„Omirisaćete, čuti, osetiti i videti kako svet funkcioniše“, kaže se u promotivnim materijalima o naučnom centru NEMO u Holandiji, jednom od najmodernijih i najuzbudljivijih evropskih centara za promociju nauke. Ovaj neobični centar u obliku korita velikog zelenog broda nalazi se u Amsterdamu, smešten je istovremeno na vodi i kopnu, nedaleko od amsterdamske Centralne stanice i Pomorskog muzeja.
Prolaznik će na ovom mestu ugledati naizgled ukotvljen brod obložen bakarnim pločama, zelenim od patine, koji zbog staklenih otvora na „pramcu“ odaje utisak da lebdi, negde između vode, kopna i vazduha. NEMO je neverovatan objekat na čiji se krov ljudi mogu popeti sa onom lakoćom sa kojom se izlazi na brodsku palubu – ovde se nalazi neka vrsta pjace ili gradskog trga, gde se unutrašnjost naučnog centra izliva napolje, u gradski prostor.
Ova poznata zgrada je podignuta kako bi udomila naučni centar koji je istovremeno i jedan od najstarijih holandskih muzeja čiji koreni sežu još u 1923, kad je u Amsterdamu osnovan muzej rada. Muzej se menjao sa vremenom, 1954. je postao NINT, holandski muzej rada i tehnologije, da bi se 1997. pretvorio u Novi metropolis (New Metropolis), od čijeg naziva je 2000. godine skovan njegov sadašnji, lako prepoznatljiv naziv NEMO, koji između ostalog asocira i na kapetana Nema, slavnog junaka Žila Verna, pomorca i pionira inovacije.
Centar je danas smešten u namenski projektovanoj zgradi koja ga je proslavila širom sveta. Ovu fascinantnu građevinu projektovao je genijalni italijanski arhitekta Renco Pjano koji je, suočen sa brojnim izazovima gradnje u Amsterdamu i tunelom koji prolazi tačno na lokaciji centra, izabrao temu „nasukanog broda“ i osmislio zgradu koja je zadovoljila sve građevinske kriterijume, a da istovremeno spaja moderno sa istorijskim citatima. No, poseban kvalitet je što ovaj objekat spolja oduševljava kao umetničko, arhitektonsko delo, a iznutra je ono što mora biti jedan naučni centar – velika kutija u kojoj sadržaj dominira nad enterijerom.
„NEMO je sjajna simbioza arhitekture i namene Centra. Poželite da ga vidite zbog spoljašnjosti i same zgrade, a onda, kad dođete, budete oduševljeni onim unutra, sadržajem postavki“, kaže arhitekta Jelena Ivanović-Vojvodić iz Centra za promociju nauke u Beogradu, koja aktivno učestvuje u realizaciji i pripremi izgradnje beogradskog naučnog centra u bloku 39 po pobedničkom projektu Volfanga Čepelera. „Ima puno sličnosti između NEMA i našeg budućeg centra“, smatra Ivanović-Vojvodić, objašnjavajući da su u oba slučaja arhitekte objektu dale „još jednu dimenziju, neku vrstu dodatne vrednosti“. Kako objašnjava u slučaju NEMA, arhitekta je stvorio gradski trg, odnosno pjacu, koja se nalazi iznad zgrade, dok će i beogradski centar imati sličan prostor ispod nje.
„Potpuno inovativno, na isti način na koji je arhitekta prišao svom projektu, tako su zamišljena i programska rešenja“, smatra Ivanović-Vojvodić, objašnjavajući da je u ovom centru usvojen koncept „učenja umesto obrazovanja“, koji ovde smatraju neprekidivim procesom. Naime, NEMO je organizovan tako da se u unutrašnjosti, na svakom nivou za posetioca prepliće niz mogućnosti, tako da on sam može izabrati pravac kretanja, bilo da dolazi odozgo ili odozdo. Centar ima pet nivoa, plus paluba sa trgom, a na svakom su jasno izdvojene celine koje se obrađuju, kao što su DNK, lančana reakcija, električna kola, ekonomija ili ljudski mozak.
Na svim ovim nivoima, NEMO svojim posetiocima nudi neverovatne, neprekidno osvežavane sadržaje koji su uvek u toku sa novim naučnim saznanjima. Većina postavki je interaktivna, tako da posetilac neprekidno učestvuje u eksperimentima. Mada su sadržaji namenjeni za sve uzraste, u NEMO centru se posebna pažnja poklanja školskoj populaciji, budući da je NEMO zamišljen kao slatki dodatak školskom obrazovanju u Holandiji. Za decu se ovde organizuju žurke kakvih nema u Amsterdamu, a jedan od specijaliteta je boravak i spavanje u centru tokom noći, što se posebno neguje kao neka vrsta nezaboravnih ekskurzija.
Poput sličnih evropskih centara, NEMO je državna institucija i zapošljava posadu od oko četrdeset ljudi. On nudi stalne postavke, ali i specijalne izložbe, kao i pozorišne i filmske projekcije, radionice i posebne demonstracije. „Nakon što posetite NEMO, znaćete zašto su mostovi tako jaki, kako ćete izgledati nakon 30 godina, zašto ličite na svoje roditelje, kako da prečistite vodu, šta se događa kad se ljubite, kako rade munje, a kako sateliti“, poručuju u NEMO centru, iz nasukanog broda u kome je nauka postala zabava. Ako prolazite kroz Amsterdam, ne propustite priliku da jedan dan „zaplovite“ kroz njegova mora.
