Prevoz đaka – luksuz?
Kako javlja RTS, u opštinama na jugu Srbije mesečna autobuska karta za dva učenika košta i po 15.000 dinara. „Niš ekspres“, jedini prevoznik u tom delu Srbije, posluje tržišno, pa ionako siromašne opštine pokušavaju da preko socijalnih davanja pomognu da srednje obrazovanje ne bude luksuz.
Iz skromnog budžeta od 330 miliona dinara, opština Merošina za karte osnovaca i radnike škole mesečno plaća milion i po dinara. Srednjoškolcima preko Centra za socijalni rad pomažu kroz jednokratnu novčanu pomoć. Ni Gadžin Han nema srednju školu, a Niš se od najudaljenijih sela nalazi na 45 kilometara. Mesečna karta košta oko 9000 dinara. Opština osnovcima plaća prevoz, a srednjoškolcima i studentima subvencioniše mesečne karte. Predsednik opštine Saša Đorđević kaže da svake godine pregovaraju sa „Niš ekspresom“, ali uzalud, dok u „Niš ekspresu“ ne žele da daju komentar. Mrežu srednjih škola određuje Ministarstvo prosvete na osnovu broja dece.
Privatni časovi iznad proseka
Izveštaj „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju Srbije“ koji je nedavno objavio OECD, pokazuje da su privatni časovi najčešći oblik ulaganja u dopunsko obrazovanje u našoj zemlji. Od ukupnog broja roditelja školske dece koja plaćaju privatne časove, jedna četvrtina za to daje više od 60 odsto porodičnog budžeta. U izveštaju je navedeno da je privatno podučavanje uobičajena pojava na svim nivoima obrazovanja u Srbiji, ali nije karakteristično samo za našu zemlju. Međutim, broj đaka koji u Srbiji pohađaju privatne časove viši je od proseka za zemlje OECD-a i znatno viši nego u državama sa uspešnim obrazovnim sistemima, kao što su Kanada, Holandija i Finska. Prema ovoj studiji, najveći broj učenika u Srbiji pohađa privatne časove iz matematike, a časovi maternjeg jezika su mnogo ređi. Više od trećine srpskih đaka pohađa dodatne časove, a više od četvrtine dopunske. Prema rezultatima PISA studije iz 2009, učenici gimnazija češće pohađaju dodatne časove iz matematike, prirodnih nauka i drugih predmeta, dok đaci srednjih stručnih škola češće idu na dopunsku nastavu. U izveštaju se konstatuje da „nije svaka privatna nastava nezakonita i neetička“, te da je na preduniverzitetskom nivou „motivisana nizom činilaca koji uglavnom nisu nezakoniti“. Ipak, stručnjaci ukazuju da rasprostranjenost privatne nastave u Srbiji zahteva „hitnu pažnju i dobro osmišljenu akciju da bi se sprečilo da postojeća praksa pređe u sistem u senci, u kome privatno podučavanje postaje preduslov za polaganje ispita ili prelazak na više nivoe obrazovanja“.
Dani inženjera
Beogradski dani inženjera (EBEC Beograd) biće održani šesti put zaredom od 7. do 11. marta na Mašinskom i Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, u organizaciji lokalne BEST grupe Beograd. Mladi inženjeri mogu da pokažu znanje i veštine u okviru takmičarskog dela, a prvi put je organizovan i edukativni program kako bi se mladima pružilo dodatno obrazovanje na polju neformalnih veština i aktuelnih inženjerskih tema.
Takmičenje je prilika za studente tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta da kroz timski rad primene teorijsko znanje na rešavanje konkretnog problema u dvema kategorijama – timskom dizajnu i studiji slučaja.
Najbolje ekipe se kvalifikuju za učešće na Regionalnom inženjerskom takmičenju EBEC Balkan u Sofiji, odakle se pobednici šalju na Evropsko inženjersko takmičenje u Varšavi.
Priznanje za inkluziju
Na redovnom zasedanju Izvršnog odbora Unicefa u Njujorku početkom februara, ministar prosvete Žarko Obradović predstavio je rezultate uvođenja inkluzije u obrazovni sistem Srbije. Na ovaj način Srbiji je odato priznanje u oblasti inkluzivnog obrazovanja, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na panel diskusiji o pitanjima dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja je organizovana u okviru sastanka Izvršnog odbora Unicefa u Njujorku, upućen je poziv drugim vladama i donatorskim zajednicama da pruže hitnu podršku politikama koje ostvaruju prava svakog deteta na kvalitetno obrazovanje.
Obradović je na sastanku govorio o inovacijama, kao što su nacionalni okvir za praćenje napretka u smanjenju nejednakosti u obrazovanju, i o Mreži podrške inkluzivnom obrazovanju u kojoj zajedno rade Vlada Srbije i više od 50 nacionalnih organizacija civilnog društva. Obučeno je oko 15.000 nastavnika, odnosno jedna petina ukupnog nastavnog kadra. Trećina osnovnih škola u Srbiji povećala je upis dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u prvi razred u 2010. godini. Značaj ove teme potvrđuje i odluka de se u septembru o njoj razgovara i na Generalnoj skupštini UN.
