Grad optimizma

Grad koji je u poslednjih desetak godina postao novo mesto za ulaganje na mapi regiona ali i Evrope, danas izgleda kao da nikada nije bio na ivici egzistencije. Preporođen, ukrašen mladim nasmejanim ljudima, postao je grad čiji se razvoj i rast pominju za primer. Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović za „Vreme“ govori o teškim vremenima, ali i načinu na koji je ovaj grad ponovo postao mesto u koje se rado dolazi.

„VREME„: Koji faktori su uticali na drastičan pomak Kragujevca sa 137. mesta na zvaničnoj rang–listi srpskih gradova po razvijenosti na treće mesto?

VEROLJUB STEVANOVIĆ: Iz ove perspektive postoji dobro objašnjenje za to. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, ovaj grad je bio dolina gladi. Tada smo odlučili da omogućimo prodaju zemlje za 10.000 evra po hektaru. Zauzvrat, investitor je morao da zaposli određeni broj radnika, zavisno od ugovorne obaveze. Pre mnogo godina smo prvi uveli još neke odluke koje su tek sada aktuelne, kao što je mogućnost udruživanja privatnog i javnog sektora i postepeno su se stvari kretale uzlaznom linijom. Uz pomoć hrabrosti, božje volje i sreće ostvarili smo sve što smo zamislili.

Kako je izgledao početak ulaganja i čime je to Kragujevac privukao ulagače?

Prvi investitori bili su privrednici iz Slovenije. „Plaza“ i „Fijat“ su važni, ali stanje je počelo da se menja i pre njih. Kada je nastupio „Fijat“, morali smo zajedno sa državom da ostvarimo određene ugovorne obaveze i to nas je pokrenulo sa mrtve tačke. Kragujevac se uvek malo drugačije odnosio prema ulagačima. Imali smo spremne projekte i hrabro smo ulazili u pregovore. Nakon nekoliko godina dobili smo titulu „grada budućnosti“, zatim je naš grad proglašen najboljim za ulaganje u ovom kraju, a onda smo postali prepoznatljivi na kartama regiona i Evrope za investitore. Još uvek situacija nije odlična, ali je slika grada mnogo bolja. Mladi ljudi pronalaze posao i za njih postoji perspektiva.

U koje oblasti Kragujevac trenutno najviše ulaže i koje su investicije prioriteti?

Sada su najvažniji zdravstvo, sport i prosveta. U februaru smo otvorili najsavremeniju ambulantu u Kragujevcu, za koju smo izdvojili 140 miliona. Uložili smo mnogo u fiskulturne sale, otvorili smo najbolje opremljenu kuglanu u jednoj od njih, a osnovano je i jedno od najboljih strelišta na Balkanu.

Pravo pitanje je: Kako ulazite u investicije? Opredelili smo se da bez obzira na sankcije ne sprečavamo njihov razvoj. Mnogo nam je pomogla podrška Vlade i zato smo napravili važan iskorak. To je put po ivici noža, ali trud i rizik se isplate. Sporan je ostao samo autoput Kragujevac–Lapovo, koji mora biti završen ove godine, i severna saobraćajnica, duga oko 20 kilometara. Ove godine će ta obilaznica biti projektovana, a sledeće će početi radovi. Još jedna važna investicija je novi objekat Hitne pomoći.

Da li u planu postoje ulaganja u sređivanje grada i u neke gradske sadržaje?

Radimo na kompletnom uređenju velike ulice, na ulazu u Kragujevac iz pravca Topole koji jedini do sad nije uređen. Sređujemo i nekoliko prigradskih saobraćajnica. Završili smo zatvoreni bazen i u tom kompleksu uložićemo još oko 60 miliona evra, jer želimo da uredimo plažu otvorenog bazena, koji takođe planiramo i da natkrijemo, kako bismo u sezoni imali po dva otvorena i dva zatvorena bazena.

Posebno smo ponosni na stadion „Čika Dača“, koji je uređen poput najlepših stadiona u Velikoj Britaniji. Da bismo unapredili razvijanje sporta, planiramo i izgradnju arene, uz pomoć države. Očekujemo početak radova sledeće godine, a kapacitet ove hale će biti oko 10.000 ljudi. U Kragujevcu postoji stara dvorana, ali u njoj ne mogu da se organizuju velika takmičenja, tako da je ovo nešto što je gradu potrebno.

Na ulasku u grad goste Kragujevca dočekuje veliki znak „Fijata„. Koliko je ovaj investitor značajan za Kragujevčane i da li su poslodavci mogli da se oslone na kvalifikovanu radnu snagu?

Voleo bih da ljudi imaju na umu kako je izgledao nastanak fabrike automobila u Kragujevcu. Ona je propala, zatim je bombardovana, a onda je došao „Fijat“ i udahnuo joj život. Sada je u jeku proizvodnje, puna je ljudi koji su orni za rad. Kragujevac ima najbolju radnu snagu u Srbiji. Tradicija je takva da su svi imali iskustva sa fabričkim poslom. Školovanje je u Kragujevcu bilo specifično i to se sada oseti. Obuka i izbor ljudi za „Fijat“ su takođe jedinstveni, jer se zahtevaju stručni kadrovi.

Kakvi su planovi Kragujevca za naredni period i da li očekujete neke investicije, koje biste mogli da najavite?

Interesovanje investitora je sve veće i mi očekujemo nove ulagače. Kragujevac je jedini grad koji ima agrarni budžet poslednjih osam godina. Dva miliona evra godišnje uložimo u obnavljanje stočnog fonda, obnavljanje mehanizacije, sadnice, vodosnabdevanje. Do sada smo izgradili oko 80 arteskih bunara i ove godine ostvarićemo cilj, da svaka kuća bude snabdevena vodom. Sledeće godine želimo da obnovimo domove kulture. Imamo u planu još jednu investiciju koja će potpuno da izmeni sliku grada. To je velika podzemna garaža u centru. Tu će biti trg, ispod koga će na dva nivoa biti preko 400 parking mesta. Kragujevac je i sajamski grad, što je zainteresovalo i Italijane da ulažu u hotele.

Koliko radnih zona u Kragujevcu je na raspolaganju investitorima i na koje olakšice mogu da se oslone?

Država je obezbedila radnu zonu „Fijatu“, a mi smo ih osnovali nekoliko za male firme, koje su sada već popunile kapacitete. Već postoji potreba za novim zonama kao što su „Denino brdo“, „Metino brdo, „Grošnica“ i „Cvetojevac“.

Država je ponudila određene olakšice investitorima, ali ono što mi dajemo jeste vrlo povoljna cena uređenog zemljišta. Ako je u pitanju trgovina ili usluga, dogovaramo cene putem tendera i tu se radi o tržišnoj vrednosti. Kada je reč o administraciji namenjenoj investitorima, to je još jedna olakšica jer je sve prilagođeno investitoru. Najbolji primer je „Plaza“, koja je ogromna firma, a sa njima je sva papirologija obavljena u danu.

Da li postoji strategija privlačenja investitora i kako se Kragujevac promoviše kao grad sa povoljnim uslovima za buduće ulagače?

U Kragujevcu se stalno održavaju seminari i predavanja o investicijama. Dosta govorimo o tome i sa ambasadama koje su prisutne u Kragujevcu. Imamo predstavnika i u Briselu, jer sarađujemo sa Južnomoravskom regijom, koja je pravi saradnik u momentu direktnih ulaganja. Teško je napraviti projekat ako ne komunicirate na pravi način i neophodno je da imate od koga da učite.

Kako izdvajate sredstva za određena ulaganja, koji su trenutni planovi za koje će se izdvojiti novac iz gradskog budžeta?

Mi atipično planiramo budžet. Ne pravimo stroge planove već postavljamo sebi više ciljeva. Ambiciozni smo, ali u ovom delu godine smo i vrlo oprezni, tako da završavamo već započete projekte. Ipak, investicije ni u jednom trenutku ne trpe. Kragujevac će imati još jednu veoma važnu investiciju, a to je banka matičnih ćelija. Grad sada obezbeđuje stanove za naučne radnike, želimo da stvorimo sve uslove da to zaživi. Takođe, gradićemo legat Nikole Koke Jankovića, poznatog Kragujevčanina, akademika i vajara, gde želimo da okupimo celu srpsku akademiju nauka. Trenutno preuređujemo nekadašnji bioskop „Pionir“ u koncertnu dvoranu. Mislim da smo dobro planirali kada je reč o investicijama. Nivo investiranja je sve veći, iako su vremena preteška. Od svega nam je najbitnije što će Kragujevčani imati posao.

Šta održava optimizam u Kragujevcu i po čemu se najviše vide napredak i poboljšanje kvaliteta života Kragujevčana?

Kada ulazite u naš grad, prvo nailazite na simbol naše vere, koji vam govori da ulazite u grad hrišćana, u kome vidite mlade optimistične ljude. Napredak se najviše ogleda u tome što je Kragujevac grad u koji je ponovo počelo da se dolazi. Ovo je grad u kome ne možete da nađete slobodno mesto u hotelu, grad u kome su cene nekretnina ali i cene stanarina daleko veće. „Fijat“ je najavio da će u narednih godinu dana uposliti još 1400 ljudi. Spremno očekujemo nove investitore i mislim da će na kraju godine građani biti zadovoljni onim što smo uradili.