslovne asocijacije u Srbiji. Kroz aktivnosti u Savetu, kompanija se trudi da unapredi poslovnu klimu u zemlji kako bi se na taj način privukli novi strani investitori. Naš najznačajniji formalni doprinos jeste tzv. Bela knjiga, koju objavljujemo svake godine i koja sadrži konkretne preporuke upućene Vladi radi unapređenja poslovne klime u Srbiji. Uvek ističemo da su, za dalja ulaganja stranih investitora u Srbiji, predvidivost regulatornog okruženja i politička i makroekonomska stabilnost zemlje od krucijalne važnosti. Kao kompanija, BAT se uvek trudio da bude ambasador Srbije i da je promoviše kao atraktivnu investicionu destinaciju na svim inostranim forumima na koje smo bili pozvani da prenesemo svoja iskustva iz Srbije i sa tom praksom ćemo, zasigurno, nastaviti i u budućnosti.

Šta za BAT kao stranog investitora znači očekivani početak pregovora o punopravnom članstvu Srbije u EU? Kako će usaglašavanje regulative sa pravilima EU uticati na duvansku industriju u Srbiji?

Početak formalnih pregovora o članstvu u EU značiće dalju sigurnost i stabilnost za svakog investitora, bilo stranog ili domaćeg. Približavanje Uniji će svakako biti i dodatan signal potencijalnim investitorima da je Srbija zemlja sa, za njih, poznatim i transparentnim pravilima igre. Kao kompanija, pozdravljamo svaki korak koji Srbija čini na putu ka formalnom članstvu u EU. Iako postoje brojne predrasude i zablude, Srbija je, zapravo, u najvećem delu regulative koja se tiče duvanske industrije već usaglašena sa aktuelnim pravnim okvirom Unije. U nekim oblastima, kao što je oglašavanje duvanskih proizvoda, ovde je regulativa čak i stroža nego što je to praksa u mnogim zemljama članicama EU. I u oblasti akciza smo usklađeni sa EU u pogledu mešovitog akciznog sistema koji EU definiše, kao i po pitanju metodologije obračuna minimalne akcize. Međutim, dalje usaglašavanje neophodno je po pitanju iznosa same minimalne akcize koja je u Srbiji, još uvek, daleko od minimalnih zahteva Unije. Novi Zakon o akcizama, koji je stupio na snagu početkom ove godine, upravo je taj korak ka daljoj, postepenoj harmonizaciji sa EU i u ovoj oblasti.

BAT ulaže znatna sredstva u projekte korporativne društvene odgovornosti i za pomoć lokalnoj zajednici. Možete li navesti neke od najznačajnijih?

BAT je jedan od začetnika koncepta korporativno-društvenog poslovanja (CSR) u Srbiji. Zajedno sa još nekoliko društveno odgovornih kompanija, BAT je pre šest godina osnovao Forum poslovnih lidera, vodeću CSR organizaciju u zemlji. Kao jasan dokaz naših CSR napora u Srbiji u prošlosti, BAT je dobio mnoge nagrade, i na nacionalnom i na lokalnom nivou. BAT je u CSR projekte uložio više od miliona evra u poslednjoj deceniji u Srbiji. Realizovali smo više od stotinu projekta do sada u ovoj oblasti, počev od tradicionalnog izbora za najboljeg malog preduzetnika Pčinjskog okruga, preko kampanja prevencije maloletničkog pušenja, brojnih projekata u oblasti obrazovanja, kulture, donacije dva stana vrednosti 80.000 evra socijalno najugroženijim porodicama nakon zemljotresa u Kraljevu… I u budućnosti, u skladu sa svojim mogućnostima, nastavićemo da ulažemo u zajednicu u kojoj živimo i radimo.

Vi lično ste i potpredsednik Saveta stranih investitora. Koja su vaša očekivanja od rekonstruisane Vlade u smislu unapređenja poslovnog ambijenta?

Za svakog investitora, predvidivost regulatornog okruženja te politička i makroekonomska stabilnost jedne zemlje su od krucijalne važnosti. Stoga upravo na tom polju očekujemo dalji progres od strane Vlade Srbije. To podrazumeva početak pregovora sa EU, nastavak strukturnih reformi, transparentnost ukupnog poslovnog ambijenta, suzbijanje sive ekonomije, dalje eliminisanje nepotrebne birokratije na svim nivoima, nastavak borbe protiv korupcije. Svesni smo da je to lako reći ali veoma teško sprovesti u praksi. Pa ipak, svaki potez rekonstruisane Vlade u narednom periodu koji bude išao u ovom smeru imaće našu apsolutnu podršku i biće dodatni korak koji će predstaviti Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju.