E-obrazovanje je pojam koji podrazumeva sve vrste prenosa znanja koji se odvijaju uz pomoć elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija. Kako bi prednosti informatičkog iskoraka bile iskorišćene i u osnovnom obrazovanju, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo realizovalo je program „Digitalna škola“ koji je omogućio da oko 3000 osnovnih škola u Srbiji bude opremljeno novim digitalnim kabinetima. Realizacija ovog programa dala je mogućnost učenicima širom Srbije da imaju iste uslove za interaktivno obrazovanje kakvo imaju i njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji. Pored informatičkog i tehničkog obrazovanja, nastavnici u ovim kabinetima mogu da predaju i ostale nastavne predmete na interaktivan i inovativan način. Program „Digitalna škola“ je uspešno završen, a inače predstavlja deo šire akcije „Digitalna Srbija“ kroz koju će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo realizovati prioritete Digitalne agende za Srbiju. Ona predstavlja jednu od sedam glavnih inicijativa nove evropske ekonomske strategije „Evropa 2020 – strategija za pametan, održiv i inkluzivan ekonomski rast“.
Program „Digitalna škola“ je projekat koji je 2010. godine pokrenulo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, a uspešno sprovela Uprava za Digitalnu agendu. Sredstva za sprovođenje programa „Digitalna škola“ obezbeđena su iz sopstvenih sredstava Ministarstva dobijenih od godišnjih naknada za licence operatora i naknade za radijske i televizijske frekvencije.
„Ovim programom opremljeno je 2910 školskih objekata što je preko 95 odsto svih osnovnih škola sa savremenom računarskom opremom. U mestima iz malih sredina gde nastavu pohađa svega nekoliko učenika 1321 školski objekat opremljen je prenosnim računarom i projektorom, dok je 1589 školskih objekata dobilo digitalne kabinete“, kaže koordinatorka ovog projekta, iz Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, Katarina Anđelković. Postojala su samo dva kriterijuma za prijavljivanje na Program, a to su veličina učionice i broj učenika koji nastavu pohađaju u određenoj školi. Na osnovu njih, sve škole su opremljene savremenim digitalnim kabinetima od pet do 30 radnih mesta za najveće škole ili prenosnim računarom i projektorom za škole u kojima nastavu pohađa do 40 učenika.
U skladu sa programom „Digitalna škola“, koji su dobro prihvatila deca, ali i nastavnici, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je organizovalo i konkurs za nastavnike u osnovnim školama pod nazivom „Digitalni čas“. „Konkurs je prvi put organizovan 2011. godine sa primarnim ciljem da se motivišu nastavnici osnovnih škola na veću primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u nastavi kako bi i sam proces nastave bio učenicima interesantniji i prijemčiviji. Sada, kada gotovo sve osnovne škole imaju savremene digitalne kabinete, naša želja je da što veći broj nastavnika održava nastavu u njima, zbog čega je konkurs i bio otvoren za sve nastavnike. Takođe, nismo ograničavali izbor tehnologije koje će nastavnici koristiti u svom radu. Prvi konkurs ‘Digitalni čas’ izazvao je veliko interesovanje kod nastavnika, 51 rad je nagrađen, a preko 290 objavljeno je u elektronskom zborniku radova, koji je dostupan svim nastavnicima na zvaničnom sajtu programa“, ističe Katarina Anđelković. „Zbog velikog interesovanja koje su nastavnici pokazali na prvom nagradnom konkursu za nastavnike ‘Digitalni čas’ krajem 2011. godine raspisali smo nagradni konkurs ‘Digitalni čas 2’. Na naše zadovoljstvo radovi su stigli iz svih predmeta koji se drže u osnovnim školama, što je dobar znak da sve više nastavnika svoju nastavu održava koristeći informacione i komunikacione tehnologije.“
Jedan od učesnika na pomenutom konkursu, oba puta, bio je i nastavnik tehničkog i informatičkog obrazovanja Đura Pađan. Dvostruki dobitnik druge nagrade na „Digitalnom času 1 i 2“ slučajno je saznao za ovaj konkurs iz jednih dnevnih novina. „Rad koji je odneo nagradu na konkursu uopšte nisam planirao da prijavljujem. U pitanju je projekat na kome sam radio da bih inovirao nastavu za svoje potrebe. Nekoliko dana pred isticanje roka za prijavu, pomislio sam da bi to bio fantastičan rad za ovakvu vrstu konkursa. Ja sam taj projekat koristio u nastavi već neko vreme, učenici su odlično reagovali na njega, tako da sam bio siguran da treba da ga prijavim.“ Nastavnik Pađan predaje u oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, đacima od petog do osmog razreda. Smatra da je to starosno doba savršeno za usvajanje novih znanja. Učenicima pokušava da objasni gradivo na što jednostavniji način. Kaže da đaci vrlo brzo usvajaju znanja, a zatim se oslobađa njihova kreativnost i počinju sami da predlažu svoje ideje. „Pravo zadovoljstvo nastavnika je onda kada vidi da je njima to zanimljivo i da će im to sigurno biti hobi, ako ne i profesija“, ponosno kaže nastavnik Pađan. „Oblast kojom se bavim nije strogo tehnička ni informatička. Ona zahteva znanje matematike i fizike. U pitanju je multidisciplinaran pristup koji tražim od đaka. To podrazumeva da učenici dobro vladaju i prirodnim naukama i engleskim jezikom da bi mogli da se snalaze. Najbliži naziv svemu ovome bi bio kibernetika. Oblast automatskog upravljanja. Imamo neki objekat kojim određeni uređaj upravlja, kao da smo pozajmili inteligenciju određenom objektu, najopštije rečeno“, objašnjava nastavnik Đura Pađan. On je na prvom konkursu osvojio drugu nagradu sa radom „Upravljanje okruženjem računara pomoću interfejsa“. Interfejs je jedan međusklop između računara i nekog perifernog uređaja. To može da bude motor, sijalica, zujalica. Ovaj rad je, kako kaže nastavnik Pađan, „živeo“ među đacima pre nagrade. Oni su veoma dobro savladali programersko gradivo, a s vremenom su se rađale i vrlo zanimljive ideje. Jedna od njih je bila raskrsnica koja je automatizovana putem računara, a upravlja se interfejsom koji je relativno jednostavan. Učenik može da dodeli prioritet prolaska jednom pravcu raskrsnice kada je velika saobraćajna gužva u određenom delu dana. Tako on može da kontroliše kretanje vozila na raskrsnici putem programa, kako bi saobraćaj tekao što efikasnije. Ideja učenika je bila da se automatizuju sve raskrsnice u gradu, da bi onaj ko upravlja iz jednog komandnog centra mogao da kontroliše sva raskršća. „U petom razredu učenici počinju da uče programiranje. Već u sedmom prilično dobro vladaju materijom. To što uče je dobro zato što može da im skrene pažnju sa komercijalnih programa, koji čine da budemo samo korisnici. Ovako shvataju da mogu da budu i tvorci i da koriste računar kao sredstvo u izražavanju svoje kreativnosti“, smatra Đura Pađan. Za predstojeći „Digitalni čas 3“ nastavnik Pađan kaže da već ima razređene neke ideje. Smatra da je ovaj konkurs pogodan jer je jedan od retkih koji je naučno zasnovan, a pored toga unapređuje nastavu na više nivoa.
U svim osnovnim školama koje su učesnici programa „Digitalna škola“ postoji „Pravilnik o korišćenju digitalnog kabineta“. Između ostalih, u njemu stoji i pravilo da kabinet treba da bude dostupan učenicima i u vannastavnim aktivnostima. „Smatramo da koristeći digitalne učionice, đaci mogu mnogo da nauče i da se možda jednog dana i opredele za karijeru u IT sektoru“, rekla je koordinatorka projekta Katarina Anđelković.
Programu „Digitalna škola“ posebno su se obradovala deca iz malih seoskih sredina u kojima neki od njih do sada nisu imali prilike da rade na računaru. Đaci su vrlo brzo uvideli prednosti korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija, ne samo za zabavu nego i kao alat koji mogu da iskoriste da bi nešto novo saznali.
