Svetska banka: Obrazovanje je slaba tačka
Rad na reformi obrazovnog sistema koji će proizvoditi kadrove sa veštinama koje traže poslodavci put je kojim Srbija mora da krene, poruka je upravo objavljene studije Svetske banke „Put ka napretku: Produktivnost i izvoz“. U Svetskoj banci ističu i da poslodavci u Srbiji ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovanih radnika, uprkos velikoj nezaposlenosti, što govori o lošem obrazovnom sistemu. Zato u ovoj instituciji savetuju efikasnije trošenje sredstava na univerzitetskom nivou, fokusiranje na razvoj veština koje se koriste u više sektora, na praktično upotrebljivo znanje i ulaganje u obrazovanje odraslih.
Diploma i bez akreditacije
Privatni Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, beogradski Univerzitet Alfa i Akademija lepih umetnosti nisu dobili akreditaciju za rad, pa trenutno u Srbiji postoji 16 univerzitetskih ustanova – osam državnih i osam privatnih. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta donela je odluke o odbijanju krajem oktobra, pošto te ustanove ne ispunjavaju uslove o studijskim programima u tri polja i tri nivoa studija, rekla je Tanjugu predsednica komisije Vera Vujčić i navela da odbijene ustanove imaju pravo na žalbu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Ukoliko ni savet ne uvaži žalbu, ili ukoliko se ne žale, ove ustanove imaju pravo da nakon godinu dana ponovo podnesu zahtev za akreditaciju, rekla je Vujčić i navela da odbijeni univerziteti ispunjavaju uslove da se akredituju kao visoke škole akademskih studija, odnosno da mogu školovati studente na osnovnim i master studijama, bez doktorskih. Studenti odbijenih univerziteta imaju pravo da završe studije, ali te ustanove neće moći naredne godine da upisuju brucoše, rekla je Vujčić i navela da je „drugo pitanje“ šta će biti sa njihovim diplomama na tržištu rada, ukoliko konačno budu odbijeni.
Sve više nasilja u školama
Nasilje među vršnjacima u školama veoma je rasprostranjeno i znatno je izraženije u osnovnim nego u srednjim školama, pokazalo je istraživanje zaštitnika građana i Panela mladih savetnika o zaštiti dece od nasilja u školama. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, istraživanje je obavljeno na ukupno 1257 anketiranih, a anketiranje je sprovedeno u 72 škole u Srbiji – 37 osnovnih i 35 srednjih. Samostalna savetnica stručne službe zaštitnika građana u odeljenju za prava deteta Snežana Nešić kazala je da su rezultati istraživanja pokazali da je čak 73 odsto dece saopštilo da se vršnjačko nasilje dešavalo u školama često, povremeno ili retko. Potvrđeno je i da je vršnjačko nasilje znatno izraženije u osnovnim nego u srednjim školama, pa je skoro 90 odsto ispitivanih osnovaca imalo neposrednog ili indirektnog iskustva sa vršnjačkim nasiljem, dok je takvo iskustvo imalo 60 odsto učenika u srednjim školama. Što se tiče nasilja nastavnika prema učenicima, dobijeni podaci ukazuju da je 23 odsto učenika osnovnih i srednjih škola saopštilo da su bili svedok nekog oblika nasilja nastavnika prema deci. Ona je istakla da je, za razliku od vršnjačkog nasilja, nasilje nastavnika nad učenicima češće u srednjim školama, odnosno da su učitelji i nastavnici skloniji da primene neki oblik nasilja nad starijom decom. Kada je reč o merama prevencije nasilja u školama i učešću učenika u ovim merama, istraživanje je pokazalo da 60 odsto ispitivane dece smatra da u njihovoj školi nije preduzeta ili ne zna da li je preduzeta bilo koja mera na smanjenju, suzbijanju i iskorenjivanju nasilja. Prema saznanjima i procenama anketiranih učenika, srednje škole su u nešto većoj meri od osnovnih posvećene organizovanju i pripremanju razgovora, tribina, debata i promotivnih materijala na temu nasilja u školama. Rezultati istraživanja pokazali su i da su se u najmanjoj meri primenjivali propisi o zaštiti dece od nasilja u školama u delu koji se odnosi na obavezu škola da formiraju Tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, pa je tako 70 odsto učenika iz osnovnih i srednjih škola reklo da nema ili da ne zna da li takav tim postoji u njihovoj školi.
