Trideset sedam

Kolika je vaša telesna temperatura? Koliko ljudi je otkrilo Ameriku pre Kolumba? Ili pak, koliko je drama napisao Vilijam Šekspir? Da bi se odgonetnulo bar poslednje od ovih pitanja, neophodno je vratiti se u elizabetanska vremena. U čak četiri veka starom katalogu sa sajma knjiga u Frankfurtu može se na ovu temu naći jedna preuranjena knjiška najava. Naime, engleski štampari, otac i sin Vilijam i Isak Jagard, zajedno sa Šekspirovom glumačkom družinom Kings Men, najavljuju kako će između aprila i oktobra 1622. godine u Londonu biti objavljena knjiga naslovljena kao Mr. William Shakespeares Comedies, Histories, & Tragedies, koja predstavlja prva štampana Šekspirova sabrana dela i poznata je i kao Prvi folio. Ispostavilo se da je izdavačima ove istorijske kolekcije drama bilo potrebno više od godinu dana dovrše ovaj posao. Prvi folio je objavljen tek u novembru 1623, sedam godina nakon smrti Vilijama Šekspira. U međuvremenu je stariji Jagard, otac Vilijam, oslepeo i preminuo ne dočekavši knjigu koja će ih u svetu knjižara zauvek učiniti slavnim. Ova knjiga je sadržala 36 Šekspirovih drama i mada se ponegde računa i da ih je 38, verovatno je najispravnije računati da je Šekspir napisao 37 drama. Do tog broja se dolazi kad se računa da drama Henri IV ima tri, a ne dva dela. Devet godina nakon Prvog folija, pojaviće se i Drugi folio, u koji je uneto oko 1700 ispravki prethodnog izdanja. No, sa decenijama, a posebno u narednom veku, broj navodnih Šekspirovih dela će rasti, ma kako to bilo čudno. Šekspir je samo pola svojih drama imao odštampano, a neke su bile samo rukopisi koji su vremenom izgubljeni i potom ponovo pronađeni. Tako će se vremenom pojaviti takozvani Šekspirovi apokrifi, kao i dela koja je Šekspir stvarao u saradnji sa drugim autorima. Uz sonete i poeme, ukupan opus barda sa Avona će narasti na 42 u narednih sto godina, pa na 46 u sledećih sto. I mada je to jedno od onih, sasvim konkretnih pitanja, ispostavlja se da odgovor ni danas nije jednoznačan. Naše svakodnevno korišćenje brojeva uvek podrazumeva i veštinu odmeravanja i računanja sa približnim vrednostima. Insistiranje na apsolutno preciznom broju, ma kako delovalo pronicljivo, često pokazuje dublje nerazumevanje. I još češće, neizbežnu netačnost. Naime, ako u ovom slučaju ne želimo da pogrešimo, možemo reći da je Šekspir napisao između 36 i 45 drama. Tako nismo precizni, ali jesmo tačni. Kada, na primer, neke prirodne veličine merimo instrumentom, podrazumevamo da njihovu vrednost dobijamo u nekom opsegu greške i sa određenom preciznošću. To je tako jer instrument jednostavno „ne zna“ bolje do toga gde se krije odgovor, ali je siguran da se on nalazi između nekih vrednosti. Do te situacije dolazi kad god nešto ne znamo, a to je gotovo uvek.