Podela državne svojine

Skoro sva pokrenuta osnovna pitanja položaja lokalne samouprave ustvari su po svojoj prirodi ustavna pitanja i moraju se rešiti ustavom. Ne poput našeg iz 1974. koji je bio debela knjiga i indijskog koji je još deblji od njega. Ali ta pokrenuta pitanja moraju da imaju temelj u ustavu. Ne smemo da zaboravimo činjenicu da postoji veliki nesporazum oko toga šta se sve podrazumeva pod terminom lokalne samouprave. Ona je u stvari jedinstvo teritorijalne i funkcionalne samouprave, a ova druga funkcionalna samouprava je u visokom stepenu još zapuštenija od teritorijalne. Katasrofalno stanje u zdravstvu, školstvu, kulturi je rezultat tog odnosa, odnosa totalnog zapuštanja funkcionalne samouprave bez koje savremenog društava nema i u tom smislu ako želimo u zajednicu država, neophodno je da se shvati da je domen zakonodavnog regulisanja lokalne samouprave samo u odnosu na osnovna opredeljenja ustava. Probaću to sasvim kratko da dokažem. Bez rešavanja pitanja opštinske imovine sve priče o samostalnosti opštine su priče za malu decu. Ta državna svojina koja je, čitaj, republička svojina, ima da se podeli. To isto važi za izvore finansiranja. Da pretpostavka nadležnosti ide u korist izvornih prihoda opštine ona je obrnuta. Sledeća stvar jeste nedostatak koji je manje ustavni, a više zakonodavni. Mi smo imali za sobom mnoštvo negativnih iskustava, ali savremene demokratije bez participativnog elementa ne može da bude, nego će se samo rađati različiti oblici partokratije koji će biti uvek idealan izgovor za ukidanje svakog političkog pluralizma. Logično bi otuda bilo očekivati da se na nivou lokalne samouprave ostvaruje najveći deo ljudskih prava i sloboda. Moram reći da je u poslednjih dve tri godine učinjen napredak u sferi političkih prava koji se ne sme potcenjivati… Ali, skoro potpuno su ignorisana socijalno-ekonomska prava. Ovde je sa razlogom kritikovana pasivnost i Akademije nauka, ali mislim i drugih naučnih institucija. Postoje vrlo ozbiljni i opravdani razlozi zbog čega je to tako. U tom pogledu ja ne znam na kom smo mestu ali smo sigurno blizu dna kad je reč o procentu izdvajanja za razvoj nauke i još više o postupku kojim se to radi. Da se to ne radi ni po kakvim objektivnim kriterijumima nego u visokom stepenu o subjektivnoj oceni i volji ranije vlasti.