Oni su oko nas

Kada će veštačka inteligencija ispuniti očekivanja iz XX veka? Možda bi vas iznenadio odgovor nekog AI eksperta da ih je možda u poslednje dve decenije zapravo prevazišla jer se preselila na sasvim novo polje. Nakon takozvane AI zime, stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije devedesetih godina sve češće počinju da se bave takozvanim informacionim sistemima, što je do tada bilo isključivo dvorište konvencionalne nauke o računarima. Naime, ispostavlja se da neki standardni AI koncepti kao što su neuronske mreže, fazi logika i ekspertni sistemi imaju i te kakvu primenu za mnoga otvorena informatička pitanja kao što je pretraga podataka, upravljanje ili prepoznavanje glasa. AI je izuzetno prisutna u svetu zabavnog softvera, koristi se u kompjuterskim alatkama za učenje, ali i u saobraćaju, industriji i upravljanju bankama. Prisutna je kao deo softvera poput Microsoft Office paketa ili pak na internetu. Zašto međutim, uopšte, ne vidimo sve te robote oko nas? To zadire u samu definiciju veštačke inteligencije. Naime, AI stručnjaci obično kažu da je tu reč o takozvanom AI efektu – kad veštačka inteligencija reši neki problem, on više nije deo veštačke inteligencije. To je povezano sa bojaznima da će AI na tržištu biti loše prihvaćena. Više puta prevarene u očekivanju, vlade nerado ulažu novac u direktan razvoj robotike, a komercijalni sektor ih prilagođava konvencionalnim proizvodima. Popularizator veštačke inteligencije i autor knjige Gedel, Ešer, Bah Daglas Hofstader, kaže da je „AI sve što do sada nije rešeno“.