Puštanje Sunca

Pre neki dan sretnem prijatelja iz osnovne škole. Dugo ga nisam video i bio sam veoma srećan što ga vidim, ali je on bio pomalo besan. Kada sam ga upitao o čemu se radi, rekao mi je da je njegova starija sestra ponovo zaboravila da uključi bojler i on nije imao tople vode da se istušira. Ovaj problem nije jedinstven za mog prijatelja i često se javlja u domaćinstvima. Jedno od rešenja leži u upotrebi energije Sunca i to ugradnjom solarnih kolektora, koji imaju zadatak da Sunčevu energiju prenose u toplotnu koju zatim koristimo za zagrevanje vode ili vazduha u domaćinstvu.

Sistem kolektora energije Sunca je, pre svega, efikasno rešenje jer se njegovom upotrebom može iskoristiti oko 80% solarne energije koja padne na kolektor i na ovaj način se može rešiti 60% do 80% godišnjih potreba za toplom sanitarnom vodom. Leti, ovaj sistem rešava 100% potreba, dok zimi, u zavisnosti od broja sunčanih dana, 35–50% potreba domaćinstva.

Ovaj sistem predstavlja ekonomično rešenje jer njegovom implementacijom rešavamo 15% dažbina koje prosečno domaćinstvo plaća za sanitarnu toplu vodu. Ukoliko se deo sistema postavi kao dopuna grejanju, na koje odlazi 35% budžeta domaćinstva za energente, moguće je ostvariti do 30% uštede a u slučaju da je potrebno zagrevanje vode u bazenu, upotreba solarnih kolektora može uštedeti od 80% do svih 100% troškova, zavisno od zapremine bazena. Ulaganja u ovakve sisteme mogu biti veoma isplativa. Za cenu koja za stotinu evra ili dve prelazi cenu savremenog (pametnog, smarthphone) mobilnog telefona moguće je ugraditi solarni kolektor površine oko 6 m^² za stan od 60 m^² a povraćaj uloženog novca se procenjuje na 6 meseci do 2 godine u zavisnosti od veličine sistema. Naposletku, mora se dodati i to da je ovo rešenje ekološko i da čuva životnu sredinu. Sistemi za solarno grejanje vode i vazduha ne oslobađaju nikakve štetne emisije u atmosferu i na taj način smanjuju CO₂ trag koji kao domaćinstvo ostavljamo i učestvuju u borbi protiv sve jasnijih posledica industrijalizacije poput efekta staklenih bašti ili klimatskih promena. Pomenuti solarni kolektor površine 6 m^² godišnje poštedi atmosferu izračivanja 1500 do 3000 kg CO₂.

Da bi ovakvo rešenje pravilno funkcionisalo, neophodno je precizno dimenzionisati sistem. Po osobi, članu domaćinstva, potrebna površina kolektora iznosi 1–1,5 m^², dok spremnici vode moraju biti bar duplo veći od prosečne dnevne potrošnje sanitarne vode po osobi, koja iznosi 50 l. Preporučuje se da spremnici vode imaju zapreminu između 120 i 150 litara po jednom solarnom kolektoru površine 2 m^². U slučaju sistema za dopunu grejanju, solarni kolektori bi trebalo da imaju površinu koja je jednaka petini površine domaćinstva dok u slučaju zagrevanja vode u bazenu solarni kolektor mora biti između 30% i 70% površine bazena, zavisno od tipa (spoljašnji li pokriveni).

Posebno je bitno istaći da se cena izrade kompletnog rešenja smanjuje sa povećanjem broja korisnika, te su ovi sistemi idealni za ugradnju u velike stambene objekte, poput zgrade mog prijatelja. Na taj način, ne rešavamo samo njegov problem sa sestrom, već i svih drugih stanara. Njegove mlađe komšije smo lako ubedili, a da bismo prešli neophodnih 50% potrebni su nam bili glasovi par komšija u šestoj deceniji. Pozvali smo ih sve na interfon, zamolili da izađu na balkon i uz zvuke gitare pevajući refren pesme „Let the sunshine in“ ubedili ih da puste Sunce u svoje domove.