Kako da izmerimo koliko je savremeni grad razvijen? Šta su prioriteti daljeg razvoja? Šta se konkretno može učiniti? U doba krize i recesije u zemljama Evrope, pitanja razvoja velikih gradova i dalje predstavljaju centralne teme u planiranju. No, na kakva se merila osloniti?
Lisabonska agenda (2003) i dalje daje mnogo smernica o urbanim izazovima gradova koje je moguće meriti. Ova agenda razlikuje više osnovnih kriterijuma konkurentnosti kao što su: BDP po glavi stanovnika, produktivnost rada, stepen zaposlenosti, ulaganja u istraživanja i razvoj, poslovne investicije, emisija gasova staklene bašte, energetska efikasnost ili obim teretnog saobraćaja i ostali od 14 kriterijuma konkurentnosti.
„Ovi kriterijumi se kontinuirano koriste i postaju osnov za definisanje strategija razvoja mnogih, posebno velikih, gradova Evrope. Gradovi kao razvojni polovi menjaju svoju poziciju u mreži evropskih gradova pod različitim ekonomskim i političkim uticajima“, navodi se u stidiji „Urbani izazovi Beograda“.
Ona pokazuje da u periodu 2008–2012. Srbija intenzivno radi na usklađivanju svojih zakona sa politikama Evropske unije od kojih se veći deo odnosi na životnu sredinu, energiju, ekonomiju i druge značajne teme. Ocenjujući potencijale gradova jugoistočne Evrope, časopis „Fajnenšel tajms“ je 2007. godine proglasio Beograd najperspektivnijim gradom jugoistočne Evrope, što je predstavljalo koliko kompliment toliko i veliki izazov za gradsku upravu. Ove i druge ocene o stanju i perspektivama razvoja grada Beograda ukazuju na to da Beograd sa svojim metropolskim okruženjem ima realne kapacitete za ubrzaniji i kvalitetniji razvoj.