"Ono što IBM može da pruži kao korisniku se pomera u neki drugi smer – u cloud, poslovnu analitiku i mobilne i društvene tehnologije. Krajnji korisnik postaje sve glasniji i sve se bolje čuje kroz društvene mreže – on sada ulazi u firmu na nivou odlučivanja šta će biti firmin sledeći korak"
Nakon jedanaest godina i niza pozicija u IBM-u, Nataša Sekulić nedavno je postala direktor prodaje ovog giganta za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. U intervjuu za „Vreme“ Nataša Sekulić, diplomirani inženjer beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i master biznis administracije (MBA) britanske Warwick poslovne škole, govori o munjevitim promenama koje se događaju u svetu informacionih tehnologija (IT) i neophodnosti potpune promene tradicionalnog načina razmišljanja, koji sve više postaje beskoristan u svetu koji se neprestano menja.
„VREME„: Pre dolaska na sadašnju poziciju bili ste operativni direktor za Rumuniju i celu Jugoistočnu Evropu. Možete li uporediti tržište Srbije sa regionom koji ste pokrivali?
NATAŠA SEKULIĆ: Region je organizovan tako da sve države međusobno koriste sličnosti i mogućnosti ostalih država. Dobar deo sličnosti postoji, ali ima i velikih razlika, prevashodno u tome da li je zemlja u EU ili nije, koliki je stepen investicija i koja je veličina lokalne IBM organizacije. Cilj je da u Jugoistočnoj Evropi iskoristimo znanja koja se nalaze u svakoj od država u kojima posluje IBM, i mislim da dosta dobro uspevamo u tome – što zbog ljudi iz IBM-a, što zbog naših partnera koji poseduju neke jedinstvene sposobnosti.
Gde je pozicija Srbije u svemu tome?
Srbija je odlično pozicionirana u znanju, i softverskom i servisnom, kao i u telekomunikacionoj industriji. Od svih država u regiji mi imamo najozbiljnije projekte, implementirana su najozbiljnija rešenja (ili je implementacija u toku), koja ne pokrivaju samo Srbiju, nego i regiju.
A šta nije odlično u Srbiji?
Ne bih da ulazim u neki političko-ekonomski aspekt. Mi posmatramo makroekonomske faktore u svim državama, kako bismo mogli da pozicioniramo stepen investicija i raspored ljudskih resursa. Realno, Srbija je tu malčice uzdrmana, ali se vidi ozbiljan pomak i želja da se to nadomesti. IBM uvek gleda u budućnost i vidimo i predviđamo koji su potencijali. I u tom smislu, mi imamo jednu rečenicu: IBM is here to stay, što znači da su planovi poslovanja koje IBM ima u nekoj zemlji uvek dugoročni
Kako očekujete da se IBM dalje razvija nakon što ste došli na novi položaj?
Odgovoriću vam iz dva aspekta: iz ličnog, šta ja kao pojedinac donosim IBM-u, i iz aspekta tržišta – kako se tržište trenutno razvija i samim tim kako mu IBM pomaže u daljem razvoju. Lično, donosim regionalno iskustvo, što zbog rada sa regionalnim kućama, što zbog poznavanja velikog broja ljudi iz IBM-a u regiji, a i šire, u Evropi. Donosim kontakte i poznanstva sa ljudima koji su stručnjaci u oblastima koje su nam potrebne. Mi ovde imamo ljude koji su odlični stručnjaci u mnogim oblastima, ali nam uvek treba još, i uvek su nam potrebne specijalizovane veštine kako bismo podigli vrednost koju korisnik dobija na viši nivo. Sa druge strane, prilagođavajući se, razumevajući tržišne uslove i smer u kome se Srbija kreće, nastavićemo sa razvojem naše CTO studije kao strateške pomoći vladi na povećanju efikasnosti, transparentnosti i integracije sistema. Vrlo nam je bitno da nastavimo sa razvojem tog projekta, zato što nam je u strateškom razvoju važan momenat saradnja i poboljšanje e-uprave i vlade.
Šta je tada, u oktobru 2013, dogovoreno u vezi sa vašom studijom o razvoju elektronske uprave? Da li ste vi tada učestvovali u tim razgovorima?
Jesam, kao regionalni resurs na tadašnjoj prezentaciji, na kojoj je prisustvovao veliki broj ministara, tadašnji premijer Dačić i direktor za Centralnu i Istočnu Evropu Dejvid la Ros. Tada je predstavljena studija koja je prikaz predloga strategije i predloga rešenja za određeni broj ministarstava, kako bi svako od njih moglo da bude efikasnije i transparentnije, kako bi se lakše moglo integrisati sa ostalim sistemima i pružati što bolju podršku kao javni servis.
U januaru je kompanija Lenovo izvršila akviziciju IBM–ove serverske divizije. I ranije ste sarađivali sa Lenovom, 2005. je ova kompanija kupila vaš PC biznis. O čemu je sada reč?
Posmatrajući kako se kreće tržište, IBM je u cilju davanja što boljih dodatih vrednosti svojim klijentima, odlučio da izađe iz tog posla sa niskom marginom dobiti, i investira u nove inicijative.
Koje?
To su pre svega Watson grupa, kako bismo krenuli u novu eru kompjutinga – kognitivnog kompjutinga, i kompanija Soft Layer, kako bismo pojačali cloud servise. Reč je o kompaniji koja pruža usluge na nivou cloud infrastrukture kao servisa (IaaS). Tu akviziciju smo izvršili prošle godine. Pošto je cloud način prenosa u informacionim tehnologijama (IT delivery model), IBM želi da bude u sva četiri modela cloud servisa – infrastrukturi, platformi, softveru i poslovnim procesima isporučenim u formi usluge.
Znači, ovo je bila prodaja nečega što ne donosi toliki profit?
Ono što IBM može da pruži kao korisniku se pomera u neki drugi smer, to je cloud, poslovna analitika i mobilne i društvene tehnologije. Svesni smo da krajnji korisnik postaje sve glasniji i da se sve bolje čuje kroz društvene mreže. Kako bi u realnom vremenu shvatio šta se dešava, IBM ulaže u razna rešenja, da bi to onda mogao da daje kao dodatu vrednost krajnjem korisniku. Daću vam jedan primer. Pitali smo direktora upravnog odbora jedne od tri najveće banke u Turskoj: „Šta vas drži budnim noću, šta vam ne da da spavate?“ On nije pominjao ni cene ni efikasnost, nego je rekao: „Ono šta će sutra izaći o našoj banci na Fejsbuku ili Tviteru.“ Taj aspekt poznavanja tržišta mi zovemo iskustvo klijenata. Vrlo nam je važno, kao i našim klijentima, šta će njihovi korisnici misliti o njima, šta su njihove potrebe, kako oni mogu da učestvuju u dizajniranju raznih rešenja. Krajnji korisnik sada ulazi u firmu na nivou odlučivanja šta će biti firmin sledeći korak.
Da li to znači i da ugovor sa Telenorom koji ste potpisali ima najviše veze sa njihovom kupovinom KBC banke?
Ne, nema. Mi smo u saradnji sa Telenorom prepoznali one oblasti poslovanja koje Telenor želi da unapredi, i tu smo im pomogli, nema direktne veze sa kupovinom banke.
Njima je jedna od važnijih stvari u poslednjem periodu bila upravo to – ulazak na finansijsko tržište.
To samo govori o tome kuda ide ovaj svet, baš to što ste napomenuli. Mi radimo studije kako bismo razumeli šta se događa u svetu. U razgovoru sa 23 hiljade direktora – izvršnih, finansijskih, operativnih, direktora marketinga, informacija – želeli smo da razumemo šta je to što oni vide kao transformaciju u njihovom poslovanju, šta je to što ima eksterni uticaj na njihovo poslovanje i gde oni moraju da se okrenu. Takva kretanja rukovode svaku kompaniju u donošenju poslovnih odluka.
Šta vaš cloud sistem donosi što neki drugi sistemi nemaju?
Napomenula sam sve delivery modele cloud servisa. Sa druge strane postoje tri tipa clouda – privatni, javni i hibridni, u zavisnosti od potrebe korisnika i osetljivosti njihovih podataka. Ono što IBM nudi je širina. U razumevanju korisničke potrebe on može da prepozna koji od delivery modela i koji od tipova clouda je korisniku potreban.
Zar ne može korisnik to sam da odredi?
Može, ali može da postoji i dijalog. Jedna od stvari koje smo čuli i razumeli posle ove pomenute studije jeste da korisnici žele da čuju koje je IBM-ovo viđenje stvari, kako bi IBM nešto uradio. Oni žele da čuju od IBM-a savet.
Velika je težina vašeg imena, zapravo.
Velika je odgovornost onoga što im predložimo i zajedno implementiramo kao biznis rešenje za odgovarajuću industriju, za odgovarajući sektor. U našem fokusu jeste da postoji dijalog između naših korisnika i partnera.
Deluje fascinantno da IBM, koji je decenijama bio poznat po PC–jevima, napravi takav potpuni pomak.
IBM sada prolazi kroz jednu od najvećih transformacija, što kulturoloških, unutar firme, načinu kako mi razmišljamo, sa kim i kako pričamo, što u strateškom, kako smo organizovani, šta su nam strateški momenti. U ovom našem razgovoru ja nijednog trenutka nisam pomenula hardver, softver, servise, jer smo svesni koliko podaci u današnjem vremenu postaju važni i kako je važno izvući neku vrednost iz tih podataka, tako da smo tu usmerili razvijanja i biznis rešenja. Onda imate način kako vi radite delivery IT-ja, to je već cloud kao rešenje, to nije samo mašina, i treće je iskustvo klijenata, svesnost koliko taj potrošač svojim aktivnim postojanjem na društvenim mrežama i sa mobilnim tehnologijama ulazi u preduzeća i utiče na odluke.
Ali iza svega toga ipak stoji mašina. Neka mašina. A vi ste potpuno izašli iz biznisa sa tim mašinama.
IBM je uradio deinvesticiju Sistem X-a, ali IBM nije izašao iz infrastrukture, odnosno hardverskog biznisa. Mi smo i dalje u sferi vrhunskih skladištenja, power i mainframe kompjutera, odnosno „Z mašine“. Taj segment hardvera je visoko vredan, jer on daje i performanse i efikasnost, i potpuno se uklapa u ono što krajnjem korisniku treba. Pričamo o modelima razmišljanja i skalabilnosti, efikasnosti, brzini implementiranja, kako bi klijenti pre mogli da implementiraju neke promocije za svoje korisnike pred kraj godine, kada se obavlja najveća kupovina. E sad, to ne možete da uradite tradicionalnim metodama, već morate potpuno da promenite razmišljanje. To je trajni proces promene.
„Vreme uspeha!“ je redovni podlistak nedeljnika „Vreme“, izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu. Uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
