Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) formirao je jedinstvenu listu čekanja na operaciju srca sa oko 400 pacijenata. Većina njih raspoređena je u dve zdravstvene ustanove, a dobra vest je da će biti operisani u naredna četiri meseca.
Samo na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS) biće operisano oko 300 pacijenata sa jedinstvene liste. Šezdesetak će biti operisano u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, a preostali će ubrzo biti raspoređeni takođe u neku od te dve ustanove.
Kako je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare izjavio direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Aleksandar Vuksanović, „stanje je znatno bolje od ubeđenja koje je postojalo da oko 4000 ljudi čeka na operacije srca u Srbiji“. Prema njegovim rečima, predstavnici Zavoda kontaktirali su sa svakim pacijentom koji čeka na operaciju srca sa lista koje su prikupili iz zdravstvenih ustanove i za jedinstvenu listu odlučilo se njih 400. „Oni će biti operisani do januara ili februara, što je kraći rok nego u nekim razvijenijim zemljama, pa čak i u Americi. Međutim, pacijenti koji su se odlučili za lokalne liste čekanja u određenoj ustanovi ili za određenog lekara, potpisali su tu odluku, pa je i period čekanja njihova odgovornost“, rekao je Vuksanović.
Da je potreba za intervencijama na srcu u svim većim zdravstvenim centrima izuzetno velika, ilustruju i nedavno ažurirani podaci koje su klinički centri, Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu dostavili Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Stanje je sledeće:
Klinički centar Srbije
119 revaskularizacija miokarda (PTCA sa implantatom)
227 revaskularizacija miokarda (Bypass hirurgijom)
88 ugradnji trajnog veštačkog vodiča srca (TVES)
151 ugradnja kardioverter defibrilatora (ICD)
120 ugradnji veštačkih valvula
Institut za kardiovaskularna oboljenja „Dedinje“
514 koronarografija srca
878 kateterizacija srca
102 revaskularizacije miokarda (PTCA sa implantatom stenta)
578 revaskularizacija miokarda (Bypass hirurgijom)
99 ugradnji trajnog veštačkog vodiča srca (TVES)
138 ugradnji kardioverter defibrilatora (ICD)
1267 ugradnji veštačkih valvula
472 ugradnje vaskularnih graftova od veštačkih materijala
9 ugradnji endovaskularnih proteza
Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
374 kateterizacije srca
8 revaskularizacija miokarda (PTCA sa implantantom)
75 revaskularizacija miokarda (Bypass hirurgijom)
86 ugradnji veštačkih valvula
2 ugradnje vaskularnih graftova od veštačkog materijala
Klinički centar Kragujevac
68 kateterizacija srca
90 revaskularizacija miokarda (PTCA sa implantatom stenta)
Pacijenti koji su se opredelili za jedinstvenu listu čekanja na operaciju srca, neće biti operisani u kragujevačkom Kliničkom centru, već u Kliničkom centru Srbije ili u Sremskoj Kamenici.
Klinički centar Niš
Podaci o intervencijama „na čekanju“ u Kliničkom centru Niš trenutno nisu ažurirani. Pacijenti sa jedinstvene liste čekanja neće biti operisani u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Pacijenti iz Srbije za sada neće odlaziti u Tursku na operacije srca. Kako u RZZO-u kažu za „Vreme zdravlja“, ugovor sa istambulskom klinikom „Adžibadem“ nije raskinut, ali za sada nema potrebe slati pacijente na Bosfor.
Od prošle nedelje teži srčani bolesnici imaju novu destinaciju u Evropi – Švajcarsku. Za sada su na Univerzitetsku kliniku u Ženevu otputovala dva pacijenta sa komplikovanim urođenim srčanim manama, a ovih dana trebalo bi da im se pridruži i dvadesetogodišnja devojka iz Užica, koja takođe boluje od teške srčane mane.
Pacijenti su na ovaj put otišli na osnovu protokola o saradnji iz oblasti kardiohirurgije, koji su u martu potpisali direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje profesor dr Aleksandar Vuksanović i profesor dr Afksendios Kalangos iz Univerzitetske bolnice u Ženevi.
Program je zamišljen tako da se operacije obezbeđuju za sto odraslih pacijenta, pa se tako na Dečjoj univerzitetskoj klinici i na Drugoj hirurškoj klinici, tj. Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, za ovo lečenje trenutno priprema još desetak pacijenata sa komplikovanim srčanim manama. Fond zdravstvenog osiguranja na osnovu potpisanog protokola snosi 10 odsto troškova operacije, tačno 5500 evra, dok ostalo plaća Vlada Švajcarske.
Pravo na ovaj poduhvat imaće pacijenti za koje kardiolozi u Srbiji procene da će im operacija u Univerzitetskoj klinici u Ženevi biti od veće koristi, s obzirom na složenost urođene mane ili srčanog oboljenja i to ne moraju biti isključivo pacijenti koji ne mogu da se operišu u Srbiji. Zahvaljujući ovom programu, kardiolozi imaju mogućnost da na najmoderniju kliniku pošalju pacijente čije su bolesti tako komplikovane da zahtevaju uslove ili metode lečenja koje može da im ponudi klinika poput one u Ženevi, koja ima odlične tehnološke uslove, ali gde pacijent može da dobije i homograft, zalistak napravljen od biološkog, ljudskog materijala uzetog sa kadavera.